DA LI ZNATE KAKO JE IZGLEDAO PRVI BEOGRADSKI TRAMVAJ? Vukli su ga konji, a baš na današnji dan je krenuo sa Kalemegdana!

printscreen

20:35 Zanimljivosti 1

Informer.rs | 14. 10. 2019.

DA LI ZNATE KAKO JE IZGLEDAO PRVI BEOGRADSKI TRAMVAJ? Vukli su ga konji, a baš na današnji dan je krenuo sa Kalemegdana!

Prvi tramvaj na konjsku zapregu povezao je Kalemegdan i Slaviju pre tačno 127 godina, a Beograd je 1892. godine bio jedan od prvih gradova sveta koji je uveo tramvaje. Pre Beograda „konjski tramvaj“ su imali samo Njujork, Pariz, London i Berlin


Linija je bila duga 2.300 metara i od Kalemegdana išla je Ulicom Vase Čarapića, preko Trga republike i Knez Mihailove ulice do Terazija, odakle je svoj put završavala na Slaviji.

Tadašnji tramvaji još nisu bili električni, već su ih vukli konji po šinama, te je vožnja obično trajala između oko 10 i 12 minuta. Pre Beograda, tramvajske linije imali su samo Njujork, Pariz, Berlin i London.

Električni tramvaj pojavio se na beogradskim ulicama već 1894. godine, a prva linija električnog tramvaja bila je za Topčider.

Iste godine proradila je i linija Žagubica – Električna centrala, najpre sa konjskom vučom. Ova pruga ubrzo je elektrifikovana, a uvedeni su i električni tramvaji od Dušanove, preko Savskog pristaništa i Železničke stanice do Slavije. Od 1904. godine električni tramvaji potiskuju one sa konjskom zapregom.

Od današnjeg Trga do Tašmajdana preko Svetogorske ulice tramvaji su krenuli 1906. godine. Kasnije je ova linija preusmerena do Novog groblja preko Ulice kraljice Marije.

Stari tramvaji koje su vukli konji koristili su se kao prikolice električnim tramvajima, a u letnjem periodu postojala su i otvorena kola.

U Beogradu je 1912. godine bilo osam tramvajskih linija, na kojima je radilo 24 tramvaja i 12 prikolica, a prevezeno je 7,5 miliona putnika.

 

Posle Prvog svetskog rata Beograd preuzima sistem od Belgijskog društva i razvija tramvajski saobraćaj.

Beograđane je 1923. godine prevozilo trideset modernih „Simensovih” tramvaja, deset tramvaja „AEG” i trideset „Simensovih” prikolica zahvaljujući ratnoj reparaciji. Pet godina kasnije stiže još 40 tramvaja.

Beograd je 1932. godine imao trinaest tramvasjskih linija i 96 tramvaja, a tri godine kasnije otvorena je Zemunska linija.
 

Domaće fabrike iz Slavonskog Broda i Smederevske Palanke uključuju se u proizvodnju tramvaja sa stranim elovima. Pred sam Drugi svetski rat poručeno je 15 tramvaja „Breda” ali do Beograda je stiglo svega šest.

Prva nabavka novih tramvaja posle rata počinje 1953. godine (PCC 1) a najveća posleratna nabavka bila je 1960. godine.

Pred sam Drugi svetski rat bilo je deset linija na mreži koja ima obrise današnjeg tramvajskog sistema Beograda. Ako izuzmemo liniju 1 koju su na Terazijama zamenili trolejbusi linije 2, 3, 6, 10 i 13 imale su trase slične današnjim.

Češki „ČKD” počinju da se nabavljaju 1972. godine, a prvi zglobni tramvaj koji je i danas tipičan za Beogradske ulice kupljen je 1980. godine. Novobeogradske linije 7, 9 i 11 proradile su 1984. godine, a tramvajski depo na Novom Beogradu otvoren je 1988. godine i u njemu je bilo 150 zglobnih „ČKD”.



Grada

15.10.2019. 02:55

Te daleke 1892. godine Beograd je bio u grupi od 140-tak gradova koji su dobili tramvaj. Pre njega u okruzenju to su bili i Zagreb i Budimpesta i Sarajevo.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]