• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: ljubav&zdravlje/J.Ž.

31.05.2021

16:37

Za Cacija MARATON JOŠ TRAJE: 'Za ovaj posao važno je biti JAKA LIČNOST! Treba ZNATI PODNETI i uspeh i neuspeh!'

Kultura

Za Cacija MARATON JOŠ TRAJE: 'Za ovaj posao važno je biti JAKA LIČNOST! Treba ZNATI PODNETI i uspeh i neuspeh!'

Podeli vest

Ako si labilna ličnost, i uspeh i neuspeh može da te razboli, a onda je sve uzalud, kaže za "Ljubav i Zdravlje" glumac Milan Caci Mihailović

Glumac Milan Caci Mihailović tokom čitave svoje glumačke karijere beležio je priče o događajima u pozorištu, anegdote o glumcima, rediteljima.... Mnoge je priče čuo od kolega, mnogima je i sam bio svedok. Neke su se dešavale ili pričale u garderobi, neke iza scene, na samoj sceni, u pozorišnom bifeu, na mnogobrojnim putovanjima ansambla pozorišta Atelje 212...

Svoja sećanja ovekovečio je u četiri knjige "Uspomenar 212". U najnovijoj, četvrtoj, "Uspomenar 4 - Čarobnjak Radmilović" piše upravo o glumcu Zoranu Radmiloviću, sa kojim je delio scenu mnogo puta. Ipak, Cacija se pored Zorana na sceni svi najradije sećaju kao Jelenčeta Vilotića u predstavi "Radovan Treći". Ova predstava je fenomen - ali je Zoran Radmilović bio još veći. Upravo o tome i piše Caci Mihailović.

Milan Caci Mihailović rođen je 1949. godine u Beogradu, ima sinove Vladislava i Petra, koji su takođe glumci. U penziji je, ali je još uvek veoma aktivan. Napisao je, pored "Uspomenara", i nekoliko zbirki priča i pesama.

 

 

Planovi, brojke

Još uvek ste aktivni... Koliko traje vaša karijera?
- Držim kontinuitet. Oko 130 uloga u pozorištima, oko 150 uloga na televiziji i filmu, oko 700 uloga u Dramskom programu Radio Beograda, nekoliko hiljada emisija "Kod dva bela goluba, mnogo humanitarnih nastupa i tako dalje. Momentalno igram sedam naslova, tu su planovi, zakazane predstave, gostovanja...
Igrate u seriji "Aleksandar od Jugoslavije", u novoj TV seriji "Branilac", počelo je snimanje "Junaka našeg doba"...
- U "Aleksandru od Jugoslavije" odigrao sam našeg čuvenog lingvistu i predsednika SANU Aleksandra Belića. I "Branilac" je za mene završen, jer sam svoj deo posla obavio, a u nastavku serije "Junak našeg doba" pojaviću se u dve epizode.

Kako ste znali da treba da zapisujete sve što je stalo u "Uspomenare"?
- Pre skoro pedeset godina, kao tek diplomirani glumac, nisam došao u pozorište da bih pisao knjigu ili knjige. Ne. Nešto mi je govorilo da treba zabeležiti ono što mi se učini zanimljivim i za šta mislim da je grehota da se zaboravi. A u pozorištu, u Ateljeu 212, tog septembra 1972, kada sam ušao u tu kuću na glumački ulaz, zatekao sam ekipu fantastičnih likova, duhovitih, lucidnih, jedinstvenih... Imao sam šta da čujem od njih. Zamislite na jednom mestu Miru Trailović, Borislava Mihajlovića Mihiza, Jovana Ćirilova, Ljubomira Mucija Draškića, Zorana Ratkovića, pa glumčine kakvi su bili Radmilović, Cica Perović, Neda Spasojević, Mira Banjac, Renata Ulmanski, Đorđe Jelisić, Bora Todorović, Milutin Butković, Taško Načić, Ružica Sokić, Ljubiša Bačić, Miodrag Andrić - Ljuba Moljac, Petar Kralj, Dragan Nikolić, pa pisci Borislav Pekić, Brana Crnčević, Dragoslav Mihailović, Slobodan Selenić, Dobrica Ćosić... Kakav jedinstven, neponovljiv tim!

Da li su vaše kolege znale da to radite? Aljoša Vučković je na beogradskoj promociji knjige rekao "da niste normalni"...
- Neki sa kojima sam bio najbliži znali su da ponekad nešto zabeležim. U tom trenutku to je bilo nevažno. Niko, pa ni ja sam, nisam slutio da će to jednog dana postati bogat materijal koji će stati među korice više knjiga. Moj divni drugar Aljoša Vučković, sa kojim sam počeo studije glume, voli te moje beleške koje su na poseban način sačuvale duh tog izuzetnog vremena. Pošto je Aljoša duhovit čovek, na svoj način mi odaje priznanje za ono što sam uradio i radim. Zato je na predstavljanju knjige rekao da sam nenormalan!

 

 

Da li se sećate svog prvog susreta sa Zoranom Radmilovićem, da li možete da ga opišete?
- Prvi put sam sreo Zorana Radmilovića u svom komšiluku, na Crvenom krstu, ispred, tada Savremenog pozorišta, koje je inače podignuto posle Drugog svetskog rata na inicijativu mog dede, učitelja Trajka Mihailovića. Tu sam, ispred pozorišta, sa mlađim bratom Vladislavom, skupljao autograme glumaca, koje i dan-danas čuvam i za koje je bilo mesta u mojoj prvoj knjizi "Uspomenar 212". Zoranov autogram iz 1962. godine krasi koricu knjige "Čarobnjak Radmilović", koja je predstavljena u Ateljeu 212 na Zoranov 88. rođendan, 11. maja na Velikoj sceni "Mira Trailović". Te 1962. Zoran je bio mladić od 29 godina i dolazio je na probe pozorišnog komada "Andora" Maksa Friša u režiji Soje Jovanović. Zoran je igrao vojnika i pozorišni kritičar Eli Finci, od koga su svi strepeli, primetio je mladog glumca i u jednoj rečenici istakao njegov rad u predstavi. To je za Zorana bila odskočna daska za dalju karijeru.

Da li mislite da nove generacije i glumaca, ali i onih mladih koji su samo publika, mogu da razumeju koliko je on veliki bio?
- Naravno da se sve razume onog trenutka kad glumac stane na scenu pred gledaoce ili pred kameru. Činjenica da je publika i danas očarana talentom Zorana Radmilovića, da je posle više od 35 godina od odlaska i dalje prisutan, da ljudi znaju čitave rečenice koje je izgovarao u "Ibiju", "Radovanu Trećem", "Maratoncima",... dovoljno govori koliki je trag ostavio u srpskom pozorištu. Zoran je bio moderan glumac, ispred svog vremena. Govorio je: "Na sceni nema laži, obmanjivanja i mistifikacije!"

 

 

Kako ste svojim sinovima pričali o Zoranu?
- Moji sinovi su od rođenja rasli u pozorištu, pa tako i uz Zorana i naše zajedničke predstave. Osim "Ibija" i "Radovana Trećeg" igrali smo u "Molijeru", u predstavi "Santa Maria della Salute", u "Psećem srcu", u predstavi "Oj Srbijo, nigde lada nema", u "Korešpodenciji". U pozorištu smo provodili više vremena nego u sopstvenim kućama. Dočeci novih godina za decu bili su posebni praznici, čak možda više za nas matore nego za decu koju smo dovodili da im Deda Mraz da poklon.

Kakav je bio Zoran Radmilović?
- Zoran je bio sjajan partner. To je u pozorištu i našem poslu vrlo važna stvar. Ima sebičnih partnera, ima onih koji na sceni i ne vide onoga s kim igraju, koji "soliraju". Jedan kolega, da ga ne imenujem, govorio je: "Kad dođu generalne probe, nastaje otimačina!". Zoran je znao da što više pruži partneru, i on će biti bolji, a sve zajedno je važno za celu predstavu. Umeo je da sluša, da čuje, bio je precizan i brz, znao je pravu meru dramske pauze i uvek je igrao iz sve snage. Kada bi na "Radovanu", na pauzi, ulazio u garderobu posle sat i po igranja, obavezno bi okretao kravatu, zagledajući da li je mokra od znoja ili ne. Ako je bila suva, znao je da kaže: "Nije dobro, zabušavamo!"

 

 

Kako je izgledalo biti Zoranov kolega? Kakav je bio vaš odnos?
- Kada sam došao u Atelje kao klinac od 23 godine, Zoran je bio zvezda čije su predstave bile krcate. Sad zamislite, igram Čapekov tekst "Kako se pravi pozorište" na maloj sceni "Teatar u podrumu". Pošto je bio zauzet i nije mogao da dođe na premijeru, šalje mi telegram u kom piše da mi želi uspeh na premijeri. Naravno, taj telegram čuvam i danas, ali on je i u knjizi "Čarobnjak Radmilović". Ili, odlazim u vojsku 1976, a u moju ulogu Kneza Golicina, u predstavi "Marija" Isaka Babelja, u režiji Ljubomira Draškića, uskače zvezda srpskog glumišta - Zoran Radmilović. Ima razlike između onog vremena i ovog danas - čini mi se!

Vaši sinovi Vladislav i Petar su umetnici - šta im savetujete? Šta im govorite?
- Moji sinovi su odrasli u pozorištu, a ovim poslom se i oni već dugo bave. Sa savetima smo davno završili. Često od njih dobijem koristan savet. I nikad ne pogreše. Ponekad ponovim ono što sam im govorio kada su počinjali, smatrajući da nije loše podsetiti se da je za ovaj posao važno biti jaka, stabilna ličnost. Treba znati i umeti podneti i uspeh i neuspeh. Ako si labilna ličnost, i jedno i drugo može da te razboli, a onda je sve uzalud! Divni Muci Draškić je govorio: "Za ovaj posao je najvažniji kontinuitet. Treba imati snage i istrčati maraton!"

 

 

Vaš rođak je bio i čuveni Ljuba Tadić...
- Ljuba Tadić je bio naš blizak rođak po liniji moje majke. Moji prvi susreti sa pozorištem vezani su za Ljubu. Kao dete, gledao sam ga u Ateljeu 212, u zgradi "Borbe", davne 1960. u predstavi "Čin-čin", Fransoa Bijedua, u režiji Mire Trailović. Igrao je sa velikom glumicom Ljiljanom Krstić. I sam sam igrao sa njim u pozorištu, na televiziji i radiju.

Kako je za vas izgledao prethodni period dok je pozorište "mirovalo"? Kako ste vi samog sebe "hrabrili"?
- Prethodni period je bio mučan kao i za sve druge, em se nije radilo (što sam iskusio prvi put u životu), em smo se svi suočili sa gubitkom mnogih dragih, izuzetnih ljudi koje je odnela ova opaka bolest. Spas sam našao u radu. Izašao je iz štampe "Čarobnjak Radmilović" povodom trideset pete godine od odlaska tog maga scene, veličanstvenog Radmilovića.

Da li pišete nešto novo... na čemu radite ovih dana...?
- Ko jednom oseti miris tek odštampane knjige, zauvek je "zaražen". A šta će to biti - videćemo! Pomenuo sam maraton. Pre nekoliko dana, tačnije 6. maja ove godine, bio sam na svečanosti u manastiru Divostin, gde mi je Srpska kruna - istorijski centar Kragujevac, dodelila Orden srpskog viteza "Despot Stefan Lazarević", prvog reda, kao trajno svedočanstvo za životno delo - 50 godina glumačkih ostvarenja. Eto, dragi moji, moj maraton još traje!
 


 

 

 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Sad svi ćute kao zaliveni i kao da se ništa nije desilo! Snimak tajkunu Draganu Đilasu pokvario prljave planove
Politika

Sad svi ćute kao zaliveni i kao da se ništa nije desilo! Snimak tajkunu Draganu Đilasu pokvario prljave planove

U četvrtak uveče Dragan Đilas i Marinika Tepić, shvatajući da Đilasov rejting propada brzinom svetlosti i svesni da narod ne želi da podrži njeno ludovanje na ulici, dolaze na “genijalnu ideju”: da napadnu omladince SNS koji su obavljali redovne stranačke aktivnosti, lepili plakate, a da onda celu stvar predstave kao napad na mučenog Dragana, kako bi ga predstavili kao žrtvu.

22.12.2024

11:20

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Magazin

Džet set