(INFOGRAFIKA) AKO PODIŽETE KREDIT, OVAJ TEKST MORATE DA PROČITATE: Ista suma, isti rok, a razlika i po 110.000!

Ne dozvolite da vas bankari zamajavaju procentima i izrazima koje ne razumete. Tražite da vam kažu iznos rate, ali i celokupnu sumu koju ćete na kraju vratiti

Finansijske probleme građani danas uglavnom rešavaju tako što podižu gotovinske ili potrošačke kredite. Prema poslednjim podacima, dug građana za gotovinske zajmove premašio je onaj za stambene, jer za keš kredite trenutno duguju 425 milijardi dinara, a za krov nad glavom 411 milijardi dinara. U proseku svaki stanovnik Srbije duguje 1.163 evra.

POTREBAN VAM JE KREDIT?! Evo šta morate da znate pre nego što se ZADUŽITE KOD BANAKA!

Ukoliko vam je kredit jedino rešenje, pre nego što ga podignete dobro se raspitajte o uslovima, a prema rečima stručnih sagovornika Zaštitnika potrošača, najvažnije je da vam bankar da dva ključna podatka - kolika će vam biti rata i koliko će vas na kraju zaista koštati taj kredit.

Foto: Informer ZP

Ekipa Zaštitnika potrošača proučila je ponudu dinarskih keš kredita u 10 banka sa našeg tržišta i ono što smo mogli da zaključimo jeste da nije svejedno gde ćete pozajmiti novac, jer na cifru od 500.000 dinara, koju ćete otplaćivati 60 meseci, razlike dosežu i po 70-80, pa čak i 110.000 hiljada dinara. 

Foto: Informer

Finansijski stručnjak i urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac rekao je za naš list da potrošači kod uzimanja keš kredita najviše moraju da povedu računa o tome da li su finansijski sposobni da ih isplate do kraja.

- Ljudi se kod kredita opterećuju brojnim stvarima koje nisu preterano bitne. To da li je kredit u dinarima ili evrima je realno svejedno. Keš krediti su obično u dinarima, stambeni i oni za automobile u evrima, i tu je jedina razlika što se za devizne plaća učešće od 20 odsto, a za one u domaćoj valuti ne. Druga stvar kojom se potrošači preterano opterećuju je kamata i tu ih banke uhvate kao "zmija žabu" jer im serviraju brojke koje ljudi ne razumeju. Zbog toga ne treba nasedati na te trikove kamata je samo ovoliko ili onoliko, nego jasno pitate u banci tri pitanja - koliko mene košta da uzmem kredit, kolika će mi biti mesečna rata i koliko ukupno novca treba da vam vratim. I tada dolazimo do onoga najvažnijeg na šta svi ljudi sa kreditima treba da paze, a to je da li mogu tu mesečnu svotu da vraćaju određeni broj godina - rekao je Uzelac i dodao:

- Nije poenta da neko pristane na visoku ratu koju će redovno da plaća, ali godinama neće kupovati patike niti ići na more. Isto tako nije normalno da krenete u banku da podignete 300.000, a oni vas ubede da to bude 800.000 dinara i da vam za nešto treba i tih 500.000 razlike. Sigurno da vam treba, novca nikada dovoljno, ali se kredit uzima samo za ono što vam je neophodno - jasan je naš sagovornik.

Sa njim se slaže i ekonomista i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, koji ističe da je najbitnije da se potrošač ne preoptereti. On napominje i da je bolje podići kredit na više godina pa ga prevremeno vratiti, nego na manje pa doći u problem da nemaš za ratu.

- Podizanje kredita nije lako jer ni stručnjaci ne mogu da predvide šta sve može da se desi za pet godina, a kamoli građani. Međutim, ljudi moraju koliko je god to moguće da paze da ne uđu u zajam koji će ih preopteretiti. Svi mi znamo sa koliko novca baratamo mesečno i moramo da balansiramo da ti izdaci za kredite, minuse i kartice ne ugroze naš budžet i funkcionisanje. Što se tiče valute, tu se neće prevariti šta god da urade niti da li im je kamata fiksna ili varijabilna, jer su ponude i za jedne i za druge kredite nekako izjednačene. Kad je reč o dužini otplate, uvek savetujem da se bira manja rata i duži period otplate jer nam to daje fleksibilnost. Lako ćemo mi otplatiti pre vremena kredit, a mnogo je veći problem ako preforsiramo sebe visokom ratom pa nemamo da vratimo - smatra Grubišić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.