ISTINA O LOGORU SMRTI U KARAŠJOKU! Film o stradanju Srba na stratištima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata USKORO PRED PUBLIKOM (FOTO)

Film otkriva istinu o stradanju Srba u norveškim logorima, a među njima i 33 dece. Iznemogle ljude zazidavali i u betonske konstrukcije

Branko Dimović Dimeski iz Gnjilana i čuveni norveški istoričar Knut Flovik Thoresen počeli su pre više od godinu dana snimanje filma o stradanju Srba u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata.

Foto: S.T.

Ubrzo im se pridružio i reditelj Kjetil Palmquist i tako je nastao film “Logor Smrti u Karasjoku”, koji će premijerno biti prikazan u Nišu 25. Avgusta u okviru Filmskih susreta.

- Smisao mog stvaralaštva jeste da prenosim istinu o srpskom narodu. Dolaskom u Norvešku video sam da postoji veza između srpskog i norveškog naroda i tada sam se detaljnije upoznao sa stradanjem srpskog naroda za vreme Drugog Svetskog rata u norveškim logorima.

Foto: S.T.

Upoznao sam reditelja Kjetila Palmquista kao i istoričara Knuta Flovika Thoresena, te sam predložio da priču o stradanju naših mučenika pretvorimo u film - kaže Branko.

Medijski rat koji se sprovodio devedesetih godina promenio je sliku o srpskom narodu pogotovo kod mlađih generacija, ali stariji Norvežani su se sećali podviga srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata.

- Jedan od aktera u filmu Marie Jonsen kao devojčica od devet godina, hranila je iznemogle srpske logoraše rizikujući svoj život. Smatram da istina o mom narodu mora biti zabeležena kako bi potomcima ukazali na žrtvu koju su naši preci podneli i da se ovakva stradanja nikada ne ponove. Ono što smo svi doživeli tokom filma mi je samo potvrda svega toga - dodaje Branko.

Foto: S.T.

Reditelj Kjetil Palmquist priča da su snimanje započeli u Karasjoku na severu Norveške, kada je i pala prva klapa filma.

- Kada smo doputovali uslovi za rad su bili skoro nemogući. U Karasjoku je još uvek bilo snega, temperatura ispod nule koja nam nije išla na ruku, međutim to nas nije omelo da krenemo sa snimanjem i zabeležimo prva svedočenja ljudi.

Vrlo sam zadovoljan sa onim što smo do sada uradili, ali i onim što sam saznao o Srbima i njihovim stradanjima tako da sam ponosan što sam režirao jedan ovak film - kaže reditelj Kjetil Palmquist.

Producent Dimeski Dimović i redtitelj filma kažu da su intervjuisali veliki broj potomaka i svedoka u Srbiji i Norveškoj. Ostvarili su kontakte sa mnogim potomcima, istoričarima, ali i institucijama kako u Srbiji tako i u Norveškoj gde je prikupljen obiman material.

Foto: S.T.

Film je sniman na više lokacija u Srbiji i Norveškoj. Svedočenja potomaka su zabeležena u Beogradu, Omoljici, Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovacu, Kragujevacu, Nišu i na Kosovu i Metohiji, gde je ekipa filma boravila nekoliko puta.

- Priča o filmu pokrenula je događaje koji su imali za cilj da se čuje istina o srpskom stradanju.
Mi smo pored snimanja sproveli istraživanja i došli i do velikog broja fotografija, dokumenata i dnevnika logoraša što predstavlja novinu, jer do sada javnost nije imala priliku da ih vidi - priča producent Dimeski Dimović.

Dimeski Dimović podseća da su više od 95 odsto stradalih u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata bili zapravo Srbi. Među njima i 33 dece.

- Oni su poslati u Norvešku u smrt samo zato što su bili Srbi. Kada su ustaše masakrirali čitave porodice u Jasenovcu, određen broj Srba je poslat u Norvešku da umru kao robovi u razmeni između Nemaca i ustaškog režima.

Foto: S.T.

Smatram da pretvaranje logoraša u partizane ili četnike i Jugoslovene, nestaje važna istorijska činjenica da su mnogi srpski zarobljenici koji su poslati u Norvešku zapravo poslati da umru kao deo dobro organizovanog genocida - ukazuje Dimeski Dimović.

Svedočenje potomaka dovode do suza. Jednako su potresne ispovesti i Norvežana koji su hranili logoraše i pomagali im rizikujući živote. Branko Dimović Dimeski kaže da su tokom snimanja došli do dokumenata koja ukazuju na zločin koji je sproveden nad srpskim narodom. Naime nacističke vlasti u dokumentu koji je izdat 1942. godine prikazuju Srbe kao “podvrstu” koju treba treba ubijati kako stoji u tom dokumentu.

Foto: S.T.

- Čuo sam svedočenja da su naše ljude ubijali, mučili, izgladnjivali, a kada nisu mogli raditi bacali su ih u betonsku masu i tako ostajali zazidani u konstrukcije mostova i puteva - prenosi Dimeski Dimović.

Inače, istoričar Knut Flovik Thoresen dobio je Sretenjsko priznanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.