Društvo
NOVE INVESTICIJE OD PET MILIJARDI EVRA DO KRAJA GODINE! Kreće gradnja metroa, još puteva i više od pet fabrika!
* Nove fabrike otvaraju "Kontinental", "Bojsen", "Nestle", "Jumko", "Bicerba"...
03.11.2021
06:55
Politika
ĐILASOVCI NE MOGU DA PODNESU USPEH SRBIJE! Nikada više radova, grade se najmoderniji auto-putevi!
Đilasovski portal Nova je još jednom pokušao da baci ljagu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i sve ono što je uradio za Srbiju i srpski narod
Pomenuti portal imao je prljavi zadatak da unizi sve ono što je Vučić uradio za Srbiju, pa su tako istakli da još uvek čekaju "Vučićevo zlatno doba".
Ipak, izgleda da zaboravljaju mnoge stvari ili, pre će biti, ih namerno izostavljaju.
Foto: printscreen
Uprkos koronavirusu, gradilišta u Srbiji ne miruju - u svakom kraju naše zemlje se nešto zida i gradi, što će dovesti do priliva novca u državni budžet, ali još stranih investitora.
NIKAD VIŠE RADOVA! SRBIJA UVELIKO GRADI NAJMODERNIJE AUTOPUTEVE!
Da ne zaboravimo da su u jeku epidemije koronavirusa izgrađene i kovid bolnice, nabavljena medicinska oprema, lekovi i vakcine. Takođe, otvorene su brojne fabrike, ali i započeta izgradnja novih...
Nove investicije od pet milijardi evra do kraja godine
Samo u naredna dva meseca Srbija će krenuti sa gradnjom metroa u Beogradu, brze pruge od Novog Sada do Subotice, autoputa Niš - Pločnik, a otvaraće se i graditi fabrike stranih investitora poput "Henkela", "Šin Joa", "Nideka"...
Procena je da će u sve ove projekte biti uloženo više od pet milijardi evra!
Spisak onoga što je u proteklih nekoliko godina urađeno u Srbiji je podugačak, a kako bismo đilasovce podsetili na neke od benefita koje naša zemlja ima za vreme Vučićeve na vlasti, evo spiska puteva i pruga koji se grade.
Foto: Informer
Pruga Beograd - Novi Sad
Pruga Beograd - Novi Sad, godinama je zbog nebrige i neodržavanja, propadala, zbog čega je saobraćaj na određenim pravcima bio jako usporen.
Foto: Tanjug
Rekonstrukcijom dela postojeće, ali i izgradnjom novog železničkog pravca na kojem se nalazi veliki broj vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, te i najduži tunel u Srbji "Čortanovci" sa dužinom od 2.242 metra, do Novog Sada će se stizati za oko pola sata.
Štedler vozovi
Prvi brzi voz na sprat, od ukupno tri koje je naša zemlja kupila od švajcarske kompanije "Štadler" već je stigao u Srbiju. Ovi vozovi saobraćaće na pruzi od Beograda do Novog Sada, brzinom i do 200 kilometara na sat, i to već od marta iduće godine.
"Štadlerovi" vozovi na dva nivoa imaju 12 kliznih vrata na električni pogon i dugački su čak 100 metara i imaju 316 sedišta. U vozovima postoje i toaleti za osobe sa ograničenom pokretljivošću, vaj-faj sistem za rezervaciju sedišta, sistem za zvučna obaveštenja i monitori za vizuelno obaveštavanje putnika, uključujući i prikaz rezervisanih mesta u vozu. Nadležni su najavili da će vozovi na pruzi Beograd - Novi Sad, koju grade kineske i ruske firme sa domaćim proizvođačima, početi da saobraćaju krajem ove godine sa probama, a da će od marta 2022. godine krenuti redovne linije.
Foto: Zoran Sinko
Drugi i treći voz, koji će se takođe koristiti na pruzi za brzine do 200 kilometara na sat, od Beograda do Subotice, trebalo bi Srbiji da budu isporučeni do kraja godine. Ugovor o nabavci tri putnička elektromotorna voza za brzine od 200 kilometara na sat potpisan je 8. aprila u Beogradu. Jedini ponuđač koji je dostavio ponudu na tender bio je renomirani švajcarski proizvođač "Štadler", sa ponuđenom cenom od 62,2 miliona evra.
Ovi vozovi saobraćaće na pruzi od Beograda do Novog Sada, koja će biti puštena u rad u martu naredne godine. Ova deonica je deo brze pruge od Beograda do Budimpešte, a putovanje između ta dva grada trajaće samo pola sata. Karta će, prema ranijim najavama, koštati oko 1.000 dinara.
Prema tehničkim parametrima, brzina kojom će se kretati vozovi na dva koloseka, izgleda ovako: Na potezu od Stare Pazove do Karlovačkih Vinograda, moći će da se kreće do 200 km/h, na delu od Karlovačkih Vinograda do Petrovaradina, kretaće se brzinom od 160 km/h , i na kraju, od Petrovaradina do Novog Sada, vozovi će se kretati brzinom od 100 km/h.
Činjenice
- od Beograda do Novog Sada putovaće se 27 minuta
- kada se putuje vozom koji staje na više stanica, vožnja će trajati 48 minuta
- putovaće se "Štadlerovim" dabl-deker vozovima
- karta će koštati 1.000 dinara
Okončanje radova predviđa se za kraj ove godine, dok bi prvi vozovi prema najavama trebalo da se pojave već u februaru 2022. godine.
Prema planu, sledeća investicija na ovom polju, jeste realizacija pružnog pravca na relaciji Novi Sad - Subotica, dugačkoj 108 kilometara, treća je deonica kroz Srbiju, koja se nalazi u okviru međunarodnog projekta izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Budimpešta.
Izgradnja obilaznice oko Beograda
Završetkom obilaznice oko glavnog grada Srbije, ne samo da će se završiti auto-put, već će iz Beograda biti izmešten tranzitni saobraćaj. Izgradnja je trenutno u toku, a prema dostupnim informacijama na sajtu nadležnog ministarstva, ove godine se intezivno radi na sektorima 4, 5 i 6, odnosno, na deonicama most na Savi kod Ostružnice - Bubanj Potok.
Foto: instagram/avucic
U aprilu ove godine, otvorena je trasa puta u dužini 7, 7 kilometara na deonici od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo. Nešto ranije, kraju je privedena obilaznica od Batajnice do Dobanovaca i Ostružnice, sa novim mostom na Savi koji je izgrađen pored starog ostružničkog mosta.
U planu je i izgradnja nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, tako da bi cela obilaznica bila duga oko 69 kilometara.
Izgradnja auto-puta brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica
Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoptu Ruma – Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac – Loznica, zaključen je 19. novembra 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt".
Ukupna dužina deonice je 77 kilometara, od čega je autoput Ruma – Šabac dužine 22 kilometra, a dužina deonice Šabac – Loznica koja će biti izgrađena u profilu brze saobraćajnice 55km. Planirana je izgradnja ukupno 56 objekata od čega 54 mosta i 2 petlje.
Foto: Informer DN
Izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH.
Moderna saobraćajnica koja će povezati Rumu i Loznicu, u ukupnoj dužini od 77 km, obuhvataće tri prostorne celine:
- Deonica Ruma - (Šabac) most na Savi, u dužini od 22 km će biti autoput u punom profilu. Trasa će zaobići sela Klenak, Platičevo, Hrtkovci i Jarak, što će rasteretiti ulice u ovim naseljenim mestima. Ispred Hrtkovaca biće izgrađen nadvožnjak s petljom, pošto će se autoput ovde ukrstiti sa državnim putem IB reda broj 20, a zatim će u luku zaobići ovo i sledeće selo Jarak, ostavljajući ih sa leve strane. Počev iz pravca Šapca, autoput će ići stranom sela Klenak bliže reci Savi, ostavljajući ovo mesto, kao i susedno Platičevo s desne strane. Nova trasa se ne ukršta s postojećom prugom Zvornik-Šabac-Ruma.
- Most preko reke Save čine tri međusobno spojene celine, odnosno, prilazna konstrukcija na levoj obali, konstrukcija mosta preko reke i prilazna konstrukcija na desnoj obali. Dužina mosta preko Save je 1,33km , biće fundiran na 371 šipu, sa ukupno 45 naglavnih greda i 47 stubova. Glavni raspon između stubova S6 i S7, na osnovu dimenzija plovidbenog puta, iznosi 155m, što predstavlja najveći i najzahtevniji raspon za izvođenje.
- Deonica Šabac - Loznica, će biti brza drumska saobraćajnica. Trasa će takođe zaobići sva naseljena mesta, kroz koja gotovo celom dužinom prolazi postojeći državni put IB reda broj 26 (raniji magistralni put M-19).
Kada se završi ovaj put, do 2024. godine, od Beograda do Šapca će se stizati za manje od 40 minuta, dok će do Loznice biti potrebno oko sat i 15 minuta.
Saobraćajnice će se otvarati po etapama, te se očekuje da će deonica od Rume do Šapca biti završena početkom oktobra 2023. godine, dok će deo od Šapca do Loznice, biti priveden kraju do kraja oktobra 2024. godine.
Završetkom ovog auto-puta, očekuje se da će uslediti i ekspanzija ulaganja stranog kapitala u delove oko saobraćajnice, te i da će se otvoriti mesta za još više investicija na tlu Srbije.
Foto: Informer DN
Izgradnja auto-puta E-736 "Miloš Veliki" Deonica Preljina - Požega
Deonica auto-puta „Miloš Veliki" od Preljine do Požege je u izgradnji, a trebalo bi da bude završena, prema ugovoru, do 2023. godine. Na toj deonici je i jedna od najvažnijih petlji Pakovraće, kojom će se sa auto-putem povezivati Čačak, Užice, Arilje, Požega i druga mesta zapadne Srbije.
Kako izgleda izgradnje auto-puta od Preljine do Požege kod mesta Pakovraće, gde se gradi petlja i gde će biti i naplatna rampa, zabeleženo je snimkom iz drona.
Izgradnja deonice Preljina-Požega, koja je duga 30,9 kilometara, započeta je u julu 2019. Kada bude završena, gradovi zapadne Srbije biće preko auto-puta povezani sa Beogradom i drugim delovima Srbije.
Foto: Informer DN
Ova deonica jedna je od najkomplikovanijih, budući da čak trećinu dužine čine mostovi i tri tunela, Trbušani (360 metara), Laz (jedna cev 2.640 metara, druga 2.665) i Munjino Brdo (2.755 i 2.735 metara).
Planirano je da ova deonica bude povezana i budućim auto-putem do granice sa BiH, kao i do Crne Gore, deonicom Požega-Boljare.
Informer DN
Pogledaj galeriju
Informer DN
Pogledaj galeriju
Informer DN
Pogledaj galeriju
Informer DN
Pogledaj galeriju
Informer DN
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Moravski koridor
Moravski koridor trebalo bi za četiri godine da poveže Čačak i Pojate, odnosno Koridore 10 i 11 u dužini od 112,3 kilometara, ali i sve telekomunikacione uređaje duž autoputa. Tako će vozače snabdeti svim informacijama značajnim za bezbednost na putu, koje će stizati iz upravljačkog centra za kontrolu saobraćaja, a duž celog autoputa imaće na raspolaganju i besplatan internet, piše Blic.
Foto: Informer
Putni pravac autoputa od Pojata do Preljine, kao državni put IA reda broj 5, ima višestruko značajnu ulogu za razvoj Republike Srbije. Predmetni putni pravac ima značajnu ulogu u putnoj mreži države obzirom da povezuje centralne delove Srbije, pravcem istok – zapad, sa dva najznačajnija putna pravca Republike Srbije, koji su deo i evropske mreže puteva:
- autoputem E75 preko koga ostvaruje vezu na severu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom i na jugu sa južnim delovima Republike, odnosno sa Republikom Severnom Makedonijom, Republikom Bugarskom i dalje Bliskim istokom i Azijom;
- autoputem E763 Beograd - Južni Jadran, kojim region dobija najkraću vezu sa zapadnom Srbijom, Crnom Gorom, a preko luke Bar i sa južnom Italijom, kao i veze sa pomorskim lukama Jadrana i Sredozemlja.
Realizacije Projekta "Moravski koridor" obuhvata:
- izgradnju autoputa od Pojata do Preljine, ukupne dužine 112,37km;
- hidrotehničko uređenje reke Zapadne Morave;
- "digitalni koridor".
Foto: informer
Trasa autoputa Pojate – Preljina podeljena je na 3 sektora:
- Sektor 1: Pojate – Kruševac dužine 27,83km
- Sektor 2: Kruševac - Adrani dužine 53,88km
- Sektor 3: Adrani – Preljina dužine 30,66km
Granični elementi plana i profila, na sva tri sektora su definisani za računsku brzinu 130km/h. Autoput je projektovan sa po 2 vozne trake širine 3,75 metra po svakom smeru, zaustavnim trakama širine 2,50 metra, ivičnim trakama od 2x(1,0m+0,5m), razdelnom trakom širine 4m i obostranim bankinama širine po 1,5m. Širina kolovoza je 11,5 metara po smeru, a ukupna širina poprečnog profila je 30 metara.
Planirana je izgradnja 11 denivelisanih raskrsnica i to: Pojate, Ćićevac, Kruševac Istok, Kruševac Zapad, Velika Drenova, Trstenik, Vrnjačka Banja, Vrba, Kamidžora Adrani i Preljina.
Foto: informer
Na trasi autoputa planirana je izgradnja 117 većih putnih objekata, od toga 88 mostova i nadvožnjaka, kao i 29 podvožnjaka.
Na trasi autoputa planirani su objekti za potrebe korisnika: 3 parkirališta - "Moravište", "Donji Koševi" i "Donja Ratina" i odmorište "Mrčajevci".
Duž trase autoputa planirana je izgradnja podzemnih telekomunikacionih kablovskih vodova kroz koje će se položiti optički kablovi i povezati svi uređaji na autoputu. Cilj digitalnog koridora je omogućavanje brze i pouzdane razmene.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz marta ove godine, završetkom autoputa od Pojata do Pranjana u dužini od 112 kilometra, od Čačka do Niša če se putovati oko sat i po vremena, dok će od Kraljeva do Niša biti potrebno nekih petnaest minuta kraće.
Foto: Informer
Beta
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Fruškogorski koridor
06.oktobra 2020. godine potpisan je komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma sa kineskom kompanijom China road and Bridge Corporation.
Fruškogorski koridor je deo putnog pravca Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica - granica sa BiH. Trasa Fruškogorskog koridora podeljena je na 4 deonice, ukupne dužine 47,7 km.
- Deonica 1: Petlja "Autoput E-75"– Paragovo sa planiranom trasom državnog puta 2A reda br.100 od Žeželjevog mosta do petlje Autoput E-75
- Deonica 2: Paragovo – početak obilaznice Rume sa kružnom raskrsnicom za priključenje lokalnog puta za Vrdnik
- Deonica 3: Petlja "Kać" – Petrovaradin ("Autoput E-75")
- Deonica 4: Obilaznica oko Rume.
Buduća brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume povezaće Novi Sad, Irig i Rumu.
Izgradnjom Fruškogorskog koridora i projektom Ruma-Šabac-Loznica, koji se već realizuje, Vojvodina će se povezati sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno, biće bolje povezani važni regionalni centri kao što su Novi Sad, Ruma, Šabac, Loznica. Takođe, ovaj putni pravac predstavlja i posrednu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom.
Nadovezuje se na postojeći državni put IB reda broj 12 Novi Sad - Zrenjanin - granica Rumunije, a na kraju na auto-put i brzu saobraćajnicu u izgradnji Ruma-Šabac-Loznica.
Saobraćajnica se prostire u planinsko-ravničarskom terenu u sremskom delu Vojvodine, a ima za cilj da rastereti urbanizovane površine i izmesti tranzitni saobraćaj s prostora Nacionalnog parka Fruška gora.
Efekti izgradnje koridora ogledaće se i u poboljšanju regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja (obilaznica oko Novog Sada, Iriga i Rume) i uklanjanju tranzita sa područja Nacionalnog parka "Fruška gora", izgradnjom tunela Iriški venac.
Izgradnja Fruškogorskog koridora započeta je 1. maja ove godine, a prema planovima rok završetka radova je tri godine. Prema planu, auto-put će imati četiri trake od po 3,5 metra, bez zaustavnih traka.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
Dunavski koridor (Brza saobraćajnica Požarevac - Veliko Gradište - Golubac)
Brza saobraćajnica je duga 67 kilometara, a projekat je vredan 337 miliona evra. Od Beograda do Gradišta stizaćemo za sat vremena, do Golupca za sat i deset minuta.
Ugovor je potpisan s kineskom kompanijom "Šandong haj spid grupom" (Shangdong Hi Speed Group) i predviđeno je da se radovi završe za dve godine odnosno do novembra 2024. godine.
Brza saobraćajnica će imati po dve saobraćajne trake u oba smera, širine po 3,5 metra.
Na trasi dužine oko 68 km planom je predviđena izgradnja 30 mostova preko reka i kanala, kao i 26 petlji, raskrsnica i kružnih raskrsnica i 21 denivelisano ukrštanje.
Plan izgradnje obuhvata realizaciju projekta iz tri deonice, gde je treća najduža, i predstavlja novoplaniranu trasu državnog puta, koja zaobilazi građevinska područja, naselja i preuzima tranzitni saobraćaj i kategoriju državnog puta IB reda, dok se postojeći put zadržava i omogućava odvijanje saobraćaja do i unutar naselja.
Trasa brze saobraćajnice počinje kod Petlje Požarevac na autoputu Beograd - Niš, a završava se na ulazu u Golubac i nastavlja se na postojeću Dunavsku magistralu koja ide ka Kladovu.
Gornji Milanovac, Požega, Užice i Loznica dobijaju obilaznice
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prođle nedelje, nakon potpisivanja ugovora sa kineskom kompanijom Power construction corporation of C hina za izgradnju obilaznica oko Gornjeg Milanovca, Požege, Užica, Loznice i tunela Kadinjača da će država prvi put izvođiti tako veliki novac za građane i rešavanje njihovih saobraćajnih problema u tim opštinama i gradovima.
Predsednik je kazao da bi obilaznica oko Gornjeg Milanovca trebalo da bude završena 2023. godine, a u prvoj polovini ili prvom kvartalu 2024. obilaznice oko Užica, Požege i Loznice.
Dodao je će jedino do 2025. ostati da se završi tunel ispod Kadinjače, jer je to veliki i komplikovan projekat.
Vučić je naglasio da ti projekti pokazuju koliko država brine i o građanima van Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova.
"Čovek koji premeće planine započinje sa premetanjem kamenčića, kaže drevna kineska poslovica. Mislimo da smo korak po korak i kamen po kamen krenuli da gradimo našu Srbiju i da napredujemo i brže nego što smo sami očekivali i nadali se pre nekoliko godina", istakao je predsednik Srbije.
Vučić je najavio da će uskoro biti potpisan i komercijalni ugovor za gradnju obilaznice oko Kragujevca na koju će se nastavaljati brza saobraćajnica od Vučkovice ka Kniću Bumbarevom Brdu i Mrčajevcima, kako bi se Kraguejvac spojio sa tzv. Koridorom 11.
Dodao je da bi za nekoliko nedelje mogla da bude završena i otvorena deonica autoputa "Miloš Veliki" od Preljine do Pakovraće u dužini od 11 kilometara.
Predstavnici vlade i Puteva Srbije potpisali su u Predsedništvu Srbije komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji pristupne saobraćajnice Gornji Milanovac - petlja Takovo sa predstavnicima kineske kompanije Power construction corporation of C hina.
Takođe, potpisan je i Okvirni sporazum o relizaciji projekata izgradnje obilaznica oko Požege, Užica, Loznice i tunela ispod prevoja Kadinjača.
Planeta
BAJDEN JE GOTOV, IZGLEDA DA SE TRAMP VRAĆA: Totalna panika zavladala u NATO - "Čak i ako pobedi, teško da će preživeti četiri godine"
106. 07. 2024. u 21:56
206. 07. 2024. u 21:56
Planeta
ORBAN DOBIO NEVEROVATNU PODRŠKU ZBOG POSETE UKRAJINI: Odluku premijera ove države će dugo pamtiti
106. 07. 2024. u 21:56
206. 07. 2024. u 21:56
komentari
Svi komentariRade R
pre 2 godine
Mislim da stvari nisu tako jednostavne! Ona žena juče na protestu je vrlo prosto sve objasnila! Oni su članovi Đilasove stranke, to znači plaćeni su da dođu da protestuju, i protiv svega su što ova vlast radi, odnosno svega što država radi! Nije Đilas jedini kome smeta uspeh ove vlasti, odnosno države, imamo mi dosta takvih "prijatelja" i u okolnim državama! Svima njima je u interesu da Srbija bude slaba! Đilasu bi to odgovaralo jer bi možda tada mogao ponovo da dođe na vlast a komšijama bi to odgovaralo jer bi tada mogli Srbiji da lupaju ćuške kad god bi to njima trebalo, zbog svojih unutrašnjih političkih problema! E pa tako ovi protesti protiv svega i svačega su način da Đilas proveri, a i da uveća snagu svoje politike. I da nekako pre izbora pokuša da dođe na vlast, naravno bez izbora! Jer zna da na izborima ne može ni cenzus da preskoči! Zato na ovi nekakvim protestima vidimo razne fele i njuške! Od ćute do kurte! Svakakvih ološa tu ima! Pa i ovih Boškovih "patriota" iz dveri, koji je potpuno isti Đilasov satelit kao i ovi ostali, samo sa maskom na glavi da ga narod nebi prepoznao! Pa će onda, ako ne daj bože, uspe da prevari narod da je on patriota, lako skinuti masku i zajedno sa Đilasom pljačkati narod! Ali ja mislim da to narod u Srbiji prepoznaje i neće sebi dozvoliti da ponovo bude prevaren kao u vreme DOS-a! ŽIVELA SRBIJA!!!
Društvo
NOVE INVESTICIJE OD PET MILIJARDI EVRA DO KRAJA GODINE! Kreće gradnja metroa, još puteva i više od pet fabrika!
* Nove fabrike otvaraju "Kontinental", "Bojsen", "Nestle", "Jumko", "Bicerba"...
03.11.2021
06:55
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.