NIKO SRBIJU NEĆE NATERATI DA SE ODREKNE SVOG IMENA! Ovo je ceo govor predsednika Vučića na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji!
Podeli vest
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se prisutnima na svečanosti otvaranja spomenika na Savskom trgu. Prenosimo njegov govor u celosti
Trudili smo se u prethodnih osam godina da našu Srbiju podignemo iz pepela, da je obnovimo, izgradimo nove puteve, pruge, škole i bolnice, ali više od svega pokušali smo da vratimo poštovanje i veru u sebe, svoje mogućnosti i snagu srpske države.
Ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov u izjavi za Sputnjik na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji čiji je on autor, negira spekulacije da je krst u ruci rodonačelnika srpske države u poslednjem trenutku zamenjen mačem
27.01.2021
14:40
I večeras, dragi narode, stojimo na mestu koje je neretko izazivalo stid svakoga od nas, na mestu koje je bilo neuređeno, prljavo i koje je predstavljalo sramotu, ne samo našeg grada, već cele zemlje. O tome kako smo ovo mesto nazivali, nije vreme da danas govorimo. Večeras sam posebno ponosan i srećan, jer ovde gde stojim, pa naviše uz Nemanjinu ulicu, na vrhu, nalazi se i hram posvećen njegovom trećem sinu Rastku Nemanjiću, velikom i našem Svetom Savi.
I baš onako kako danas na dan Svetog Save otkrivamo ovaj velelepni spomenik, tako smo za kratko vreme uspeli, ne da završimo, kako neki kažu, već da suštinski izgradimo i oslikamo najfinijim mozaikom, najlepši i najveći pravoslavni hram na svetu, Hram Svetog Save, a tako ćemo obnoviti i Hilandar i celu našu Srbiju. Uspeli smo da objedinimo ono što je najvažnije, da zemlju ekonomski uspravimo, da nacionalno odbranimo i duhovno povratimo i uzdignemo.
Kome mi danas, u večno sećanje i kao znak najiskrenijeg pijeteta, posvećujemo najviši spomenik na teritoriji Srbije i pitamo se da ovih kolosalnih 24 metra možda nije premalo?
Da bi izrastao u Simeona morao je prethodno biti Nemanja.
Morao je u svoju biografiju da objedini i dva sužanjstva, i brojna hrabra i viteška vojevanja, i mudru diplomatiju i odricanje od vlasti kako bi postao Sveti.
Imali su Srbi Vlastimiroviće. Imali su Srbi Vojislavljeviće. Imali su Srbi i Vukanoviće. Imali su i Višeslava, i Mihaila i Svetog kralja Jovana Vladimira.
Imali su Srbi i arhonte i kneževe i župane i kraljeve i svece - pre Nemanje.
Da je Srbiji podario samo Svetog Savu, mnogo bi joj podario.
Da je Srbiji podario samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi joj podario.
A podarivši nam obojicu, podario nam je Srbiju, jaku, prvi put istinski centralizovanu državu, koja je umela da nađe svoj suvereni prostor između Istoka i Zapada, između prvog i drugog Rima.
Ovaj velelepni spomenik predstavlja ga kao odlučnog vladara, u čijoj se desnoj ruci nalazi mač, a u levoj Hilandarska povelja. Do Nemanje bili smo pleme, a od njega pa do danas smo državotvorni narod. Tu državotvornost simboliše mač. Tim mačem pravio je i gradio, a zatim čuvao i štitio Srbiju. Do Nemanje imali smo kulturu oponašanja i prevođenja. Od njega imamo kulturu kreacije, graditeljstva i pisanja. U kulturnom smislu postajemo punopravni član vizantijskog komonvelta. Tu pripadnost najnaprednijim kulturnim tokovima simboliše Hilandarska povelja.
Ovo nije samo čin otkrivanja spomenika našem ocu, tvorcu države, svecu i onome od koga je sve počelo. Ovo je svojevrsan čin polaganja računa, o sebi, o svom identitetu, o tome šta smo naučili, šta znamo i gde idemo. Stati ovde, ispred velikog Stefana Nemanje, znači i svojevrsno pokajanje, za sve godine u kojima smo ga zaboravili, ali, istovremeno, i to je i svest o tome da smo konačno otkrili onaj koren iz kojeg je nastalo to veliko drvo koje se zove Srbija.
Na Hilandaru, i dan-danas, niče loza, čudotvorna, sa mesta na kojem je Stefan Nemanja prvobitno bio sahranjen. U Beogradu, iz ovog spomenika, ta loza, taj put, ta svest o Srbiji, treba da nastavi da raste, da se razvija i da nam stalno govori koliko je važno imati koren, ime i identitet.
I jeste da je sve to, čitava istorija, svakog naroda, samo nešto što postoji u pričama, tačnim ili netačnim, ali bez tih priča mi ne bismo bili mi, ne bismo postojali, jer ne bismo ni imali šta da pričamo, šta da kažemo, o sebi.
I ovaj spomenik je veliki, zato što je priča o nama velika.
I ovaj spomenik je težak, zato što je priča o nama često bila teška.
I lep je, koliko je i priča o nama lepa.
Ovaj spomenik je, dakle, i pre svega, priča, o nama.
O tome ko smo bili, gde smo bili, šta smo radili, i najviše o tome šta smo danas i šta hoćemo da budemo. I kao što je Nemanja, vladar i svetac, gradio zadužbine širom Srbije, tako i mi danas gradimo, svesni da je naša sadašnjost, to šta u njoj radimo, zadužbina naše budućnosti. One koja zna odakle je stigla, i koja zna gde ide. Bez toga, bez svesti da je postojao neko pre nas, neko ko je imao snove, koje mi danas živimo, nijedan san o budućnosti nije moguć.
Reč "današnjica", "sadašnjost", na nekim jezicima se izgovara istim glasovima, na isti način kao i reč "poklon". Zato što ona to i jeste. Poklon koji smo dobili od otaca, poklon za koji i zbog kojeg su toliki krvarili i umirali.
Mi imamo sadašnjost, zbog Stefana Nemanje, i njegovog Rastka, a našeg Svetog Save, i zbog Stefana Prvovenčanog, Milutina, Dušana, Uroša, Lazara, Vuka, Đurađa, Stefana, i zbog Đorđa, i Miloša, Mihajla, i Milana, Petra, jednog i drugog Aleksandra.
Zbog ljudi koji su pričali tu priču, priču o nama, o Srbiji.
I reč koju danas izgovaramo, reč "Srbija", nije naša. Oni su je stvorili, stvarajući i nas, i to nikada ne smemo da zaboravimo.
Oni su je iskovali, od Sitnice, do Marice, od Kosova, do Kumanova, od Cera, do Kajmakčalana.
Mnogo krvi i mnogo olova je u toj reči.
Zato je tako teška, zato je i tako velika.
Zato je tolika obaveza, za svakoga ko se usudi da je izgovori.
Zato, na kraju, i ovaj spomenik, njemu, i Srbiji.
I nije bilo lako doći do ovog dana, do ovog čina delimičnog vraćanja tog ogromnog duga.
Nije mogla, Srbija, nije imala čime, nije ni znala kako, dugo se plašila, bila kriva i sebi i drugima, i stajala pognute glave i pred svojom prošlošću i pred svojom budućnošću.
I nema krivca za to, osim u nama samima. Nije bilo ni razloga, osim, opet, u nama.
Trebalo nam je vremena, trebalo nam je hrabrosti, znanja, da ponovo poverujemo u to da nismo nikakav balkanski izrod, nikakvo besno pleme bez ikakvog korena, nikakav dežurni krivac, i da opet stanemo na svoje noge, uspravimo se, i setimo. Svakog trena te duge istorije, i svakog čoveka koji nas je, kroz nju, stvarao.
Trebalo nam je vremena, da svima kažemo da nismo ovde da bilo kome pretimo, da nam je dosta i krvi i ratova, da razumemo, volimo, praštamo, kajemo se, ali i da nećemo ni tek tako da ne postojimo.
Da imamo ime, da imamo istoriju, našu, da imamo očeve i da, kroz njih, imamo i ponos, i da, zahvaljujući tome, njima, imamo i slobodu. Našu, baš kao što je i ta istorija naša, i jezik, naš, kultura, naša, tradicija i vera, opet naše. Nismo ih ni od koga oteli, niko nam ih nije dao, i nemamo kome da ih vraćamo.
Nećemo ništa ni od koga, zanima nas da, poput ovog spomenika, rastemo u visinu, ali niko više, i nikada više, neće Srbiju naterati da se odrekne. Ni imena, ni dela.
Zato što su, zahvaljujući ovom našem ocu, i svakome ko je došao posle njega, i to ime i to delo veliki.
Nema, na Balkanu, ni većeg ni lepšeg.
I nema razloga da se stidimo, da uzmičemo, da krijemo, bilo šta od svega toga.
Zato je ovaj spomenik, što bi rekli, golem. Zato što treba da ga vide, i da, kroz njega, vide nas.
Uspravne, i ponosne.
Ljude spremne da rade i da grade.
Prijatelje koji nikome ne žele zlo, koji ni od koga ništa neće da uzmu, ali i koji drže do sebe i koji se neće stideti, ni pred kim.
Zato je ovaj spomenik i svojevrsna tačka koju stavljamo na kraj jedne priče. One o lepoj i teškoj prošlosti, one o ratovima, krvi, robovanju, oslobađanju, greškama, lošim odlukama, grobovima i ponovom uzdizanju.
Nemanja je rođen 1113. godine u Ribnici, današnjoj Podgorici, ceo život je proveo u pokretu. Živeo je u svim, nekadašnjim, srpskim zemljama, a umro je 1199. na Svetoj Gori. Svugde na svom putu zidao je gradove i crkve. Manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije, Manastir Svetog Nikole na Ibru, Bogorodicu Bistričku kod Bijelog Polja, Svetog arhangela Mihaila u Skoplju, Svetog Nikolu i Svetog Pantelejmona u Nišu, ibarski Gradac. Gradi Đurđeve stupove, Studenicu, sa sinom, Svetim Savom osniva Manastir Hilandar. Kao veliki župan Raške, svaku sudbonosnu odluku sprovodio je odlučno i snažno.
Istovremeno, iza te tačke, odavde, počinje nova priča. Ona koja se vidi iza spomenika, u Srbiji koja raste, u novim kulama, zgradama, tržnim centrima, putevima, bolnicama, školama.
U tim zadužbinama naše budućnosti.
U tim novim pričama koje imamo kome da ostavimo, bez trunke stida, ponosni što smo ih baš mi ispričali.
Jedna od najvažnijih naših priča je istina o jedinstvu našeg naroda. Ma koliko pokušavali da nas razdvoje i gotovo uvek u prošlosti u tome su uspevali, mi Srbi, danas razumemo koliko je važno da budemo jedno i jedinstveno biće, koliko je važno da čuvamo svoj jezik, svoju istoriju, svoju kulturu i svoju budućnost. Zahvalan sam svima koji su dali svoj doprinos stvaranju ovog umetničkog remek-dela, od vajara Svetomira Arsića Basare, Vladimira Veličkovića i Emira Kusturice do Aleksandra Rukavišnjikova.
Ovde gde se simbolički spajaju ulice Nemanjina i Karađorđeva, mi danas slavimo i raskoš svojih istorijskih dometa, i obnavljanje državnosti, i prosperitetnu budućnost koju mi i naši potomci moramo vredno da gradimo. Sa velikom dozom opravdanog optimizma, smatram da će Savski trg sa spomenikom osnivaču naše države kao centralnom delu urbanističko-arhitektonske celine postati verovatno najlepši javni prostor u Beogradu.
Nemanja je, za nas, bio početak. Ovaj spomenik je kraj, ali samo tog početka. Pošto od njega počinjemo mi, i svi koji posle nas dolaze. On je dokaz i da je istorija stvorila nas, ali i da smo mi u stanju da istoriju stvaramo. I to onu dobru istoriju, istoriju mira, znanja, rasta, kakvog nikada nismo imali.
U ime te istorije smo danas ovde, u ime te istorije i otkrivamo Spomenik Stefanu Nemanji, ocu, rodonačelniku, tvorcu i svecu.
I neka stoji ovde, uzdignut, osvetljen, i neka ga svi vide.
Neka vide Srbiju, kakvu smo mi napravili.
Iskreno, iz dubine duše običnog srpskog smrtnika, želim da ovo obraćanje završim rečima Svetog Save kojima se u "Službi Svetom Simeonu" obraća svome ocu: "Moli Boga za nas, Simeone blaženi, da se sačuva stado tvoje nepovredno! Slava, i sada!"
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija se uspravila, sme da kaže ko je, kako je nastala, čemu stremi. I sam Stefan Nemanja nam je utro taj put. Znamo korene, sado smo ponosni i čvrsti.
Spomenik srpskom vladaru krasiće našu prestonicu i podsećati nas gde su nam koreni, ko smo, kakva nam je istorija i kultura. I Nemanja i Rastko su nas mnogo zadužili, da nastavimo putem jedinstva i sloge srpskog naroda.
Spomenik Stefanu Nemanji je pokazatelj da se srpska istorija ne zaboravlja. Prestonica postaje sve lepša.Savski Trg je dobio nov i moderniji izgled. Ovakav spomenik je stvarno nesto spektakularno za nasu prestonicu.
Ponosni na prizor koji ce krasiti Beograd, spomenik Stefanu Nemanji je nesebicni poklon Srpskom narodu i to na poseban dan, tako simbolicno spomen obelezje. Uzdignimo glavu, i pogledajmo sve lepote istorije, koje ne damo da zaboravimo.
Toliko lepote na jednom mestu, nemoguce zadrzati ravnodusnost, velika cast je ucinjena Srpskom narodu sa otvaranjem ovakvog predivnog simbola koji pokazuje koliko nam je stalo da sacuvamo kulturu, svoje pismo i svoju istoriju.
Aleksandar Vučić je simbol našeg naroda u regionu, mira i stabilnosti. hvala predsedniče što na sve načine pokušavate da našu državu jačate.Srbija danas ima predsednika kojem je zaista važno da građani Srbije žive bolje.Srbija je na pravom putu razvoja.
Spomenik ce nas sve ujediniti, ovo je velika stvar, svaka cast na ideji i realizaciji projekta, odusevljenje je vidno kod svih!
Istorija mora biti sacuvana!
Ovim cuvamo identitet, kulturu i dostojanstvo.
Ispisana još jedna stranica u našoj nacionalnoj istoriji. Na Savskom trgu svečano otkriven spomenik ocu nase drzavnosti i duhovnosti- velikom županu Stefanu Nemanji na dan Svetog Save prvog srpskog arhiepiskopa.
Nasu Srbiju su neki hteli pretvoriti u pepeo, unistiti slavnu istoriju srpskog naroda, nisu uspeli i sada smo spremni za svaku odbranu, za svaki vid napada, zelimo bolju i lepsu buducnost za svu nasu decu, za nasu voljenu Srbiju
Itekako je bio potreban ovakav jedan spomenik , da nikada ne zaboravimo Stefana Nemanju osnivaca srpske drzave, eto ova vlast se setila posle 800 godina.
Stefan Nemanja predstavlja najcistiji simbol nase drzave i nacije, koja se kroz istoriju uvek svojski borila za svoje mesto pod Suncem i nadasve slobodu, koju danas i imamo!
Mi svoju državu nismo dobili na poklon..kao neke okolne zemlje. Ne ,krvarili smo vekovima i borili se za parče svog neba i hleba. Zato uvek moramo biti ponosni na svoje pretke.
Nekad ruglo Beograda, svi putevi su vodili do njega pa odatle se išlo dalje.Sada je to uređena površina,zatravljena, sa pristupnim stazama i zasađenim cvećem.A odatle se izdiže spomenik sa velelepnom visinom.
Ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov u izjavi za Sputnjik na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji čiji je on autor, negira spekulacije da je krst u ruci rodonačelnika srpske države u poslednjem trenutku zamenjen mačem
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" govorio bio je gost Info jutra gde je govorio o slučaju Aleksandra Vukičevića (49) na kojeg su hrvatski vojnici pucali tokom Oluje i koji je tom prilikom ostao bez prsta na levoj ruci i doživeo frakturu lobanje.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Policija je u Titelu 8. novembra uhapsila mladoženju M. T. (26) usred svadbenog veselja jer je pucajući iz lovačke puške u jabuku ispred mladine kuće sačmom nehotice ranio sedam svatova! Pukom srećom niko nije teže povređen, a mladoženji je nakon saslušanja u tužilaštvu određen pritvor do mesec dana.
Zbog ubistva dvojice "kavčana" Petra Lipovine i Žarka Pejakovića do sada su uhapšena trojica osumnjičenih "škaljaraca", ali crnogroski istražitelji veruju da je u likvidaciji u Podgorici učestvovalo još osoba i najavljuju dalja hapšenja.
Traktorista Nenad Ž. (55) nastradao je kada se prevrnuo traktor kojim je upravljao i kojim je vukao prikolicu u njivi u kojoj je bio, kako se pretpostavlja njegov rođak M.Ž. (52). Putnik u prikolici srećom nije povređen.
Glavni pretres na suđenju za ubistvo policajca Nikole Krsmanovića koji je bio zakazan za utorak u lozničkom Osnovnom sudu, ponovo nije održan, a u sudnici je trebalo da se pojave taksista Mithat H. iz Tutina i Ivana R. iz Mladenovca.
Miodrag Kostić će, osim kao jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi, u javnosti ostati upamćen i po svom kontinuiranom angažovanju i davanjima u društveno odgovorne svrhe, kao i po svojoj zadužbini - Palati nauke.
V.d. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov otkrila je da dvoje od troje povređenih u tragediji u Novom Sadu je u svesnom, ali i dalje teškom stanju.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju raspisao je novi konkurs namenjen porodicama sa trećim ili četvrtim detetom, koje se bore sa rešavanjem stambenog pitanja.
Na društvenim mrežama pojavila se objava jednog korisnika koji se požalio na postupak svog prijatelja kojem je pozajmio 400 evra, kako bi mu pomogao za kredit, dok je taj isti prijatelj iskoristio taj novac kako bi se baškario na Kopaoniku.
Elektrodistribucija Srbije pustila je u rad besplatnu mobilnu aplikaciju ED Srbije i omogućila da se na jednom mestu lako i brzo dođe do obaveštenja o planiranim isključenjima, informacijama o poslovanju i uslugama kompanije, saopštili su iz EPS.
Najbolji košarkaš NBA lige i centar Denvera Nikola Jokić je protiv Dalas Maveriksa stigao do 136. u karijeri, a od mesta u istoriji ga dele još 64 tripl-dabla.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija novog direktora CIA, Džona Retklifa kojeg je na poziciju imenovao Donald Tramp, kako rukama pokazuje simob Velike Albanije.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao je Viveka Ramasvamija, strastvenog fana Novaka Đokovića, i Ilona Maska za lidere novog „Departmana za efikasnost vlade“ u svom drugom mandatu.
Uprkos zategnutim odnosima Ukrajine sa administracijom aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena, dolazak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da postane ozbiljan izazov za Kijev, piše američko izdanje The Hill.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je sinoć da će imenovati bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne agencije (DNI) Džona Retklifa za novog direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Tokom noći i jutra Rusija je iz strateških bombardera krstarećim raketama napala Ukrajinu, a nešto kasnije usledio je i udar dronovima-samoubicama, saopštile su ukrajinske vlasti.
Galerija Bioskopa Balkan sa zadovoljstvom najavljuje izložbu Pripreme za Raj, jedinstveni umetnički poduhvat Dejane Vučićević, koji će biti otvoren za javnost od subote16. novembra do 2. decembra 2024. godine.
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Freniki (47) očekuje svoje osmo dete, a njena trudnoća podigla je pravu buru na društvenim mrežama. Nakon što je objavila fotografiju trudničkog stomaka i pozitivan test, počeli su komentari - neki su je podržali, dok su drugi postavili pitanje: da li je u njenim godinama ispravno ponovo postati majka?
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus večeras, na proslavi prvog rođendana njihovog sina Alekseja, otkrili su da je voditeljka u drugom stanju, saznaje Informer.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.