(FOTO) OVAKAV PORŠE NIKAD NISTE VIDELI! U posedu porodice Žeravica još uvek mami uzdahe IAKO NIJE NI PRIBLIŽNO ONAKO LEP I BRZ!

Ljubav prema starinama, koja su godinama u celosti prikupljane na domaćem tlu, Čedomir Žeravica nasledio je od oca Milivoja iz Novog Miloševa

Prvi put je ova privatna kolekcija otvorena za javnost još 1991. godine, u namenski izgrađenom objektu, a neobična postavka, jedinstvena u svetu, mami uzdahe i budi sećanja na neka stara vremena. Sve je pomalo romantično jer prikazuje život vezan uz polje, žito i velike porodice, koje su dane provodile u poljima žita.

Foto: V.N.

Porše ili Ferguson, potpuno je svejedno, jer u ovom neobičnom voznom parku ima svega. Istina, nisu toliko brzi, a ni toliko aerodinamični jer je reč o oldtajmer traktorima, a takvih je u muzeju u Novom Miloševu više od 180, svih boja, modela i godina proizvodnje. A ispred svakog stoji istorijat njegovog nastanka.

Cela priča, u stvari, objašnjava nam Čedomir, počinje kupovinom traktora Fordson. Lepotan je to koji se ponosi svojim godinama, a zaslužan je za bezbroj tona žita.

- Otac Milivoj postavio je temelje današnjeg muzeja i neobične kolekcije krajem sedamdesetih godina, ne slutivši da će jednog dana prerasti u jedinstvenu zbirku. Vođen porodičnom nostalgijom, nabavio je stari Fordsonov traktor, isti onakav kakav je porodica imala prva u Novom Miloševu. U početku je to bila mala zbirka od svega nekoliko traktora: Fordson 10-20, Lanz D 15-30, HSCS 30-35, McCormick- Deering (IHC) 10-20, smeštenih u staroj šupi-nabraja Čedomir.

Foto: V.N.

Nasledivši očevu ljubav prema mašinama, Čedomir nakon školovanja u Nemačkoj, pored razvijanja porodične radionice, nije zapostavio traktore, a nekada malu zbirku doveo je do nivoa ugledne i jedinstvene u našoj zemlji, ali i svetu.

Uz zbirku traktora etno postavka, kolekcija radio, tv i foto aparata  

Pored starog lepotana Fordsona i stogodišnjaka „Hart-Parr 30“, u muzeju, gde se na samom ulazu ponosno nameću traktori, nalaze se i brojni primerci iz međuratnog i posleratnog perioda proizvedeni u evropskim i američkim fabrikama. Pored toga, muzej sadrži deo etno postavke sa starim zanatima, kao i veću kolekciju starih radio, tv i fotografskih aparata.

Foto: V.N.

U međuvremenu je izložbeni deo muzeja postao mali, jer se kolekcija vremenom dopunjavala, zbog čega se godinama ulagalo u njegovo proširenje. Od 2002. godine, prvi put su automobili uvršteni u postavku.

Uz traktore i razne starovremenske mašine, svi oldtajmer divovi stigli su iz nekog mesta u našoj
zemlji, poput prve parne mašinom Epple & Buxbaum koja je došla iz kragujevačkog Resnika, ili
stacionarni motori: IHC Famous, Massey - Harris 4, Rohölmotor, Wichterle & Kovářík - Wikov
nabavljeni u selima Klenak, Srpska Crnja, Trnava...

Foto: V.N.

U muzeju su izložene i tematske kolekcije iz istorijskog razvoja Boschove auto-elektrike i sistema za ubrizgavanje goriva visokog pritiska. Danas je muzejska postavka prava turistička atrakcija. Kako bi zadržali izvornu draž, Čedomir svakog limenog ljubimca održava i restaurira i svaki je isti, kao što je bio poslednjeg dana u polju. Sve to obavlja u sopstvenom auto-servisu, jednom od najvećih Bosch dizel centara u Srbiji.

Restauracija može da potraje i nekoliko godina

- Vreme restauracije i vraćanja u radno stanje kod svakog eksponata je drugačije. Današnje
tehnologije se umnogome razlikuju od onih kada su naše mašine nastajale, pa je problem doći do
delova i dokumentacije. Dešava se da restauracija pojedine mašine traje i nekoliko godina, pa zbog
toga uvek imamo nekoliko projekata, na kojima radimo-objašnjava Čedomr za Informer.

Foto: V.N.

Od prošle godine, Muzej Žeravica je zvanično upisan u registar ustanova kulture. Prostire se na
površini od oko 1.700 kvadratnih metara, pod krovom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja
nalazi još sedamdesetak izloženih limenih giganata, kao i brojne poljoprivredne mašine.

Novo Miloševo nalazi se u Vojvodini, na 17 kilometara od Kikinde i 20 kilometara od Novog Bečeja.

Limeni lepotan napunio vek postojanja

Njegovo veličanstvo-traktor, američki „Hart-Parr 30“ proizveden 1920.,ove godine puni čitav vek postojanja. Ovaj limeni stogodišnjak koji je davno jezdio žitnim poljima je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu i nalazi se u radnom stanju, kao i većina drugih eksponata u Muzeju Žeravica u Novom Miloševu.

Foto: V.N.

Ovogodišnji rođendanski slavljenik, značajan je po više osnova. Zavaljujući dvojici Čarlsa, naziv „traktor“ dobio je široku primenu u svetskoj terminologiji. Dvojica ambicioznih američkih studenata mehanike, Čarls Hart i Čarls Par, sreli su se 1892. godine na univerzitetu Medison, u Viskonsinu.

Spojila ih je ideja, znanje i strast za naukom, koji su rezultirali projektima izrade pet motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao što se i očekivalo, oba Čarlsa diplomirala su sa počastima, a uspešna karijera bila im je predodređena.

Foto: V.N.

 

Izgradivši renomiranu  fabriku za izradu motora, tokom zime 1901/1902. godine, proizveli su gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Iako u tome nisu prednjačili, njihov unapređeni model i kvalitet izrade omogućio im je da budu prvi proizvođači u istoriji koji su nešto značili.

Moć dobrog marketinga učinila je da ostanu upamćenii kao rodonačelnici reči „traktor”, koja se prvi put upotrebila u novinskoj reklami, za njihovu firmu, juna 1907. godine. Tada počinje njena masovna upotreba, iako je 37 godina pre njih pronalazač iz Čikaga, G.H.Edvards prvi upotrebio reč „traktor“ u svojoj prijavi za patent.

Posle Prvog svetskog rata doživeli su finansijski krah i Hart-Par se 1929. godine ujedinila sa fabrikom Oliver koja se takođe bavila proizvodnjom traktora, da bi poslovanje preusmerili na izradu farmerske opreme.

Žeravice svetskog glasa

Više od 180 limenih giganata krase dvorište i unutrašnjost muzeja istinskih zaljubljenika u istoriju svog kraja-prodice Žeravica.

Foto: V.N.

- Koreni priče sežu u 1909. godinu kada je rođen Milorad Žeravica. Vredna radnička porodica bavila se poljoprivredom, obrađivala zemlju i 1924. godine, prva, nabavila tadašnje čudo tehnike, traktor
Fordson 10-20 HP. Imati traktor na selu, u to vreme, bila je prava retkost i svojevrsna atrakcija priča kustos Muzeja Žeravica, Ivana Zec.

Ranko se posvetio košarci, Milivoj mašinama

Porodica Žeravica je, posle Velikog rata, uspela da radom, zalaganjem i talentom izgradi autoritet koji je, zahvaljujući njenim potomcima, nastavljen do današnjih dana. Tako je 1929. godine rođen Miloradov sin Ranko, naš proslavljeni košarkaš i profesionalni trener koji je stekao svetsku slavu, a dve godine kasnije i Milivoj. Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici, prvu mašinbravarsku radionicu, otvorili su 1936. godine. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da je održe, već i da je unaprede.

Foto: V.N.

Miloradov mlađi sin, Milivoj, čitav radni vek posvetio je razvoju radionice. Konstruisao je i pravio mašine, koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Kvalitet radionice je potvrdilo i predstavništvo austrijske firme STEYR.

Milivojev mlađi sin Milorad (61)nastavio je da se bavi poljoprivredom, a Čedomir (64) je preuzeo vođenje radionice, koja je 1972. godine prerasla u Dizel Servis Žeravica. Iste godine nabavljena je prva mašina za ispitivanje pumpi visokog pritiska. Prvi ugovor sa firmom Robert Bosch GmbH, potpisan je 1981. godine, čime je postalo moguće servisiranje Bosch pumpi u garantnom i vangarantnom roku.

Servis za Oskara, Čedomirovo školovanje donelo velike rezultate

Čedomirovo školovanje u Štutgartu i Vernau, ubrzo je dalo velike rezultate. Prva nagrada za najbolji servis u bivšoj Jugoslaviji, Bosch Diesel World Cup, osvojena je 1983. godine.

Servis je 1996. godine dobio novu, savremenu zgradu, po standardima Bosch servisa, što je predstavljalo zvaničan početak dela za popravku i dijagnostiku vozila.

Foto: V.N.

Servis Žeravica je 2007. godine na međunarodnom takmičenju osvojio dva Bošova „Oskara”: Za „Najbolji Boš dizel centar“ i „Najbolji Boš auto servis“ u regiji Adriatik (prostor bivše Jugoslavije i Mađarske). Pušten je u rad i ovlašćeni Bošov servis za popravku teretnih vozila. Naredne godine dobijen je sertifikat EN ISO 9001.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.