LAZANSKI OTKRIVA: Rat dronovima je igra za malu decu - AMERI I POLA ZAPADA I DALJE TRGUJU SA IRANOM!

Dok Vašington optužuje Teheran za sponzorstvo terorizma, svi sa Zapada nastavljaju da trguju, otvoreno ili ilegalno, s Iranom. Čak i sada postoje osnovane sumnje da SAD posredno, preko nekih južnoameričkih kompanija, kupuju iransku naftu, piše Miroslav Lazanski, čiju najnoviju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

 

Teatar apsurda u Persijskom zalivu se nastavlja. Prvo su Iranci oborili američki dron, onda su Amerikanci odlučili da zbog toga bombarduju Irance, ali su ih ipak pre toga priupitali šta da bombarduju u Iranu da ne bi previše zabolelo, pa su onda ajatolasi u Teheranu odbili taj dil, pa je onda Donald Tramp deset minuta pre lansiranja raketa sve zaustavio.

Sledi britansko zarobljavanje iranskog tankera u Gibraltaru koji je navodno iransku naftu vozio za Siriju, i to preko Gibraltara(?!). Dobro da nije preko Panamskog kanala. Zatim Iranci zarobljavaju u Zalivu strani tanker, koji navodno švercuje naftu. Britanci odmah požure da kažu da nije njihov. Onda američki ratni brod u vodama Hormuza obara, navodno, iranski dron. Teheran demantuje da je dron pripadao Iranu i sugeriše da su Ameri zapravo greškom oborili svoj dron. Što ne bi bilo nemoguće, jer je pre tridesetak godina američka krstarica upravo u tim vodama greškom oborila civilni putnički avion na redovnoj liniji i u međunarodnom vazdušnom prostoru. Poginulo je gotovo 200 ljudi. I ništa, Pentagon se kulturno izvinio porodicama žrtava.

Sada kod oborenog drona nema ljudskih žrtava, a Pentagon tvrdi da se dron oglušio na američka upozorenja da je prišao isuviše blizu američkom brodu. Nekako mi to nije jasno, pošto dron nema pilota, niti mogućnost da stupa u radio-vezu sa američkim ratnim brodom. Kako su to Ameri upozoravali dron da je isuviše blizu njihovom ratnom brodu? Pucnjavom pored drona da bi operateri drona, ako je reč o Irancima, videli da su malo previše ambiciozni? Ili su Ameri ušli u radio-komunikaciju za iranskom revolucionarnom gardom, jer se pretpostavlja da je ona vlasnik drona, i lepo zamolili pasdarane da odmaknu dron od američkog ratnog broda? Ili je ovo, zapravo, bila samo izlazna strategija i za Amere i za Irance: „Mi smo vama oborili dron, vi sada nama isto, ali ćemo mi reći da dron nije naš nego vaš”. I niko nije izgubio obraz, ne mora da dođe do rata, hajde da mi nastavimo trgovinu kao da ničega nije bilo.

Foto: Informer

Jer, trgovina i naftom i oružjem između Zapada i Irana, bez obzira na to šta se sve zvanično sada tvrdi, odvija se nesmetano. Konvoji za Teheran i dalje tutnje i plove i to ima višedecenijsku praksu. Još 1987. godine Nemačka je prodala Teheranu civilne helikoptere, koji su zatim u Austriji prefarbani u maskirne boje, opremljeni naoružanjem i napunjeni elektronikom, da bi preko Libije stigli u Iran. Od 1980. do početka 1988. godine, a to je vreme iračko-iranskog rata, u Londonu je u Ulici Viktorija tri sprata na vrhu jedne velike zgrade zauzimao iranski centar za logističku podršku, u stvari aneks ratnog ministarstva iz Teherana sa specijalizovanim službama za kopnenu vojsku, vazduhoplovstvo i mornaricu.

Čak i kada je Velika Britanija u junu 1987. godine prekinula diplomatske odnose sa Iranom vlada Margaret Tačer nije htela da dira iransku centralu za kupovinu oružja u Ulici Viktorija. Bilo je potrebno da nekoliko loše raspoloženih pasdarana gađaju britanski tanker u septembru 1987. da bi desetine iranskih funkcionera i vojnih lica, koji su postali isuviše upadljivi, bili zamoljeni da napuste Viktorija strit. Ipak, nije poznato da li su svi i otišli, jer su "šoping liste" iranske vojske nastavile da stižu u britansku vojnu industriju. Što nisu stigli da urade Britanci, činili su Šveđani. Ogromne iranske porudžbine baruta i eksploziva učinile su da Švedska izgubi svoj oreol nevinosti u toj oblasti trgovine. I sam Ulof Palme bio je upoznat sa švedsko-iranskom trgovinom, koju je organizovala firma „Nobel”, koja je u Švedskoj primala iranske funkcionere zadužene da uruče porudžbine. Palme je ubijen u februaru 1986. Godinu dana kasnije, jedan drugi Šveđanin, glavni inspektor za izvoz naoružanja poginuo je u metrou u Stokholmu – pao je pod voz.

Foto: Informer

U tadašnjoj trgovini oružjem s Iranom učestvovala je 41 zemlja, među kojima su Finska, Belgija, Holandija, Austrija, Italija, Nemačka, Argentina, Vijetnam, Brazil, Kina, Severna Koreja, Libija, Švajcarska, Tajvan, Pakistan, a zahvaljujući svom arsenalu američkog naoružanja i Izrael je snabdevao Iran. Zapravo, istraga povodom „Irangejta” pokazala je usku povezanost penzionisanih izraelskih generala, koji su se reaktivirali u trgovini oružjem, s američkim generalima u penziji koji su opet dilovali s Irancima. Jednu protivoklopnu raketu koja košta oko 6.000 dolara Teheran je plaćao trostruko više.

Mali je broj država koje mogu odoleti takvim argumentima. Preko izraelskih i američkih posrednika Iran je nabavljao rezervne delove za borbene avione F-4, F-5 i F-14, za transportne avione „herkules”, za PVO sisteme „houk”, američke protivtenkovske rakete „tau”, od Severne Koreje je 1987. kupio oružje u vrednosti od 1,8 milijardi dolara, a od Kineza iste godine u vrednosti od dve milijarde dolara.

Dakle, to je sve bilo u vreme iračko-iranskog rata, kada je važio embargo UN za prodaju oružja Teheranu. Onda i sada razbacani delići slagalice kad je reč o prodaji oružja Iranu, iz Švedske, Francuske, Italije, Velike Britanije, Švajcarske i SAD, stvaraju sliku dvoličnosti i licemerja Zapada, odnosno sliku poštovanja samo svojih interesa. Dok Vašington optužuje Teheran za sponzorstvo terorizma, svi sa Zapada nastavljaju da trguju, otvoreno ili ilegalno, s Iranom. Čak i sada postoje osnovane sumnje da SAD posredno, preko nekih južnoameričkih kompanija, kupuju iransku naftu. Igra sa dronovima je poput igre sa zmajevima u Aziji. Za decu...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Dec

pre 6 godina

Jedna od boljih kolumni Lazanskog. Čestitke.

0 0 Odgovori

Gradjanin

pre 6 godina

Bravo za tekst.

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari