TIJANIĆEV PUT! Kolumna Aleksandra Apostolovskog koju ne smete propustiti!

Na današnji dan, pre pet godina, umro je Aleksandar Tijanić. Tirke nas je napustio četiri godine pre njega. Prošlo je dovoljno vremena da se konstatuje da takve novinare ova zemlja i region – zapadni Balkan, bivša Jugoslavija ili zemlja Nedođija, kako vam drago – više neće imati. Otuda je sasvim razumna inicijativa da im se odužimo tako što će se dve beogradske ulice nazvati po njima, piše Aleksandar Apostolovski, čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

 

Nikada nije zvanično utvrđeno da li su Aleksandar Tijanić i Bogdan Tirnanić skovali sledeći plan: da iz njihovih pera nikada neće izaći ništa dosadno. Valjda ih je zamaralo da pišu vesti ili apologetske tekstove o značaju socijalističkog samoupravljanja. Umesto da donose ekskluzive, ekskluziva su postali oni sami. Tako su, bez podizanja ustanka, izvršili revolucionarni prevrat u jugoslovenskom novinarstvu. Nisu im trebali sagovornici i diktafoni – citirali su sami sebe! Nisu konsultovali drugu stranu, kopali po podacima ili tragali za izvorima, poništavajući time sva novinarska pravila. Tako su uspostavili svoja: da čitalac, od prve do poslednje rečenice, putuje obasjan vatrometom metafora, često s one strane političke korektnosti, uz furioznu promenu ritma – od Tirketovog slenga ili Tijanićevih prejakih reči, ali s briljantnom analizom kojom su skenirali društvo i politiku, udbaše i generale, film i košarku, čučavce i rat!

Na današnji dan, pre pet godina, umro je Aleksandar Tijanić. Tirke nas je napustio četiri godine pre njega. Prošlo je dovoljno vremena da se konstatuje da takve novinare ova zemlja i region – zapadni Balkan, bivša Jugoslavija ili zemlja Nedođija, kako vam drago – više neće imati. Otuda je sasvim razumna inicijativa da im se odužimo tako što će se dve beogradske ulice nazvati po njima. Oko Tirketa je postignut takozvani društveni konsenzus, ali 14 nevladinih organizacija iznenada je osetilo unutrašnje nemire na samu pomisao da će Beograđani šetali ulicom Aleksandra Tijanića. Zašto su se rasanili Tijanićevi mrzitelji?

Tirke je, usred postrojenog komunističkog novinarstva, razbio sve postojeće klišee, pišući o filmu, stripu, špageti vesternima, fenomenu Merilin Monro. Sve što nije uspeo da ispriča u kafani, a bio je težak za razumevanje, napisao bi ujutru, savršeno tirketovski. Hedonistički usmeren dečko iz vremena sentimentalnog Beograda, glumio je i u filmu s golom Miljom Vujanović.

Tijanić je, s druge strane, u tom novinarskom tandemu, kao sin žandara iz Podujeva, imao male šanse za uspon u beogradskim, hermetički zatvorenim društvenim elitama. Shvatio je da ne pripada domu lordova, te je liriku i cinizam iz bifea Ateljea 212 prepustio maestru Tirketu, jer je znao da će, ako se umeša u tu ekipu s Mihizom ili Zoranom Radmilovićem, izgledati komično, kao bokser s motkom koji upada na simpozijum o Ibzenovim dramama. S krštenicom iz Podujeva, dakle, kao momak iz skromne, policijske porodice, bio je svestan da mora da pravi političke dilove, pa tako postaje idealan kandidat za napredak u partijskoj hijerarhiji.

Do sticanja kultnog statusa, Tijanić je obavio nekoliko sitnica. U NIN-u uspeva da se nametne tekstovima o sportu, mahom o basketu. Kadrovici crvenih uočavaju Tijanićev talenat, shvatajući da im je za turbulentna vremena koja nailaze potreban um koji, osim što proizvodi briljantne rečenice, ume i da nokautira. Umeo je jednako brzo i da misli i da računa. Postao je prvi novinar koji je slova pretvorio u kapital, demantujući tezu da je novinarstvo privredna grana s niskom profitnom stopom!

Nije se prepustio kafanama i žalio nad nesrećnom sudbinom neshvaćenog genija, pretvarajući se u musavog disidenta koji je protraćio ono što mu je Bog dao, već je na sebe navukao belo odelo i kao Broz, visok gotovo dva metra, ušetao u kabinet šefa partijske organizacije kuće "Politika", tada najveće na opštini Stari grad.

Od tada njegova karijera postaje munjevita, iznenadna i tajanstvena. Svoju novostečenu moć širi van granica Srbije i postaje kolumnista koji kreira javno mnjenje bivše Jugoslavije. Ipak je nastavio da paralelno radi na dva fronta: kalio se i dalje pišući o Karlu Melounu i NBA ligi, miksujući i subverzivne aktivnosti iz oblasti kulture, s kopanjem čireva iz mračnih, zakulisnih i komplikovanih međurepubličkih odnosa. Uključimo vremeplov i vratimo se u kraj osamdesetih godina. U zemlji s 20 miliona i kusur stanovnika, novinar Tijanić, isključivo eksplozivnim darom, postaje ujedno i najveštiji političar koji predviđa jugoslovensku dramu, s uzavrelom javnošću i još gorim političarima.

Zapravo niko od piskarala nije uspeo da učini ono što je uspeo on. Bio je s Mirom i Slobom, pa protiv njih. Bio je s Đinđićem, pa protiv njega. Bio je s Koštunicom i nikada protiv njega. Nije li upravo Saša unapredio Borisa Tadića u maršala s laptopom, da bi ga ražalovao u baba-Simanu? Nije li jedini koji je izašao iz kabineta Bogoljuba Karića s osmehom na licu, dok je Bogi puštao suzu koja je kvasila ček koji je ispisao na ime Tijanić? Nije li Tomislav Nikolić javno obećavao da će ga skloniti prve noći kada dođe na vlast s mesta direktora RTS-a, na šta je Tijanić predsedniku, s neverovatnom lakoćom opstajanja, preporučio da, kada ode na spavanje, u krevetac ponese i plišanog medvedića. Toma je odmah prestao da ga smenjuje, a Vučiću to nije ni padalo na pamet. Možete li da zamislite današnje tabloide koji ga čereče kao šefa javnog servisa, a on skrušeno ćuti, plašeći se da im odgovori? Kada bi se to dogodilo, Tijanić bi umro po drugi put, od smeha!

Ali danas ga napadaju oni i one koji su mudro ćutali dok mu je kucalo srce – jedini organ za koji se osnovano sumnjalo da ga poseduje. Oni i one znaju da bi bilo previše, čak i za njega, da se iznervira, napusti urnu i napiše im odgovor. Podrazumeva se da bi tekst bio jednako uvredljiv za primaoce i jednako duhovit za čitaoce.

Novinar koji je uspeo da protiv sebe okupi toliko neprijatelja za života, živi je dokaz da zagrobni život postoji. Iako je mrtav pet godina, nikako da ućuti!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

ziko pop

pre 5 godina

Aleksandar Tijanic,novinar urednik,direktor,Bog i batina, pogodan i podoban za sve rezime.Malo je mnogo i da ulica nosi njegovo ime.Kako ce se osecati oni koji su sikanirani,maltretirani,ostajali bez posla i egzistencije zbog njegove samovolje i bahatosti ???

3 2 Odgovori

Korisnik

pre 5 godina

neki stvaraoci, zaslužni ljudi za kulturu, obrazovanje, za mlade i sve uzraste koji su formirali ovo društvo kreativnošču, radom i brigom nisu ni na domak ''ulice'', sve se čini da se zaborave. izgleda da se u srbiji mora biti ''devojka za sve'', mangup, bahatm najglasniji...da bi se preživelo i za života i posle smrti. nisam, naravno, da svako po zasluzi dobije i ''ulicu'' i sve ostalo, ali primetno je da centralne trgove, platoe, ulice, prolaze dobijaju rok i pop muzičari. slažem se da najčešće kolege u profesiji nastoje da zaborave i zataškaju nečiji život i dostignuća nečijeg života.

1 0 Odgovori

boco

pre 5 godina

ne mogu u ist kos tirnanic i ovaj tijanic ko nebo i zemlja tirnanic DA a tijanic nije zasluzio nista

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari