Šta građani dobijaju glasanjem "da" na referendumu?

Na republičkom referendumu građani će se u nedelju, 16. januara, izjašnjavati da li su za Akt o promeni Ustava koji sadrži konkretne amandmane kojima se predviđaju promene u oblasti pravosuđa sa ciljem da se obezbedi veća nezavisnost sudstva i sudija, kao i samostalnost i odgovornost javnih tužilaca

Veliki broj građana i dalje nije siguran šta se amandmanima menja i koliko će to na njih uticati, a profesor ustavnog prava i član Radne grupe za izradu amandman Vladan Petrov u izjavi za Tanjug pojašnjava da je svrha ovih amandmana otklon politike iz sudstva, kao i iz javnog tužilaštva.

"Ponuđena rešenja o kojima će se glasati na referendumu omogućavaju depolitizaciju pravosuđa, uz veću nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva, ali i veću samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva", objasnio je Petrov.

Građani će svojim odlučivanjem na referendumu opredeliti zapravo da li žele da im sude sudije čija funkcija traje do kraja radnog veka i ne zavise od politike ili žele da im i dalje sude sudije koje se prvi put biraju na mandat od tri godine i koje, kako je rekao, razmišljaju o tome kako će biti izabrane na stalnu funkciju.

"Odlučivaće o tome i da li žele da sudije i dalje bira parlament ili da ih bira nezavisno i samostalno telo (Visoki savet sudstva) koje je sastavljeno od sudija i istaknutih pravnika iz redova vrhunskih srtručnjaka, univerzitetskih profesora...", naglasio je profesor.

Zatim, kako je ukazao, građani će odlučivati o tome da li će predsednici sudova uključujući i predsednika Vrhovnog suda i dalje biti birani u Narodnoj skupstini, kao jednom političkom telu ili da će ih takođe birati VS S, kao nezavisan i samostalan državi organ.

"Odlučivanjem na referendumu izjasniće se i da li žele da se sudski postupci završavaju u razumnom roku ili žele da se sudski postupci vuku i traju i po nekoliko decenija. Da li žele da pokažu da Srbija ima demokratski potencijal ili će neizlaskom na referendum pokazati da naša država i dalje predstavlja jednu mini demokratiju, koja treba da se dodatno razvija", naveo je Petrov koji je i sudija Ustavnog suda Srbije.

Predloženim amandmanima sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština već VSS i Visoki savet tužilaca (VST), a ova tela su takođe jedino vlasna da odlučuju i o njihovom razrešenju i to ukoliko učine težak disciplinski prekršaj, krivično delo ili na drugi način sramote funkciju.

Kada je u pitanju sastav ovih saveta i kritika da će sudije birati same sudije, a tužioce sami tužioci, te da će biti bez ikakve kontrole od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne) profesor ustavnog prava Milan Stanić podseća da će u sastav ovih saveta, pored sudija i tužilaca, ući i po četiri istaknuta pravnika, a u VST i ministar pravde.

Istaknuti pravnici će biti u manjini i neće biti "političke figure", već će ih Narodna skupština birati posle javnog konkursa iz reda najuglednijih pravnih stručnjaka.

"Ustavnim amandmanima je predviđeno da oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka. Smisao njihovog postojanja je omogućavanje da VS S i VST ne budu monolitni organi sastavljeni samo od sudija odnosno tužilaca, jer u uporednoj praksi takva rešenja nisu dala dobre rezultate", naglasio je Stanić.

Ukazao je da se amandmanima ukida takozvani prvi izbor ili trogodišnji probni mandat za sudije i tužioce, na koji način se takođe vrši depolitizacija njihovih funkcija.

"Naši građani bi mogli da zamisle kako radi sudija koji tri godine praktično ima "mač iznad svoje glave", uz pitanje da li će biti izabran na stalnu funkciju", ukazao je Stanić.

Foto: printscreen

Istakao je da je zabranjen svaki uticaj politike na rad suda i tužilaštva te da se na taj način, pre svega omogućava da se struka pita, kao i da sudstvo i tužilaštvo odgovaraju građanima za svoj rad, i da ne budu pod političkim uticajima.

Stručnjaci podesećaju i da se Srbija obavezala da će u okviru evropskih integracija promeniti Ustav, a u vezi sa pregovarckim poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.

I Republička izborna komisija (RIK) je dostavila građanima na kućnu adresu informaciju o promenama koje su predviđene Aktom o promeni Ustava i ističe da se amandmani odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.

O svim ustavnim promenama građani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa "da" ili "ne" na pitanje "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?"

Republički referendum biće održan u nedelju 16. januara od 7.00 do 20.00 časova.