Stomatolog upozorava: Ako osetite ova četiri simptoma hitno se javite na lečenje - mogu biti smrtonosni

Nedavno je region potresla vest o smrti devojčice Džejle Drapić u Sarajevu, nakon teških komplikacija tokom stomatološke intervencije u privatnoj ordinaciji. Prema rečima oca nesrećne devojčice, ona je nastradala usled neadekvatnog lečenja stomatologa.

Kako je otac naveo, Džejla je kod zubara prvi put otišla 30. septembra, a u bolnicu je primljena dva dana kasnije, tačnije 2. oktobra. Od neadekvatnog stomatološkog lečenja dobila je apsces koji joj se slio u pluća, otišao na srce. Imala je dve operacije i na kraju je bila zaražena sa tri bakterije.

Obdukcija je završena, ali rezultati još nisu poznati.

Nažalost, Džejlin slučaj nije usamljen, a kako kažu stručnjaci za "Blic", i ranije su se dešavale “iznenadne” smrti nakon naizgled bezazlenih stomatoloških intervencija zbog čega se svi pitaju kako je to moguće.

Specifičnosti usne duplje i prodor zapaljenja i infekcija

Dr Mia Rakić, specijalista parodontologije i oralne medicine, kaže za „Blic“ da su specifičnosti usne duplje prisustvo velikog broja usko povezanih struktura na malom mestu i bogata mreža krvnih sudova, koji su drugačije građe u odnosu na druge delove tela i karakterišu se povećanom propustljivošću.

- Ovakva struktura oralnih krvnih sudova doprinosi nesmetanom prodoru zapaljena i infekcije iz oralne regije u sistemsku cirkulaciju i širenja patološkog procesa na druge, udaljene, delove tela ugrožavajući opšte zdravlje pacijenta - kaže dr Mia Rakić.

Usna duplja su naša "ulazna vrata" i u njima se sve dešava brže i intenzivnije

Prema njenim rečima, biološki razlog za ovako specifičnu građu struktura u usnoj duplji je što ona predstavlja jedna od naših „ulaznih vrata“, pa je struktura tkiva takva da obezbeđuje veću alertnost iz protektivnih razloga.

Međutim, u uslovima bolesti ovo znači da se patološki procesi mnogo lakše šire iz usne duplje u druge delove tela.

- U slučaju infekcije u oralnoj regiji, od kojih su najčešći karijes i parodontitis, telo putem imunoloških mehanizama teži da ograniči patološki proces i u slučaju širenja infekcije sa zuba na okolna tkiva prva reakcija odbrane je formiranje lokalnog apscesa kako bi se proces ograničio. Međutim, ukoliko infekcija nije pravovremeno i korektno eliminisana, može da prodre u sistemsku cirkulaciju i širi se u druge delove tela i dobija mnogo veće zdravstvene razmere - objašnjava dr Rakić.

Kod koga su komplikacije moguće i priprema za intervencije

Komplikacije se, kaže dr Mia Rakić, češće dešavaju kod pacijenata koji su imunokompromitovani i koji imaju neke sistemske bolesti poput dijabetesa, ali se komplikacije mogu desiti naravno i kod zdravih i mladih ljudi jer mnogi faktori utiču na prirodu imunološkog odgovora.

Napominje da je kod stomatoloških intervencija detaljna anamneza u odnosu na koju se pravi specifičan plan terapije od krucijalnog značaja. Plan terapije u odnosu na anamnezu je najbitniji element kod tretiranja pacijenata u celokupnoj medicini, jer se upravo u ovoj fazi utvrđuju ključni faktori od značaja za bezbednost i efikasnost terapije.

U ovoj fazi se utvrđuju specifični faktori o kojima treba voditi računa pre, tokom i nakon tretiranja pacijenta u cilju bezbedne i uspešne terapije.

Smanjenje rizika od infekcije

U odnosu na anamnestičke podatke lekar se opredeljuje za prilagođene postupke, kao sto je primena antibiotika pre početka stomatološkog akta, koje imaju za cilj da smanje rizik od prodora infekcije u krvotok.

- Zato je jako bitno obaviti anamnezu kod pacijenta da bi se utvrdilo kakvog je zdravstvenog stanja, i kakav je zdravstveni status u trenutku intervencije, jer nije isto da li je neko u pubertetu, da li je razvoju ili je trudan, da li je bio u nekom drugom medicinskom protokolu, da li ima neku pridruženu patologiju. Zatim se pristupa specifičnoj anamnezi problema zbog kog se pacijent javlja. Anamneza je od neprocenjivog značaja za bezbednost i uspešnost terapije, koja omogućava lekaru da se upozna sa svim specifičnim faktorima kod pacijenta, i na osnovu kojih on adaptira celokupni plan terapije, da bi intervencija bila sigurna i efikasna - kaže dr Mia Rakić.

Da li mogu sve komplikacije da se preduprede

Dodaje da postoje adaptacije koje se rade pre, za vreme i posle intervencije kako bi se pacijentu obezbedilo da bude „pokriven“, da bi se predupredile komplikacije.

- Ne mogu sve komplikacije da se preduprede, nažalost, zato što ne mogu sve biološke reakcije da se predvide, ali ukoliko je sprovedena adekvatna anamneza i shodno detaljnoj anamnezi ako je napravljen plan terapije, procenat komplikacija se značajno smanjuje. Ukoliko se one ipak jave kada je anamneza dobro sprovedena, i pacijent i lekar su spremni, odnosno, očekuju tu komplikaciju, tako da je mogućnost pravovremenog reagovanja i uspešnog rešavanja sa minimalnim posledicama mnogo izvesnija - kaže za „Blic“ dr Mia Rakić.

Ističe da treba imati u vidu da sve medicinske intervencije koje se sprovode nisu prirodna pojava, već se one iz nužde sprovode i toga treba da budu svesni i pacijent i lekar.

Simptomi na koje treba posebno obratiti pažnju

Na pitanje na koje simptome nakon intervencije pacijent treba posebno da obrati pažnju da ne bi bilo kasno ili da ne dođe do prevelike komplikacije, dr Rakić kaže da u stomatologiji postoje lokalne i sistemske komplikacije, a znaci koje nikako ne treba ignorisati su zapravo sistemski znaci kao što su:

• značajno povišena sistemska temperatura,
• opšta slabost,
• oticanje u predelu vrata,
• naglo pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

 

​- Ludvigova angina je stanje kada se infekcija agresivno širi potkožnim vezivnim tkivom prema podu usne duplje i prema vratu. Zbog malog prostora ukoliko se ne zaustavi pravovremeno može da obstruira mišiće i da osporava disanje. Diseminacija infekcije iz usne duplje u udaljene delove tela putem krvi je druga teška komplikacija koja se može javiti u stomatologiji, prilikom koje infekcija može da zahvati vitalne organe - kaže dr Rakić.

Napominje da se ipak, u praksi najčešće dešavaju reakcije na sprovedene stomatološke akte koje ne moraju nužno da znače komplikacije, jer se često prepliću sa procesom zarastanja i lokalnog su karaktera, odnosno, oporavka. To su oticanje, bol i otežano otvaranje usta tokom prva tri dana nakon intervencije.

- Čovek ne bi trebao da zazire da se obrati svom stomatologu kada primeti bilo šta što je mimo onoga što mu je najavljeno. Obično najavimo da može da se javi otok, sukrvica, otežano otvaranje usta prva tri dana, ali pacijent ako ima bilo kakvu dilemu ne treba da zazire da se javi. Kod nas postoje dežurne stomatološke ustanove, a pacijentima se na izveštaju uvek napiše broj telefona preko koga može da stupi u kontakt sa lekarom, to je standard - kaže dr Mia Rakić.

Savetuje da se ukoliko dođe do značajnog pogoršanja opšteg stanja pacijent odmah javi stomatologu.