Da li čovek može da bude u stanju hibernacije? Novo istraživanje o slepim miševima donelo zapanjujuća otkrića

Put do Marsa koji traje 21 mesec može da izazove mnogo problema, a naročito je teško održati astronaute u svemiru zdravim. Da li je hibernacija moguće rešenje?

NASA planira da pošalje astronaute na Mars najkasnije do 2030. godine. Putovanje koje će verovatno trajati 21 mesec nosi sa sobom posebne izazove. Naročito je teško održati astronaute zdravima s obzirom na tako dug put kroz svemir. Ipak, ono što se na početku činilo nemogućim, sada liči na jedno od rešenja, a to je hibernacija.

Tokom zime mnogi sisari ulaze u stanje hibernacije tako što snižavaju telesnu temperaturu i usporavaju metabolizam i moždanu aktivnost kako bi sačuvali energiju. Ipak, ljudi ne mogu da dovedu svoje telo u stanje hibernacije iz više razloga: naša tela ne mogu da sačuvaju dovoljno masnih naslaga, a da nam se organizam ne ošteti. Osim toga, ljudsko telo ne može da funkcioniše sa tako malo energije i sa niskom moždanom aktivnošću, niti može da preživi ukoliko mu se drastično smanji temperatura.

Džerald Kert, zoolog sa Univerziteta Grajfsfald u Nemačkoj, bavio se hibernacijom slepih miševa zato što je ove životinje mnogo jednostavnije izučavati nego mrke medvede. 

Foto: Shutterstock

U novim laboratorijskim eksperimentima Kert i njegove kolege pornašle su ogromne razlike u načinu funkcionisanja crvenih krvnih zrnaca kod ljudi i kod slepih miševa na niskim temperaturama. Navodno, crvena krvna zrnca kod slepih miševa se drastično menjaju, dozvoljavajući telu životinje da optimizuje kiseonik i tako preživi hladnu zimu.

- Želja da stavimo čoveka u stanje hibernacije je nešto što nas je motivisalo u našem radu - rekao je Kert.

- S obzirom da imamo izuzetne rezultate, želeli smo da razumemo više - dodao je on.

U šumama u blizini Univerziteta Grajfsfald, naučnici su zatvorili u laboratorije 35 primeraka noćnih slepih miševa koji hiberniraju u velikim kolonijama. Oni su uzeli uzorke krvi ovih životinja pre nego što su ih vratili u prirodno stanište. Tim naučnika takođe je uzeo uzorke krvi egipatskih voćnih slepih miševa koji su živeli u obližnjem Fredrih Loflerovom institutu. Na kraju uzeli su uzorke krvi i od ljudi. Sve zajedno, naučnici su sakupili više od pola miliona crvenih krvnih zrnaca od sve tri vrste.

Oni su uporedili krvne ćelije životinja i ljudi pomoću posebnog kompjuterskog softvera koji služi za analizu ćelija koje se rastežu i skupljaju u odnosu na spoljne efekte.

- Koliko ja znam, nikada do sada nije urađena tako detaljna komparativna analiza između ljudskih ćelija i ćelija slepih miševa - istakao je Kert.

Noćni slepi miševi široko su rasprostranjeni u Evropi, Aziji i severnoj Africi. Oni hiberniraju tokom zime, što dozvoljava ovim sisarima da prežive i do minus 7 stepeni celzijusa tokom zime.

Tim naučnika posmatrao je kako su crvena krvna zrnca sve tri vrste reagovala na različitim temperaturama: 36 stepeni celzijusa, što predstavlja približnu normalnu telesnu temperaturu i ljudi i slepih miševa, zatim 22 stepena celzijusa, što predstavlja prosečnu sobnu temeperaturu i 10 stepeni celzijusa, što je temperatura na kojoj divlji noćni slepi miševi počinju svoju hibernaciju.

Foto: Shutterstock

Kako je postajalo hladnije, crvena krvna zrnca ljudi i slepih miševa postajala su deblja i tvrđa, ali samo su krvna zrnca slepih miševa postala znatno deblja u odnosu na njihovu ukrućenost. Što je postajalo hladnije, ćelije slepih miševa postajale su deblje i tvrđe. Sa druge strane, ljudske krvne ćelije ostale su nepromenjenje.

Ukoliko bi naučnici mogli da promene membrane ljudskih krvnih ćelija tako da više liče na ćelije slepih miševa, to bi doprinelo mogućnostima da ljudi jednog dana mogu da hiberniraju. 

Ipak, mnoga važna pitanja ostaju bez odgovora, a naročito pitanje kako izazvati hibernaciju kod ljudi. Ostalo je nepoznato i to da li postoji neka vrsta lekova koja može da dovede crvena krvna zrnca u stanje veće ukrućenosti u odnosu na njihovu debljinu pre nego što bi došla u stanje hibernacije.

Svakako, postoji još mnogo poteškoća koje treba rešiti pre nego što budemo poslali ljude na Mars. Putovanje kroz svemir znači i izloženost radijaciji i rasipanje telesne težine. Posebna tema su zalihe; bilo bi potrebno oko 70 šatlova da se ponese dovoljno hrane i goriva za put do Marsa i nazad.