SRBIJA U OPASNOSTI, SADA MORA BITI JAČA NEGO IKAD! VREME ISTIČE, AMERI MORAJU BRZO DA ZAVRŠE SA KOSOVOM! U protivnom, Rusija...
Podeli vest
Širenje NATO-a i na Srbiju usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst
Dok su avgusta 1875. ustanici oslobađali Nevesinje i opsađivali Trebinje, u kabinetu Adolfa Aueršperga neki ostadoše zatečeni reakcijom Turaka koji nisu sposobni savladati "ovo" (diese!). Milorad Ekmečić piše kako se tek kasnije videlo da je ustanak imao dalekosežne posledice.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
12.05.2020
18:14
Nevesinjska puška odjekivala je kontinentom, dogovori iz 1878. godine donekle su uzrokovani dešavanjima u Hercegovini. Ali, u prvom trenutku, sve je izgledalo jednostavnije. Ništa ozbiljno, već „ovo" čime rukovodi neki Pero Tunguz sa gatačkog Slivlja, teško i da se izgovori, nemoguće i na detaljnim kartama pronaći.
U kancelarijama Hofburga i zdanja na Balhausplacu „ovo" je bilo važno jer je potvrđivalo još ranije razrađenu tezu o „aspiracijama Srbije" i ukazivalo na slabost „bolesnika sa Bosfora". Lek za obe „bolesti" je okupacija BiH, kasnije će uslediti i aneksija.
Na kratak rok, to će sprečiti zapadno širenje Srbije i Crne Gore, a na dugi rok BiH postaje „odskočište" za jačanje uticaja na celom Balkanu, eventualno kontrolisanje jadransko-jonskog areala. Otomanski Balkan je prošlost, habsburški - budućnost. Način da se posle poraza u Italiji i ujedinjenja Nemačke sačuva status velike sile. Ratni ciljevi iz 1914. godine samo će potvrditi ovu tezu.
Zašto je za NATO važno da završi posao na Kosovu
Američkim diplomatama danas (kao i njihovim kolegama početkom devedesetih) tekuće „balkanske okolnosti" izgledaju slično. U Briselu bejahu i nož i pogača, a balkanske državice siromašne, narodi gladni, sa elitama koje su ponavljale mantru o „bezalternativnosti". I pored toga - rezultat je mršav. BiH i dalje „podeljena", kao i Severna Makedonija, Crna Gora ustalasana, a Kosovo...
Logičan zaključak: briselski Balkan je prošlost, američki - budućnost. U tom kontekstu, treba požuriti sa širenjem NATO-a. „Srpske aspiracije", oko statusa Kosova, očuvanja Srpske, odbrane crkvene imovine u Crnoj Gori ili neke buduće regionalne projekcije - time se u potpunosti anuliraju. A dugoročno, „kompletirani Balkan" postaje odskočište za intervenisanje na istoku (protiv Rusije) donekle i protiv ostatka EU, ako zatreba.
Amerikanci su zatečeni reakcijom EU koja nije sposobna savladati ni „ovo" (this!). A „ovo" se svodi na status Kosova. Na tom pitanju sve počinje i sve se završava! Kada se „Kosovo reši", ostalo dolazi, samo po sebi.
Otuda i razmišljanje o razgraničenju kod Ričarda Grenela. Žozep Borelj je to nagovestio, Džejms Huper potvrdio. Današnja administrativna linija se pomera južno, obuhvata opštinu Leposavić i pola opštine Zubin Potok, ali bi suštinski bila proglašena međudržavnom. Srbija, verovatno, ne bi morala uspostavljati bilateralne odnose sa Prištinom, ali bi se saglasila sa prijemom „Kosova" u UN.
Kako anestezirati javnost i aktere
Obećanja o zaštiti crkava, ekonomskom razvoju i slično poslužiće za pokušaj anesteziranja srpske javnosti. Za anesteziranje albanske, tu je nekoliko preševskih sela. Za anesteziranje Vučića i Tačija, već viđeno o Nobelovoj nagradi... Kao u Skoplju decembra 2018, kada je Uided Bušamaui (iz Tunižanske četvorke, laureati za 2015. godinu) obećala da će za ovo priznanje predložiti Ciprasa i Zaeva. Dovoljno da obojica poveruju.
Foto: Fotoilustracija
U međuvremenu, Cipras je izgubio dve izborne trke (za Evropski parlament, pa nacionalnu u julu 2019. godine), strmoglavivši se na severu zemlje (zbog Prespanskog sporazuma), a vlada Zaeva je neslavno pala (januar 2020. godine), ostavljena na cedilu. Za izbore koji slede, veće se šanse daju VMRO (rejting od 42,6 odsto u istraživanju pre pandemije).
Istovremeno, zastava Severne Makedonije podignuta je ispred sedišta NATO-a 30. marta 2020. Samo je to bitno. Koga u Vašingtonu interesuju sudbine Ciprasa i Zaeva!?
Cilj „istorijskog razgraničenja" je identičan. Uvlačenje u NATO Srbije, za njom i BiH. Jer, kako bi u datoj situaciji, kada se „Republika Kosovo" kao članica UN, bez ikakvih problema i ograničenja ekspresno pridružuje NATO-u, Srbija mogla osigurati sopstveni „južni koridor". Drugog izbora nema.
Za Srbiju i Srbe otvaraju se tada brojna pitanja, od saglašavanja sa istorijskom slikom o „opravdanom bombardovanju" jednog „genocidnog naroda", do energetske bezbednosti i „Turskog toka".
Širenje NATO-a usmereno je na dugoročno istiskivanje svakog ozbiljnog uticaja Rusije sa Balkana. Kao i habsburški ciljevi u BiH sa početka Velike istočne krize i tekući američki ciljevi na Kosovu imaju značajno širi kontekst.
Sve bi bilo „pravno upakovano"
Poslovično američko bagatelisanje postojećih pravnih i političkih okvira primetno je i kada govore o razgraničenju. To je za njih „ovo", ništa što se ne može prevazići pritiscima i raznim intervencijama.
Iako je, iz ove perspektive posmatrano, nemoguće da razgraničenje može biti „pravno upakovano", a da ostane u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, Ustavom Srbije, Ahtisarijevim planom (poslužio kao osnova za „Ustav Kosova") i nizom drugih odluka (recimo, stav Kontakt-grupe o „tri ne", među kojima je i „nema promene granica Kosova", a što je polazna osnova za Ahtisarija).
Otuda i veliki oprez evropskih zvaničnika. Rušenje konstrukcije koju su jedva izgradili uz mnoga „kreativna tumačenja" može uzrokovati svašta. Isto tako, iz ove perspektive posmatrano, nije razumljivo zašto bi se Rusija saglasila sa takvim planom.
Poslednji govor ambasadora Vasilija Nebenzje tokom aprilske sesije SB UN o Kosovu vrlo je direktan i nedvosmislen. Logično, u interesu NATO-a je da se Rusija „zaobiđe", ali kako to izvesti sve dok je na snazi 1244, ostaje nejasno (ili nije razrađeno).
Brljotine SAD na Kosovu, gaženje svih normi i principa, bahatost i posmatranje tog pitanja kao „ovo" što će se pre ili kasnije „rešiti" milom ili silom, ne može biti popravljeno novim pritiscima, niti jednostranim potezima.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Učinjeno je već ostavilo dalekosežne posledice. Jedini način da te posledice ne opterete budućnost, jeste vraćanje dijaloga u pravne i političke okvire oko kojih postoji saglasnost „velikih igrača". Pre svega u UN. Možda se Grenelu to čini smešnim. On gleda iz drugačijeg ugla.
Isto se činilo i cislajtajnijskim diplomatama. Čak i u trenutku kada je Pero Tunguz probijao Solunski front. Razgraničenje, ovako kako je zamišljeno, nije održivo. Tako se utire put daljim nestabilnostima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Bane
pre 4 godine
Prvo otkačti nacističku eu. Onda rešavati KOSOVO I METOHIJU u UN. Naravno uz učešće Rusije i Kine. Rezolucija 1244 UN je važeća. Nezavisno Kosovo ne postoji. šiptari ne mogu ni u kakve organizacije, mogu samo u Albaniju. Koji Srbin misli da se poturi zapadu, americi i četvrtom rajhu, da se proglasi veleizdajnikom, i da se kazni kako se takvi i kažnjavaju.
Нема ту ништа на "брзу руку" ма ко шта очекивао. Чак и када би се "пожурило" у велеиздаји, Устав ту стоји као непремостива препрека, наравно, у легалном смислу. А све ван Устава, ма ко шта потписивао, је ништаво.
Svet ne može biti bezbedan ako Rusija, Kina i druge zemlje budu posedovale nuklearno oružje, ali ne i NATO, zato je nuklearno oružje i potrebno NATO-u, da bi zaštitio svet i slobodu na planeti, piše generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u članku, objavljenom u nemačkom izdanju Frankfurter Algemajne
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
B.N. (75) nakon svađe drvenom palicom udario poznanika Predraga L. (66) u glavu i na mestu ga ubio. Posle zločina ubica pobegao, ali je ubrzo pronađen i uhapšen.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
U Srbiji će se sanas, 5. novembra zadržati vedra i hladna jutra, u većem delu sa slabim mrazem, mestimično i maglom, dok će tokom dana biti pretežno sunčano vreme sa temperaturama od minus četiri do 16 stepeni, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.
Ratko Drašković donirao je bubreg četrdesetjednogodišnjoj Radmili Raičević, ženi koja od 2018. godine ide na dijalize i koja je tražila šansu za normalan život.
Generalni direktor Crvene zvezde i predsednik SD Crvena zvezda, Zvezdan Terzić, pri dodeli nagrada mladim sportistima crveno-belih sportskog društva, on je klicima poručio da bi trebalo da se ugledaju na trenutno najboljeg igrača sveta, Rodrija, a ne na asa Real Madrida Vinisujusa Žuniora.
Švedska ekološka aktivistkinja Greta Tunberg danas je učestvovala na protestu protiv navodne izborne prevare u Gruziji, na kojima je pobedu proglasila vladajuća stranka Gruzijski san koja se smatra proruskom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Na predstojećim izborima u SAD vodi se borba za svaki glas, uključujući i različite demografske grupe. Skaj njuz piše da tri grupe birača, koje su tradicionalno podržavale demokrate, ovog puta mogu narušiti šanse Kamale Haris protiv Donalda Trampa.
Sud u Ukrajini doneo je odluku da uključi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postupak po tužbi protiv ukrajinskog parlamenta, kojim se zahteva raspisivanje predsedničkih izbora u zemlji, izjavio je poslanik Vrhovne rade, Aleksandar Dubinski.
Ukrajinske snage uspostavile su glavnu liniju odbrane u delu Zaporoške oblasti koji drže pod kontrolom, u mirnim gradovima, izjavio je za RIA Novosti predsednik komisije Javne komore Ruske Federacije za pitanja suvereniteta i kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih regiona, Vladimir Rogov.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Stefan Đurić Rasta trudi se da svoju porodicu ne pokazuje u javnosti. Međutim, reper je danas, 4. novembra, imao divan povod da objavi nikada viđene porodične fotografije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.