Bokan: O borbi srpske države da u realnosti uspemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u, praktično, nemogućim okolnostima

U ponedeljak će Srbija, naša država - i, ne manje, Otadžbina - imati, u ime svih nas, teško iskušenje najgorih mogućih pritisaka od strane evroameričkih moćnika

 

Teraće nas da priznamo nezavisnost naše razbojnički otete teritorije i da dobrovoljno (pod neskrivenom ucenom, ali - svojom rukom) potpišemo dozvolu samozvanoj šiptarskoj "Republici Kosova" da, džinovskim korakom, priđe Ujedinjenim Nacijama i opštem priznanju svoje apsolutno nezaslužene nezavisnosti.

Svega toga je u potpunosti svestan aktuelni predsednik Srbije, više od ma koga od nas. I niko nije više, sa mnogo razloga, zabrinutiji od njega po ovom sudbonosno teškom pitanju.

Uložiće svu svoju (mnogo puta dokazanu) veštinu strateškog izbegavanja konačnih odgovora i izmicanju od kapitulacije u poslednji čas - ili, preciznije, u poslednjem milisekundu. Potrudiće se da minimalno zadovolji demonsku nezasitost zapadnjačke imperijalne aždaje, jer se nešto mora dati ili obećati, ali će učiniti sve što je do njega da kupi još nešto tako nam neophodnog vremena, a da ne padne na kolena.

Nalaziće sve moguće i nemoguće načine da se izbegne teška sudbina kobne i konačne kapitulacije; prebacivaće loptu u šiptarsko dvorište, otkrivajući tako tvrdokornu Kurtijevu nespremnost za ma kakav stvarni dijalog i politički kompromis sa srpskom stranom.

I još mnogo štošta će biti i na zelenom stolu i ispod njega tog za naš poraz određenog dana.
A to je, inače, dan jedinog pravoslavnog zaštitnika Evrope, velikog misionara i teologa iz 9. veka, Svetog Ćirila - junačkog borca, na život i smrt, protiv kobnog uticaja germanskog sveštenstva među Slovenima.

I sve to ima svoju simboliku, i to baš po meri jedne ovakve situacije!...

Videćemo koju će strategiju u ponedeljak, 27. februara, pokazati naš predsednik, kakve će sve slovne konfete i verbalne koske bacati među razjarene zveri u briselskoj areni.

O tome ćemo nakon ovih iznuđenih susreta sa našim krvnim neprijateljima, koji nas već decenijama ucenjivački pritiskaju da se "dobrovoljno" odreknemo ne samo Svetog Kosova (i ne manje Svete, Metohije), već i samih sebe, svoje duše, našeg istinskog identiteta i otadžbinskih Zaveta...

Sada hoću da kažem par reči o delu naše "nacionalne opozicije", tim pregorelim patriotama nestalim u paklenim plamenovima svoje opsesivne mržnje prema čoveku koji vodi i predstavlja Srbiju. Nije njima spas Kosova i Metohije važniji od toga da li će još jednom moći da žestoko ispsuju Aleksandra Vučića i optuže ga, po ko zna koji put, za izdaju.

Koliko bi samo radosti (čak euforije) bilo među ovim zlosutnim Čiča Glišama i Paja Patkovima ako bi Vučić učinio ono što oni tobože "ne žele" i stavio potpis na razlog da pozovu na uličnu pobunu "bar stotinjak hiljada" svojih uzbunjenih i gnevnih sunarodnika!

To jeste tako, znam ja, a znaju i oni, da, nažalost, nimalo ne preterujem u svojoj ovako "pesimističnoj" oceni njihovog raspoloženja i JEDINE ŽELjE koju svi oni, takvi (šestokolonaški autošovinisti), imaju.

Ništa im nije tako važno kao želja da im onaj koga zovu "peder", "žvalavi" i "picousti" pokloni jedan svoj briselski potpis na ugovor sa (nestrpljivim) đavolom.

To bi im bio poklon za sva vremena i razlog njihove najveće sreće & radosti.

Užasni likovi, spremni na sve u svom nenormalnom, rafalnom pucanju u srpske noge i telo.

I u tome se krije posebna opasnost od libijskog, iračkog, beogradskog (petooktobarskog), gruzijskog, ukrajinskog... scenarija, a sa formalnim razlogom navodnog "otpora izdaji Kosova".

Ta jeziva i đavolska zloupotreba naše muke (još tamo od 1999-te) za račun nečijeg boljeg političkog rejtinga mi se oduvek gadila.

A to nije naivno iskušenje: i sam sam bio njegova lakomislena žrtva sve dok nisam shvatio da time samo dodatno otežavam ionako neravnopravnu borbu naše države sa alama i aždajama svih vrsta. I da svojim "dobrim namerama" samo popločavam put u pakao naše zemlje i naroda. Baš kao i 29. maja 1903, 1. decembra 1918, 27. marta 1941. i 5. oktobra 2000-te...

I odbio sam da iz klupe ovdašnje Pačije Škole pomažem (iz "idealnih razloga") našim neprijateljima iz Londona, Vašingtona, Brisela, antisrpskog Zagreba, šeher-Sarajeva, montenegrinskog Titograda i okupirane Prištine (sa sve "Bondstilom"). Da i ja, sa drugim korisnim idiotima, učestvujem u još jednoj "obojenoj revoluciji" - ovog puta u samoubilačkoj organizaciji pseudo "nacionalne, srpske" varijante nekadašnjeg "Otpora".

I to pod zavijorenom i ponovo zloupotrebljenom trobojkom i lažnim "litijskim ikonama".

Pa sam pre par godina istupio iz redova zapenušane "šeste kolone", izgubio tako par dobrih prijatelja i dotadašnjih sličnomišljenika, pritom dobio lavinu kleveta i uvreda - i tako spasio dušu.

Bogu hvala da sam "između dva zla" izabrao ono neuporedivo manje. Sa svešću da će, neizbežno, najgori, onaj "samo režimski" deo vlasti (a on, takav, uvek postoji i koristi situaciju), brže-bolje krenuti da zloupotrebljava ovakav moj stav i javno iskazano opredeljenje.

Ali, u isto vreme, sam ovako mirno i trezveno stao na usko grlo našeg Termopilskog klanca možda i poslednje Odbrane Srpske Države pred ujedinjenim neprijateljima sa oba ideološki suprotstavljena pola srpskih opozicionara: pseudo "srpskog" i stvarno antisrpskog.

Nisam tu sam, naravno, ali i da sam potpuno sam, uradio bih isto.

I da postoji vremeplov istupio bih pravo pred isukane sablje zaverenika iz 1903, pred glupičastu masu srpskih "Jugoslovena" 1918-te, pred ludačku rulju pomešanih (izmanupulisanih) patriota i stranih agenata 1941, pred svesne i nesvesne izdajnike srpskog naroda u avnojevskom Jajcu (29. novembra 1943), pred vukovske demonstrante 9. marta 1991. i otporovske pobunjenike iz 2000. godine. Kao što i sada mirno stojim pred oštrim i olakim osudama njihovih sadašnjih potomaka i zaslepljenih nastavljača svega onog što su, davnih dana, već pokrenuli njihovi revolucionarni, upropastiteljski uzori.

A ovi bučni i besni protivnici srpske države (a "u ime srpskog naroda") sad nestrpljivo grickaju nokte čekajući da dobiju dovoljno uverljive "argumente", da bi eventualno popuštanje pred najvećim zamislivim pritiscima slavodobitno proglasili za dobrovoljnu i svesnu ("odavno dogovorenu") izdaju.

Ni trunke podrške svojoj državi pod ovakvim udarima sa svih strana, nikakvog navijačkog žara "na našoj strani" briselskog sukoba. Samo jeziva i nenormalna atmosfera izmešanog ledenog defetizma i ostrašćene, ognjene mržnje prema svojim predstavnicima (Šiptari i njihovi američki mentori se ni ne spominju, sem formalno i uzgred).

Ni trunke očekivane, logične i tako nam svima nedostajuće podrške svojoj državi od strane srpskih političkih predstavnika ovdašnje opozicije.

Kao u ludnici, gde svi napadaju svakoga, besno urlajući u svojim nekontrolisanim jurišima, sa jajima i kamenicama u ruci...

Ovakav pristup je najveća i apsurdna podrška našim mrziteljima i prezirateljima. Krajnja posledica neverovatne ideje da smo mi - u poslednjih nekoliko godina - mogli "mnogo šta bolje", a realno moguće.

U ovoj striktno opozicionoj i nerealnoj maštaonici su se pojavljivale i "ruske rakete", "kinesko oružje", "ODKB trupe" i potpuno previđanje činjenice da mi nismo latinoamerička, afrička ilu azijska, već - evropska zemlja (jedina koja nije uvela nepravedne sankcije Rusiji; skoro pa jedina u okruženju koja nije članica NATO-a; jedina koja je bombardovana i brutalno sankcionisana od strane moćnog Zapada).

Pa se onda iz svih oružja ispaljuju nerealni i nemogući predlozi, šta je to "mali Đokica zamislio" da "moramo da uradimo".

I sve ispod tog izmaštanog standarda se ovde smatra izdajom. Uz neizbežna prateća, po pravilu debilna pitanja, tipa: "zašto se dopušta..." ovaj ili onaj kompromis, kojim smo uspeli da kupimo neprocenjivo dragoceno vreme za našu stvar (dok Rusi ne obave "svoj posao" u Ukrajini i oko nje)...

P. S. 

Ja sam svoje rekao, pa vi zaključujte kako mislite da treba.

Svako mora pred ogledalom svoje savesti I ISTINSKOG KONTEKSTA pravog stanja stvari da se stavi u realni položaj Srbije, posle svega.

I da progovori iz ovog, ne tako lakog, ni po nas iole povoljnog ugla - šta nam je činiti. Sa punim osećanjem odgovornosti za te svoje reči.

Jer u životu je sve uvek podvrgnuto strogom pravilu, koje glasi: "taknuto-maknuto"!

Nema lakog ispravljanja počinjenih grešaka.

Potomci će nam suditi.

A njihov sud me jedino zanima!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Ja

pre 1 godinu

Ovaj covek je bolestan u mrznji prema Albancima i Zapadu a u isto vreme pravdajuci ono sto Rusija radi Ukrajini a NATO je radio nama. Licemer. Sta pljuje opoziciju kada ona trazi od Vucica isto ono sto i on trazi od Vucica. Licemer i mrzitelj i ratnohuskac. Zapad gleda svoje interese, bas njih briga za Srbiju koja ne zeli da plati svoje greske iu proslosti i koja je posvadjana sa svim komsijama a krivce trazi u drugima.

0 0 Odgovori

Dajana

pre 1 godinu

Korak po korak, diplomatski, Srbija se bori za svoje interese

0 0 Odgovori

Dejana

pre 1 godinu

Vučić se iskreno i svim snagama bori za srpske nacionalne interese

0 0 Odgovori

Maja

pre 1 godinu

Nema predaje i Vučić će odbraniti srpska vekovna ognjišta na KiM

0 0 Odgovori

Vns

pre 1 godinu

Druže moj...ja kao mađar sam išao u vojsku i u neke ratove...svi moji prijatelji koji se i danas se izjašnjavaju kao 'veliki' srbi..su izbegli tu obavezu.....na osnovu kojekakvih bolesti i oš glupljih izgovora...'ajde razmisli malo o čemo pričaš..a Informer ako ima i malo morala...objaviće ovu poruku.....čisto sumnjam...ali....nema veze....samo da se se zna ko je krvario i borio se za ovu državu.....hvala..

0 0 Odgovori

Bilja

pre 1 godinu

Uslovi su zaista nerealni i nista nam ne ide u korist sem da imamo Vucica koji nikada ne odustaje od zastite nacionalnih interesa.

0 0 Odgovori

Bilja

pre 1 godinu

Nikada nisu bili veci pritisci na Srbiju a to se ocekivalo sa pocetkom rata u Ukrajini.

0 0 Odgovori

Samosvesna građanka

pre 1 godinu

Teraće nas da priznamo nezavisnost naše razbojnički otete teritorije i da dobrovoljno (pod neskrivenom ucenom, ali - svojom rukom) potpišemo dozvolu samozvanoj šiptarskoj "Republici Kosova" Bokan, već poznat kao botkan, u svom tekstu prećutkuje da je za ucenjivanje nekog neophodno imati neoborive dokaze kao razlog ucene - što znači da o Vučiću Zapad ima jezive podatke (da je tukao bivšu suprugu, pa to znaju i vrapci na grani, zbog toga to nije i ne može biti ucenjivački adut) i zato nastavljaju da te podatke koriste za neprekidno ucenjivanje vrlog nam predsednika Srbije. Botkan takođe prećutkuje da potpisivanje priznanja nezavisnosti Kosova* nije potrebno, potrebno je da gospodin Aleksandar Vučić ili gospodin Ana Brnabić ili gospodin Ivica Dačić ne reaguju kadgod Kosovo* podnese zahtev za članstvo u nekoj međunarodnoj organizaciji (OEBS, INTREPOL, EVROPOL itd).

0 0 Odgovori

Dragi

pre 1 godinu

Bokan-patriota od glave do pete. Samo...gospodine Bokan, valjda je bio red i trenutak da kažete barem jednu rečenicu o Briselskom sporazumu. Evo jedno pitanje: zašto od 2013 godine nema Srbijanske, odnosno Srpske policije na Kosmetu? Kako ćemo onda sačuvati Kosmet, ako od 2013 nema Srbije na Kosmetu? Vi ste pametan čovek...zašto nema Srbije na Kosmetu? Da vam pomognem...zato što je taj, o kome vi pričate da mu treba pomoći, prihvatio ukidanje svih institucija države Srbije na Kosmetu. I sad treba da mu verujemo?

0 0 Odgovori

Vesna

pre 1 godinu

Гњидо једна полтронска оправдаваш изајника и фашисту АВ у издаји КиМ. Семе вам се затрло ЕУ и НАТО зликовци. Нема предаје - ослободићемо окупирану Србију и колонијални управници ће да одроварају на робији.

0 0 Odgovori

zoran

pre 1 godinu

"peder", "žvalavi" i "picousti" - zar vi tako o predsedniku koji vas puni parama kao fazane?

0 0 Odgovori

Karolina

pre 1 godinu

Snazno podrzavam Vucica pred sutrasnje teske razgovore.

0 0 Odgovori

Jasna

pre 1 godinu

Svi treba da damo podrsku nasem predsednuku i dodatnu snagu da se sutra izbori sa svim zapadnim pritiscima.

0 0 Odgovori

Tanja

pre 1 godinu

Verujemo u Vucica i njegovu snagu i iskustvo da ce izvojevati jos jednu veliku pobedu za Srbiju i sve nas.

0 0 Odgovori

Mile

pre 1 godinu

Beskičmenjak

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari