TROVANJE, OŠTEĆENJE ORGANA, NERVNOG SISTEMA... Ovo je samo delić onoga što izazivaju teški metali iz smeća! REŠENJE POSTOJI
Podeli vest
Da li vam se nekada dogodilo da ste ubrali jabuku u voćnjaku na koji ste usput naišli? Protrljali ste je malo da skinete prašinu i taman da je zagrizete, pogled vam pade na padinu odmah ispod voćnjaka. A tamo, prava deponija. I to ne tako mala... Odmah ste bacili voćku i pobegli glavom bez obzira.
Ne samo da je prizor gadan, već je uticaj nesanitarnih opštinskih i divljih deponija na zdravlje ljudi poguban. Smeće koje je odloženo na nepropisan način i na mesta koja za to nisu predviđena ostavljaju trajne posledice kako na životnu sredinu, tako i na zdravlje čoveka.
Naime, na deponijama se generišu brojne čestice koje narušavaju ravnotežu materija u vazduhu, a koje mogu dospeti u površinske i podzemne vode.
Svaki stanovnik Srbije u proseku proizvede 1,17 kilograma dnevno, odnosno 0,43 tone otpada godišnje. Verovali ili ne, više od 80 odsto tog smeća završi na takozvanim divljim deponijama.
10.04.2022
09:00
Najopasniji su teški metali. Jedan od njih je kadmijum koji može da se akumulira u telu i dovede do trovanja organizma. Rastvorljiva jedinjenja kadmijuma, nakon što se apsorbuju u krv, utiču na nervni sistem, jetru i bubrege, a hronično trovanje dovodi do anemije i razaranja kostiju. Hrom utiče na nivo šećera u krvi, a bakar izaziva mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, dijareju, bolove u mišićima, nenormalna mentalna stanja, glavobolju i smanjenje imunog odgovora. Olovo može da ošteti mozak i bubrege, a nikl koji je veoma toksičan metal, utiče na sluzokožu i respiratorni i digestivni sistem. Cink utiče na varenje, izaziva glavobolju, vrtoglavicu, umor, halucinacije, a opasni su i ksenobiotici, aromatični ugljovodonici, fenoli...
Pored zdravstvenih problema, taloženjem ovih teških metala ili aktiviranjem raznih hemijskih procesa na deponijama može doći do požara, zagađenja vazduha, ali i voda. Nekontrolisana procedna voda, odnosno ona koje se proceđuje iz tela deponije, a sastoje se od kiše, vode dospele sa strane ili vode nastale u samom telu deponije, meša se sa površinskom i podzemnim vodama i tako je kontaminira. Zagađena površinska voda može prouzrokovati negativne efekte po floru i faunu smanjenjem biodiverziteta i populacije osetljivih vrsta. Uz to, zagađene površinske vode ne mogu se koristiti za ljudske potrebe, a ograničena im je upotreba i u poljoprivredi.
Kako to izgleda u praksi? Ukoliko se u neposrednoj blizini smetlišta, odnosno divlje deponije nalazi neko poljoprivredno dobro ili potok ili reka, štetne čestice iz vazduha dopiru do tog zemljišta i zagađaju ga. Istovremeno, putem procedne vode, sve štetne materije prodiru u zemljište i rečne tokove. Korišćenjem takve vode za zalivanje dodatno se zagađuje poljoprivredno zemljište. Ako se žitarice, voće i povrće sa tih njiva i voćnjaka koriste u ishrani, štetne materije unećemo u organizam. Posledice po zdravlje su nemerljive.
Šokantni podaci
Dok su nesanitarne opštinske deponije ipak pod kontrolom lokalnih javno komunalnih preduzeća, divlje deponije su potpuno van kontrole i na njima završi oko 20 odsto generisanog komunalnog otpada u Srbiji.
Ako se tome doda i podatak Agencije da je u Srbiji u 2020. godini generisano 2,95 miliona tona otpada, što je slikovito rečeno blizu 300.000 teretnih vagona otpada i da bar petina završi na divljim deponijama, onda su jasne razmere problema i moguće posledice koje bi ovakvo nekontrolisano bacanje otpada moglo imati.
Procenjuje se da je u proteklih 10 godina u proseku odloženo oko 80.000 tona opasnog otpada na deponije predviđene za neopasan otpad. I to je alarm koje sve treba da nas probudi!
Najugroženiji su ljudi koji žive u neposrednoj blizini divljih deponija jer, pored opasnosti od štetnih materija koje se unose putem ishrane, njima preti i aerozagađenje. Štetne materije u vazduhu utiču na češću pojavu respiratornih bolesti, posebno kod osetljivih grupa u koje spadaju deca. U zavisnosti od sastava štetnih materija, udisanje zagađenog vazduha može uticati i na druge organe.
Širenjem putem vazduha i vode, kao i unošenjem kontaminiranih namirnica, opasnost postoji i za ostalo stanovništvo. Zato je suštinsko pitanje kako rešiti ovaj problem. Ulaganje u infrastrukturu i poštovanje zakona prvi su koraci.
Podsetimo, Srbija se guši u otpadu, a ako je verovati podacima Agencije za zaštitu životne sredine da je na teritoriji cele zemlje prijavljeno više od 3.000 divljih deponija. Na tim deponijama otpad se baca nekontrolisano i to najčešće na obalama reka, obodima puteva i u seoskim sredinama gde odnošenje otpada nije organizovano.
Tamo gde otpad organizovano odnose lokalna javno komunalna preduzeća, on najčešće završi na jednoj od 123 opštinske nesanitarne deponije koje nisu u skladu sa standardima životne sredine. Strategijom o upravljanju otpada predviđeno je zatvaranje i rekultivisanje tih deponija nakon što bude izgrađena kompletna infrastruktura za upravljanje otpadom.
Na opštinskim nesanitarnim deponijama odlaže se otpad bez prethodnog tretmana i njegova količina povećava se svake godine. Na deponijama, uključujući 11 sanitarnih izgrađenih po svim standardima, ukupno završi oko 80 odsto svog komunalnog otpada u Srbiji. Prema poslednjim podacima, iz 2020. godine, reciklirano je svega 455.457 tona ukupno skupljenog komunalnog otpada, svega 15,47 odsto.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svaki stanovnik Srbije u proseku proizvede 1,17 kilograma dnevno, odnosno 0,43 tone otpada godišnje. Verovali ili ne, više od 80 odsto tog smeća završi na takozvanim divljim deponijama.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Nakon današnje tragedije u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo osmoro ljudi, a neki su još uvek zaglavljeni ispod ruševina stare nadstrešnice železničke stanice, oglasila se stranka Zdravka Ponoša Srbija centar (SRCE) i po običaju pronašla način da napravi totalno bizarnu paralelu.
Evropski zvaničnici izjavljuju saučešće porodicama stradalih u nesreći koja se dogodila jutros na Železničkoj stanici u Novom Sadu urušavanjem nadstrešnice, a u kojoj je poginulo 13 osoba.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov, obratila se sa najnovijim informacijama u kakvom su stanju dve devojke izvučene iz ruševina, ali i svi oni koji su povređeni.
Ministar policije Ivica Dačić kazao je da se pod ruševinama stare nadsteršnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nalaze dve osobe s kojima su spasioci u kontaktu i pokušavaju da dođu do njih.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je osam ljudi nastradalo u nesreći izazvanoj urušavanjem stare nadstrešnice na novoj zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.
Nezamisliva tragedija dogodila se danas, najiskrenije saučešće porodicama i prijateljima nastradalih, napisao je na platformi Iks trener Crvene zvezde Janis Sferopulos.
Evropska fudbalska unija (UEFA) donela je odluku da kazni Fudbalski savez Srbije (FSS) sa 52.000 evra zbog nedoličnog ponašanja navijača na meču protiv Švajcarske u Ligi nacija, odigranom u Leskovcu 12. oktobra.
Bivši ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba tvrdi da je strani „prijatelj Ukrajine“ pozvao je ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da zapiše svoju poslednju volju u ranim fazama sukoba sa Rusijom.
Specijalna koordinatorka UN za Liban Žanin Heni-Plashart izjavila je danas da drevnim feničanskim gradovima Libana preti uništenje zbog sukoba sa Izraelom, i naglasila da ne može da se dozvoli gubitak libanske kulturne baštine.
Mađarski premijer Viktor Orban, izjavio je da za razliku od mnogih drugih država članica Evropske unije, Mađarska nije primala ljude koji pripadaju stranim kulturama, vodi porodičnu politiku i predstavlja konzervativno ostrvo u evropskom "liberalnom okeanu".
Ruska vojska je napredovala na južnodonjeckom pravcu severno od Ugljedara između sela Novoukrainka i Bogojavljenka - na tom pravcu je došlo do urušavanja fronta protivnika, saopštio je predsednik komisije Javne komore Rusije za pitanja suvereniteta, kopredsednik Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Serija "Sablja" počinje sa emitovanjem ove subote 2. novembra na Prvom programu RTS. Ovaj politički triler od osam epizoda bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
"Sablja" - serija o kojoj se ovih dana najviše govori, konačno je pred nama. Od 2. novembra, subotom i nedeljom na Prvom programu RTS-a, pratimo ovaj politički triler od osam epizoda koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Planirani koncert benda "Parni Valjak" u Novom Sadu, koji je trebalo da se održi večeras, 1. novembra na Novosadskom sajmu, otkazan je nakon tragičnog događaja koji je potresao grad.
Borin prijatelj iz detinjstva i bubnjar u njegovom prvom bendu "Hermelini" Aco Dimitrijević otkrio je na grobu čuvenog muzičara da je jedan od najvećih hitova "Riblje čorbe" umalo završio kod popularne pevačice narodne muzike.
Poznati pevači apelovali su na sve koji su u mogućnosti da se odazovu apelu Zavoda za transfuziju krvi i tako pomognu povređenima u strašnoj nesreći koja se danas, 1. novembra dogodila u Novom Sadu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.