ZAŠTITNIKOV VODIČ KROZ BANKARSKE PROVIZIJE E-BANKINGA: Za Plaćanja na klik od 15 dinara pa naviše

Shuterstock

17:08 Zaštitnik potrošača 3

Zastitnikpotrosaca.rs | 07. 10. 2019.

ZAŠTITNIKOV VODIČ KROZ BANKARSKE PROVIZIJE E-BANKINGA: Za Plaćanja "na klik" od 15 dinara pa naviše

Većina banaka sada naplaćuje usluge elektronskog bankarstva koje su klijenti dobijali besplatno. Naknade se razlikuju u zavisnosti od banke, ali i od iznosa koji se plaća

Sosijete ženeral banka je među poslednjim bankama koja je počela da naplaćuje proviziju na elektronsko bankarstvo. U ovoj banci, u zavisnosti od paketa računa, provizija iznosi devet, 19, odnosno 29 dinara po platnom nalogu.

Zaštitnik potrošača analizirao je tarifnike većine poslovnih banaka u Srbiji i došli smo do zaključka da samo dve banke i dalje ne naplaćuju pomenutu uslugu bez obzira na to o kojoj vrsti transakcije je reč. To su Rajfajzen i Unikredit banka.

78 miliona transakcija obavljeno je putem telefona ili računara za prvih šest meseci 2019.

Takođe, kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke s računa na račun, dok se provizije za eksterna plaćanja kreću od 15 dinara pa naviše.

U pojedinim bankama iznos provizije procentualno je zavisan od visine transakcije (uvek postoji minimalan iznos). Takođe, ono što je zajedničko za većinu banaka jeste da velika razlika između provizija postoji na iznose do 300.000 dinara i one koji su veći od pomenute cifre.

Ušteda i zarada

S druge strane, u nekim bankama da li ćete platiti proviziju na elektronsko bankarstvo zavisi od toga koji paket računa imate - u okviru nekih paketa računa to je besplatno, a za ostale se plaća. Ono na šta treba obratiti pažnju je i to da pojedine banke prilikom računa nude besplatno ovu uslugu, ali samo na određeni vremenski rok, takozvani promotivni period.

Shuterstock

 

Treba podsetiti da su sve banke, kada su uvele uslugu elektronskog plaćanja, nju nudile kao besplatnu, reklamirajući je da nam tako štedi i vreme i novac. Na taj način ove usluge su značajno smanjile broj šalterskih službenika, zatvorile niz ekspozitura, a samim tim uštedele na troškovima poslovanja.

Vremenom, kada je elektronsko bankarstvo doživelo ekspanziju, a broj platnih naloga se meri milionima, banke su počele da ga naplaćuju, što nakon uštede na zaposlenima donosi i značajnu zaradu.
 

NBS nemoćna

Predsednik udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović istakao je da je ovakav potez banke krajnje neprofesionalan i nefer prema klijentima.

- Pod izgovorom da će klijentima biti lakše i da će biti lišeni čekanja u redovima banke su nam ponudile elektronsko plaćanje, i to besplatno. Istovremeno, oni su sebi olakšali poslovanje i smanjili troškove, jer umesto ranijih pet, u filijali sada postoje dva šalterska službenika.

Dakle, postigli su cilj, uštedeli su, pa sada hoće još dodatno da zarade - kaže Gavrilović.

Narodna banka je saopštila da ne može da zabrani bankama naplatu ove usluge, ali napominje da su banke dužne da o tome obaveste klijente dva meseca ranije.

Promet preko e-bankinga meri se čak u bilionima
 

Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2012. godini je od strane građana i privrede obavljeno 72.802.538 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 transakcija preko mobilnog bankarstva.

Shuterstock

 

Nakon šest godina, 2018. je preko e-bankinga uplaćeno 125.269.486 transakcija, a ogroman rast je ostvaren u mobilnom bankarstvu, gde je prošlo 17.445.567 transakcija, odnosno rast je više od 36 puta za šest godina.

Podaci za 2019. pokazuju dalje ubrzanje u korišćenju mobilnog bankarstva, jer je u prvom polugodištu ostvareno 11.552.963 transakcija, dok je plaćanje e-bankarstvom (preko aplikacije na računaru) stagniralo na 66,27 miliona.

Još veći rast je u vrednosti ostvarenih transakcija. Dok je e-bankarstvom sa računa na račun prebačeno više od 12 miliona milijardi (biliona) dinara, putem mobilnog bankarstva plaćeno je svega 611 miliona.

Nakon šest godina vrednost transakcija putem e-bankarstva povećana je na 17,5 biliona, a vrednost plaćanja putem m-bankinga skočila je neverovatnih 324 puta, na 198 milijardi dinara.

TABELA

NAZIV BANKE               IZNOS PROVIZIJE

ADIKO BANKA               Do 300.000 - 20 dinara Više od 300.000 - 150 dinara

AIK BANKA                      45 dinara po nalogu

BANKA INTESA             "Intesa HIT", "Intesa Magnifica"-bez naknade. Ostali klijenti - 60 dinara

KREDI AGRIKOL            Do 300.000 - 0.7%, min. 25 dinara, max. 4.000 Više od 300.000 - 0.7%, min 150 dinara, max 4.000

ERSTE BANKA                0,25%, minimum 15 dinara

EUROBANKA                  Do 300.000 - 0.5%, min. 15 dinara, max. 75 dinara Više od 300.000 - 150 dinara

HALK BANKA                  0,50%, min. 40 dinara, max. 5.000 dinara

NLB BANKA                     Do 300.000 - 15 dinara Više od 300.000 - 50 dinara

RAJFAJZEN BANKA        Bez naknade

SOSIJETE ŽENERAL       9,19 i 29 dinara (zavisi od paketa)

SBER BANKA                    Do 300.000 - 15 dinara

UNIKREDIT BANKA        Bez naknade

VOJVOĐANSKA BANKA  Do 300.000 - 0,1%, min 16, max. 300 dinara

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE



Lomisa

07.10.2019. 19:42

Netačno i UniCredit naplaćuje 15 din. po transakciji!


Gorica

17.10.2019. 14:15

Rajfajzen nema proviziju za placanje interneton, a Unikredit IMA. Imam u obe racun, plata mi stize u Unikredit, prebacim pare u Rajfajzen (15 din) i onda poplacam racune preko Rajfajzen.


dragan

21.10.2019. 07:19

Imam kreditnu karticu u vojvođanskoj banci. Nisam mogao da verujem da su mi naplatili 15 dinara za proveru stanja na bankomatu bez štampanja izveštaja (gledanje se plaća).


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]