• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: informer.rs

15.04.2022

08:00

TROVANJE, OŠTEĆENJE ORGANA, NERVNOG SISTEMA... Ovo je samo delić onoga što izazivaju teški metali iz smeća! REŠENJE POSTOJI

Srbija

TROVANJE, OŠTEĆENJE ORGANA, NERVNOG SISTEMA... Ovo je samo delić onoga što izazivaju teški metali iz smeća! REŠENJE POSTOJI

Podeli vest

Da li vam se nekada dogodilo da ste ubrali jabuku u voćnjaku na koji ste usput naišli? Protrljali ste je malo da skinete prašinu i taman da je zagrizete, pogled vam pade na padinu odmah ispod voćnjaka. A tamo, prava deponija. I to ne tako mala... Odmah ste bacili voćku i pobegli glavom bez obzira.

Ne samo da je prizor gadan, već je uticaj nesanitarnih opštinskih i divljih deponija na zdravlje ljudi poguban. Smeće koje je odloženo na nepropisan način i na mesta koja za to nisu predviđena ostavljaju trajne posledice kako na životnu sredinu, tako i na zdravlje čoveka.  
Naime, na deponijama se generišu brojne čestice koje narušavaju ravnotežu materija u vazduhu, a koje mogu dospeti u površinske i podzemne vode. 

Najopasniji su teški metali. Jedan od njih je kadmijum koji može da se akumulira u telu i dovede do trovanja organizma. Rastvorljiva jedinjenja kadmijuma, nakon što se apsorbuju u krv, utiču na nervni sistem, jetru i bubrege, a hronično trovanje dovodi do anemije i razaranja kostiju. Hrom utiče na nivo šećera u krvi, a bakar izaziva mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, dijareju, bolove u mišićima, nenormalna mentalna stanja, glavobolju i smanjenje imunog odgovora. Olovo može da ošteti mozak i bubrege, a nikl koji je veoma toksičan metal, utiče na sluzokožu i respiratorni i digestivni sistem. Cink utiče na varenje, izaziva glavobolju, vrtoglavicu, umor, halucinacije, a opasni su i ksenobiotici, aromatični ugljovodonici, fenoli... 

Foto: informer.rs

Pored zdravstvenih problema, taloženjem ovih teških metala ili aktiviranjem raznih hemijskih procesa na deponijama može doći do požara, zagađenja vazduha, ali i voda. Nekontrolisana procedna voda, odnosno ona koje se proceđuje iz tela deponije, a sastoje se od kiše, vode dospele sa strane ili vode nastale u samom telu deponije, meša se sa površinskom i podzemnim vodama i tako je kontaminira. Zagađena površinska voda može prouzrokovati negativne efekte po floru i faunu smanjenjem biodiverziteta i populacije osetljivih vrsta. Uz to, zagađene površinske vode ne mogu se koristiti za ljudske potrebe, a ograničena im je upotreba i u poljoprivredi.

Foto: TopPres

Kako to izgleda u praksi? Ukoliko se u neposrednoj blizini smetlišta, odnosno divlje deponije nalazi neko poljoprivredno dobro ili potok ili reka, štetne čestice iz vazduha dopiru do tog zemljišta i zagađaju ga. Istovremeno, putem procedne vode, sve štetne materije prodiru u zemljište i rečne tokove. Korišćenjem takve vode za zalivanje dodatno se zagađuje poljoprivredno zemljište. Ako se žitarice, voće i povrće sa tih njiva i voćnjaka koriste u ishrani, štetne materije unećemo u organizam. Posledice po zdravlje su nemerljive.

Foto: Goran Vesić/Facebook

Šokantni podaci

Dok su nesanitarne opštinske deponije ipak pod kontrolom lokalnih javno komunalnih preduzeća, divlje deponije su potpuno van kontrole i na njima završi oko 20 odsto generisanog komunalnog otpada u Srbiji. 

Ako se tome doda i podatak Agencije da je u Srbiji u 2020. godini generisano 2,95 miliona tona otpada, što je slikovito rečeno blizu 300.000 teretnih vagona otpada i da bar petina završi na divljim deponijama, onda su jasne razmere problema i moguće posledice koje bi ovakvo nekontrolisano bacanje otpada moglo imati. 

Procenjuje se da je u proteklih 10 godina u proseku odloženo oko 80.000 tona opasnog otpada na deponije predviđene za neopasan otpad. I to je alarm koje sve treba da nas probudi!

Najugroženiji su ljudi koji žive u neposrednoj blizini divljih deponija jer, pored opasnosti od štetnih materija koje se unose putem ishrane, njima preti i aerozagađenje. Štetne materije u vazduhu utiču na češću pojavu respiratornih bolesti, posebno kod osetljivih grupa u koje spadaju deca. U zavisnosti od sastava štetnih materija, udisanje zagađenog vazduha može uticati i na druge organe. 
Širenjem putem vazduha i vode, kao i unošenjem kontaminiranih namirnica, opasnost postoji i za ostalo stanovništvo. Zato je suštinsko pitanje kako rešiti ovaj problem. Ulaganje u infrastrukturu i poštovanje zakona prvi su koraci.

Podsetimo, Srbija se guši u otpadu, a ako je verovati podacima Agencije za zaštitu životne sredine da je na teritoriji cele zemlje prijavljeno više od 3.000 divljih deponija. Na tim deponijama otpad se baca nekontrolisano i to najčešće na obalama reka, obodima puteva i u seoskim sredinama gde odnošenje otpada nije organizovano.

Tamo gde otpad organizovano odnose lokalna javno komunalna preduzeća, on najčešće završi na jednoj od 123 opštinske nesanitarne deponije koje nisu u skladu sa standardima životne sredine. Strategijom o upravljanju otpada predviđeno je zatvaranje i rekultivisanje tih deponija nakon što bude izgrađena kompletna infrastruktura za upravljanje otpadom.

Na opštinskim nesanitarnim deponijama odlaže se otpad bez prethodnog tretmana i njegova količina povećava se svake godine. Na deponijama, uključujući 11 sanitarnih izgrađenih po svim standardima, ukupno završi oko 80 odsto svog komunalnog otpada u Srbiji. Prema poslednjim podacima, iz 2020. godine, reciklirano je svega 455.457 tona ukupno skupljenog komunalnog otpada, svega 15,47 odsto.      

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Tužilaštvo se uplašilo najgorih, podlegli su pritiscima ulice! Brnabić oštro o današnjim hapšenjima: Hapsite zbog nečinjenja? Pa krenite od Đilasa i Pajtića!
Politika

Tužilaštvo se uplašilo najgorih, podlegli su pritiscima ulice! Brnabić oštro o današnjim hapšenjima: Hapsite zbog nečinjenja? Pa krenite od Đilasa i Pajtića!

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je na svom Iks profilu, a povodom hapšenja ministra u ostavci Gorana Vesića, Anite Dimovski, vršioca dužnosti pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport i Jelene Tanasković, vršioca dužnosti generalne direktorke Akcionarskog društva "Infrastruktura železnice Srbije", da je Tužilaštvo podleglo pritiscima ulice i uplašilo se najgorih.

21.11.2024

14:09

TV

Hronika

SNIMAK HAPŠENJA ALIJE BALIJAGIĆA!
Hronika

SNIMAK HAPŠENJA ALIJE BALIJAGIĆA!

Alija Balijagić (65) uhapšen je noćas u selu Pribojska Goleša, a u međuvremenu je objavljen i snimak privođenja osumnjičenog za dvostruko ubistvo!

21.11.2024

09:04

Sport

Planeta

Udarno iz Haga! Izdat nalog za hapšenje Netanjahua!
Planeta

Udarno iz Haga! Izdat nalog za hapšenje Netanjahua!

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je danas naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Izraela Joava Galanta i lidera Hamasa Muhameda Dijaba al Masrija zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba u Gazi, javlja AP.

21.11.2024

13:21

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set