PREGOVORI IZMEĐU BEOGRADA I PRIŠTINE "DUG I KRIVUDAV PUT", Lajčaku za obavljanje posla potreban još jedan mandat!

Dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je EU srednim 2020. godine najavljivala ”za nekoliko meseci”, postao je za evropske posrednike ”dug i krivudav put” kojim ulazi i u 2021. godinu

Za početak januara najavljeni su razgovori ekspertskih delegacija Beograda i Prištine, ali bez izgleda za skoriji sastanak na odlučujućem najvišem političkom nivou.

Dugogodišnji proces dijaloga Beogrda i Prištine u prvoj polovini 2020. godine dobio je novi impuls insitiranjem Žosepa Borelja da će mu to biti jedan od prioriteta mandata na čelu EU diplomatije.

- Ako ne možemo da rešimo pitanje u našem dvorištu kako možmo da očekujemo da budemo globani akter - izjavljivao je Bolrelj u više navrata tokom 2020. godine

Na predlog Žosepa Borelja Savet EU je u aprilu imenovao Miroslava Lajčka za Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, a sekundarno, i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu.

Iskusni slovački diplomata i poznavalc balkanskih prilika u junu se našao u Beogradu i Prištini kako bi dogovorio nastavak dijaloga blokiranog od novembra 2018. godine i uvođenja prištinskih taksti na robu iz Centralne Srbije.

Vraćanje Beograda i Prištine za pregovarčki sto u Briselu u velikoj meri doprinele su u SAD koje su izvršile dodatni pritisak na predstavnike Prištine da ukinu jednostrane takse.

Foto: printscreen instagram

Dijalog je nastavljen u julu sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera tzv Kosova, Avdulaha Hotija.

Usledile su optimistične najave EU, kao glavnog posrednika u dijalogu, da će se sastanci lidera Beogrda i Prištne održavati svake tri nedelje,ekseperata svakih 10 dana, a da se na konačni dogovor Beograda i Prištine o svim otvorenim pitanjima ”neće čekati godinama, već da su meseci u pitanju”.

Posle početnih dogovora oko nestalih i raseljenih i ekonosmkih odnosa, u drugoj rundi razgovori su opet zakočeni, ovoga puta zbog odbijanja prištinske starane da na sto stavi dogovoreno pitanje primene Zajednice srpskih opština.

Do kraja 2020. godine EU nije našla načina da vrati pitanje ZSO na dnevni red proređenih satanaka u Briselu, koji se sada odvijaju jednom mesečno samo na tehničkom nivou.

Unutrašnje političke neprilike na Kosovu samo su dodatno zakomplikovale posvećeno učešće Prištine u dijalogu.

Izbori najavljeni za početak 2021. godine dodatno potvrđuju da se u narednim mesecima ne može očekivati bilo kakvo ozbiljnije učešće Prištine u razgovorima u Briselu, a samim tim ni napredak ka rešenju odnosa sa Beogradom.

Dodatnu nepoznanicu predstavlja i promena na čelu SAD i način na koji će se nova vašingtonska administracija postaviti u ovom procesu.

Iako prećutno osporavne od strane Brisela, aktivnosti američkog amabsadora Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika odlazećeg predsednka Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, uticale su prvenstveno na Prištinu da se vrati za pregovarčki sto.

Taj povratak dijalogu sredinom 2020. godine EU nije iskoristila na najbolji način jer u 2021. godinu ponovo ulazi sa blokiranim procesom kome je ona glavni pokrovitelj.

Adminstracija u Briselu tvrdi da ”proces traje” i da se na ”svakodnevnom nivou obavlja komunikacija EU posrednika sa obema stranama”.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beogrda i Prištine, Miroslv Lajčak, kome ističe mandat 31.marta ove godine, izjavom da je do konačnog sporazuma još ”dug i krividav put” posredno konstatuje da će mu za obavljajnje posla za koji je prvobitno bio izabran na godinu dana biti potreban još najmanje jedan mandat