PAŽNJA! OPASNA GLJIVICA NAPALA BANANE: Panamska bolest se brzo se širi, PRETI DA UNIŠTI PLANTAŽE

Gljivična bolest koja ubija biljke banane otkrivena je prošle nedelje u Kolumbiji, u Latinskoj Americi.

Radi se o vrsti gljive fusarium, koja izaziva takozvanu Panamsku bolest na plantažama banana.

Ovo nije nova gljiva, ona je poznata već decenijama i veoma teško se leči. Ona se širi svetom već decenijama, prenosi CNN.

Zabrinuti za zdravlje potrošača?

Najveća količina banana izvezenih u EU i SAD su sorte kavendiš, zbog čega se u tim zemljama prvo postavilo pitanje da li treba biti zabrinut o zdravlju banana koje se kupuju u prodavnicama.

Iako gljiva nije štetna za ljude, ona ima potencijal da uništi kavendiske banane, tvrde stručnjaci.

U svetu postoji više od 1.000 sorti banana, koje se isporučuju u različitim bojama, oblicima i veličinama, a nešto manje od polovine svetske proizvodnje je kavendiški tip.

Kavendiš banane se lakše prevoze nego neke druge sorte. Takođe daju velike prinose po hektaru.

Svake godine proizvede se oko 50 milijardi tona tih banana, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu.

Soj gljive koji ga napada, nazvan Tropical Race 4 (TR4), takođe može zaraziti i druge sorte banane.

Foto: Informer ZP

Prvi put otkriven 90-ih

Fusarium TR4 prvi put je otkriven devedesetih godina dvadesetog veka u Maleziji i Indoneziji i brzo se proširio u Kinu, gde ga mnogo ima, navode UN.

Napada korenje i blokira vaskularni sistem biljaka. Bolest je "ozbiljna pretnja proizvodnji banana", jer kad se jednom pojavi teško se iskorenjuje, kažu UN.

A gljiva fusarijum može ostati u zemljištu i 30 godina. Ona se decenijama širila kroz Aziju, Australiju i Afriku. Sada je otkrivena u Latinskoj Americi, koja isporučuje najveći deo banana koje se uzgajaju za izvoz.

Iako bolest verovatno još uvek neće uticati na supermarkete u Velikoj Britaniji, uvedene su mere opreza jer postoji mogućžnost da se situacija iskomplikuje. 

Kako se gljiva proširila?

Kavendiš banane razmnožavaju se aseksualno. Biljke jedne sorte su genetski klonovi matične biljke. Pošto je jedna biljka podložna bolesti, tada će biti podložni i svi njeni potomci Ako se uzgaja samo jedna vrsta biljke banane, otpornost na infekciju je niža.

Dakle, da bi kontrolisali zasebnu gljivičnu infekciju zvanu Black Sigatoka, proizvođači banana prskaju useve pesticidom što nanosi štetu životnoj sredini.

Foto: APfoto

Koliko je TR4 problem?

Gigant u proizvodnji ovog voća Fiffes, kaže da TR4 nije imao uticaja na njegove plantaže, ali i dodaje da postoji rizik od infekcije i dodaje da će samo stroge prakse biološke sigurnosti usporiti njegovo širenje.

Oni su stvorili zone oko svojih plantaža i ograničili ulaz. Posetioci ne mogu da uđu u svojim cipelama i moraju da stave sredstvo protiv buđi.

Portparolka je rekla da firma "aktivno istražuje alternative" bananama kavendiš ali "trenutno nema ništa u tom obimu".

Međutim, profesor Kema nije toliko optimističan u pogledu kontrole širenja bolesti. Mere za kontrolu TR4 su skupe i obično rezultiraju kompromisom između troškova njegovog zadržavanja i zarade od uzgoja banana, rekao je.

(HIT FOTO) SAMO SE JEDNA STVAR STVRDNE OD STISKANJA! Ovako srpski seljak čuva povrće od nepristojnih kupaca!

Velikan britanskog supermarketa Tesco ističe je da je preduzeo korake da ublaži širenje bolesti i obezbedi snabdevanje. Njegovim putem poći će i drugi trgovci.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.