SRPSKA PROMAJA JE UJEDNO I FEN! FENIRANJE JE BESPLATNO, KUĆA ČASTI NA PRIRODNOM NIVOU! Filmska bajka na Zlatiboru, REČNA PEĆINA koja oduševljava posetioce!
Teško da se gde u Srbiji može naći lepše mesto koje će u prirodnom nadahnuću kod posetioca pokrenuti inspiraciju za mnoštvo različitih lica podzemlja kao što je to Stopića pećina podno Zlatibora
Tama, a svetlost koja ozari dušu, ovaj prirodni spomenik udaljen je svega 19 kilometara od turističkog centra Zlatibora, na nadmorskoj visini od 711 metara, s desne strane reke Prištavice. Stopića pećina ne privlači samo vešte speleologe, a za posetioce je mnogo više od turističkog doživljaja koji iz nje izlaze smireni i prožeti snažnim utiscima.
- Ovo je, odgovorno tvrdim, najposećenija pećina u Srbiji. 2018. godine postignut je rekordan broj posetilaca od njenog otvaranja, čak 80.700, a to pokazuju i knjige koje vodimo - kaže Dragomir Stopić, organizator promotivnih aktivnosti prirodnog spomenika Stopića pećine.
Foto: Infortmer/V.N.
Takozvana rečna pećina pod zaštitom je države, a ime je dobila po zaseoku Stopići u selu Rožanstvo. Njenu velelepnu unutrašnjost preseca Trnavski potok ili ponor, kako ga meštani odvajkada nazivaju. Predstavlja svojevrsnu otvorenu knjigu istorije Zemlje ispisanu tek oskudnim podacima o njenom nastanku.
- Nema puno poznatih pisanih podataka o istorijatu ove pećine, pa se jedino oslanjamo na ono što se prenosi s kolena na koleno. Prve pisane podatke o njoj nalazimo u Zapisniku Srpskog geološkog društva iz 1901. godine, dok je prva speleološka istraživanja obavio naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije Jovan Cvijić. U novijoj istoriji istraživao ju je poznati srpski speleolog prof. dr. Radenko Lazarević, dok su prvi istraživači Stopića pećine bili češki speleolozi koji su, uz pomoć posebne ronilačke opreme, 1984. godine ustanovili da se pod zemljom nalaze hodnici i pet dvorana na dužini od dva kilometra - navodi Dragomir Stopić.
Foto: Infortmer/V.N.
Duga 1.691,5 metara, a visoka oko 50 metara, Stopića pećina nalazi se na površini od blizu 80 ari. Ističe se izuzetnom zapreminom od čak 120.000 kubnih metara što je, u odnosu na ispitane i istražene pećine, svrstava u jednu od najvećih u regionu po samo jednom parametru-veličini površine otvora. Impresivni otvor doseže visinu od 18 metara, širinu 35, a njene dvorane podeljene su u pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Staze koje su dostupne posetiocima su uređene i dobro osvetljene.
- Zaštitni znak pećine predstavljaju bigrene „kade“, udubljenja oivičena kamenim zidovima, vijugavim, rumenkastim naborima u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove. Sa urađenom zanimljivom rasvetom, posetioci se u njoj osećaju kao u pravoj filmskoj bajci. Pored pećinskih ukrasa, tu je i jedinstveni vodopad visine oko 9, 5 metara simbolično nazvan „Izvor života“. Krečnjački sloj u pećini datira iz perioda triasa i debeo je preko 100 metara -ističe turistički vodič Radojko Janković.
Foto: Infortmer/V.N.
Jedno je sigurno, nema privlačnijeg zaklona usred paklenih vrućina ili velikog minusa od pećine u kojoj je temperatura vazduha kreće od minus do plus 17 stepeni. Zimi je hladno, a što se zadire više u njenu unutrašnjost, sve je toplije. Dodajmo i podatak, da je i leti ponekad temperatura u minusu.
Ulazak u Stopića pećinu nije samo doživljaj koji će posetioca ostaviti bez daha, nego i izraz ekološke i kulturne brige za prostor koji je naš zajednički dom. Zato ne treba da čudi podatak o ovoj turističkoj atrakciji koja privlači posetioce iz celog sveta- najviše je obilaze Rusi i Kinezi, a ne zaostaju ni Česi, Italijani, dok su njeni redovni gosti iz bivših republika: Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Bogom dana za turizam
- Stopića pećina godišnje napravi promet od 15 miliona dinara - kaže Jovan Pavlović, stručni saradnik u Turističkoj organizaciji Zlatibora. On navodi da Zlatibor u turističkom „špicu“ dnevno poseti 25.000 gostiju, godišnje preko 300.000, a ostvari se milion noćenja.
Foto: Infortmer/V.N.
- Istraživanje se radi na uzorku od 2.500 ležajeva. 30 odsto turista čine stranci, obično je najviše Kineza, potom gostiju iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore - navodi Pavlović.
„Pseće groblje“ i „frizerski salon“
Na samom ulazu u Stopića pećinu sa leve strane nalazi se siparska kupa, takozvano „Pseće groblje“ iznad koje su dva manja otvora i jedan veći kroz koje se vidi nebo.
- Sipar se naziva i „Pseće groblje“, jer su meštani kroz otvor tu prebacivali uginule životinje, pa je prilikom ispitivanja najviše ostataka pronađeno od pasa, po čemu je tako i nazvan. Kroz te otvore nastradao je i jedan meštanin. Nesrećan slučaj dogodio se dvadesetih godina prošlog veka kada je čovek po imenu Boža Janković otišao iz sela Trnava u zaseok Stopići da kupi rakiju. Probavši je tamo preko mere, vraćao se kući pored otvora pećine, okliznuo se, propao i nastradao. Mešina u kojoj je rakiju nosio zakačila se za drvo. Tako se o ovom istinitom događaju raspredaju priče da su Boži za pokoj duše meštani popili rakiju, pa otuda i običaj da, kad čovek umre, za njegovu dušu treba da se popije - priča turistima vodič Radojko Janković i u šaljivom tonu dodaje da je pećina prirodni friserski salon.
Foto: Infortmer/V.N.
- Dok se šetamo kapljice koje padaju nam upropaste frizuru. To je normalna pojava za pećine i mi frizure ne refundiramo ovde. Rešenje tog problema bi bilo-popeti se na sipar i videti nebo. Leti kroz te otvore struji topao vazduh, zimi hladan. Srpska promaja je ujedno i fen-feniranje je besplatno, kuća časti na prirodnom nivou - šali se Janković.
Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar, Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi i medicini i farmaciji. Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar, Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi i medicini i farmaciji. Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.
Aleksandar Vučić, nosilac SNS "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" prvi je favorit za budućeg premijera Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, pokazuju najnovije kvote koje su izbacile domaće kladionice.
Još jedna kandidatkinja blokaderske liste Ana Dimitrijević, pred celom Srbijom, odbila je da osudi najvulgarnije reči i uvrede koje je prvi čovek sa njihove liste Ilija Srdanović uputio novinarki RTS-a Vesni Radosavljević!
Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu održano je glasanje Nastavno-naučnog veća za izbor dekana za mandatni period od 1. marta 2027. do 28. aprila 2030. godine, a rezultati su pokazali koliku podršku naroda i struke zapravo imaju kandidati sa blokaderske liste.
Aleksanar Vučić, kandidat za premijera liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" poručio okupljenom narodu na velikom mitingu u Pančevu da je ponosan što je bio među onima koji su sprečili dobro organizovanu i spolja finansiranu obojenu revoluciju u Srbiji.
Voditeljka Informer televizije Tanja Zdravković i Nina Kuburović, kandidatkinja na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", brutalno su napadnute juče u Valjevu od strane podivljale grupe od čak 80 nasilnih blokadera!
Nove jezive pretnje osvanule su u režiji ostrašćenih blokadera, koji više i ne skrivaju da im je jedini politički program otvoreno pozivanje na linč, vešanje i krvoproliće svih koji podržavaju Aleksandra Vučića i državotvornu politiku Srbije!
Aleksanar Vučić, kandidat za premijera liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ocenio je na skupu u Pančevu da je takozvana Studentska lista najstarija od svih koje se takmiče na izborima 25. oktobra.
Nakon saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici određeno je zadržavanje do 72 sata policajcu M.H. zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici.
Sestra Marije Kepić, čije su kosti nedavno identifikovane nakon što su pronađene kod pećine Risovača u Aranđelovcu, ispričala je kako je porodica posle šest godina neizvesnosti sama pronašla posmrtne ostatke prateći navode iz anonimnih pisama.
Turski glumac Fejaz Duman, poznat domaćoj publici po ulozi u seriji "Žena" i reditelj Tunč Davut bili su gosti manifestacije Dani turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci sa ostvarenjem "Posečeno drvo”, kandidatom za Oskara za najbolji međunarodni film.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Novi domaći film „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića i produkciji TS Media i Tracktor Production, biće premijerno prikazan 10. oktobra 2026. godine na 53. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, u okviru prestižnog Gala programa.
Letenje isključivo sa ručnim prtljagom pruža veliku slobodu, ali pogrešne procene tokom pakovanja mogu stvoriti ozbiljne komplikacije i pre samog ukrcavanja.
Ako vam veš mašina tokom centrifuge "šeta" po kupatilu i pravi veliku buku, ne mora odmah da znači da je pokvarena. Nekoliko jednostavnih provera može otkriti uzrok problema i pomoći da se vibracije brzo smanje.
Neočekivan potez glumice Zendaje prilikom susreta sa prvom damom Francuske Brižit Makron na zatvaranju Nedelje mode u Parizu izazvao je brojne reakcije.
Sa dolaskom jeseni bundeva ponovo zauzima svoje mesto na pijacama i u kuhinjama. Dobar je izvor vlakana i beta-karotena, dok njene semenke sadrže proteine, nezasićene masti i minerale.
Danas se navršava prva godišnjica od smrti pevača Halida Bešlića, a na pomenu se nije pojavio niko od poznatih, dok su samo dve njegove koleginice na društvenim mrežama podelile objavu posvećenu njemu.
Danas se navršava godinu dana od smrti legendarnog pevača Halida Bešlića, a Dino Bešlić se tom prilikom kratko obratio okupljenima, zahvalio im što su došli i objasnio da je porodica želela da godišnjica prođe u krugu najbližih, bez velike pompe.
Pevačica Zorica Brunclik i harmonikaš Miroljub Aranđelović Kemiš stigli su danas na snimanje muzičkog takmičenja "Pinkove zvezde", a njihov dolazak nije mogao da prođe neprimećeno jer su imali i psa!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.