MRAČNE LEGENDE PRELEPIH SRPSKIH JEZERA! Na dnu leže poplavljeni grobovi, svetinje traže svoj danak!

Priča o Zlatarskom jezeru nije usamljena u Srbiji. Gazivode, Zavojsko i Zaovinsko jezero, Ćelije, potopljena Valjevska gračanica, primeri su "srpskih Atlatntida" o kojima kolaju razne legende

Pad nivoa vode u Zlatarskom jezeru nadomak Nove Varoši, ove zime, ogolio je ostatke nekadašnjeg naselja Kokin Brod. Temelji crkve Svetog Jovana Krstitelja, nadgrobni spomenici i ploče, obrisi nekadašnjih njiva, izazvali su pažnju mnogih. Za mlađe generacije ovi prizori bude znatiželju, dok za one starije, koji pamte ovo selo, gomilu sećanja iz prošlosti.

Do 1961. godine, kada je izgradnjom brane na Uvcu nastala veštačka akumulacija Zlatarsko jezero, potopljeni su mnogi životi i uspomene. Prvih meseci krov pomenute crkve plutao je po zelenoj površini, a na seosko groblje danas seća samo krst koji je kasnije podignut na vrhu Dumbelskog brda. Dok se krst i dalje može videti sa Ibarske magistrale, od nekadašnjeg naselja, kuća, bioskopa, kafana, terena, njiva i života, ostale su samo priče.

Foto: Printscreen You Tube

Potopljeni grobovi i svetinja, mnoge tužne sudbine koje je ovaj potop izazvao, među stanovnicima okolnih sela rodile mnoge legende. Utopljenici u jezeru i saobraćajne nesreće pored njega decenijama pune strane crne hronike.

Među starijima zbog toga živi verovanje da će utopljenika biti onoliko koliko je neizmeštenih grobova ostalo u njemu posle izgradnje brane.

Foto: Printscreen You Tube

Žitelji okolnih naselja gde je izginulo stotine ljudi tvrde isto. Narod tih krajeva veruje da krivac mnogobrojnih nesreća na ovoj deonici nije samo bahata vožnja, nego i "kletva starih grobova koje je put pregazio". Iako među nekima vlada mišljenje da je samo reč o sujeverju i nagađanjima, oni koji pamte nekada živo naselje Kokin Brod i sve ono što je pod vodom, veruju da je ipak posredi "viša sila".

- Uzima svoj danak - rekli su naši ranije za Telegraf sagovornici aludirajući na brojne slučajeve utapanja i sletanja automobila sa magistrale.

Podsećaju da je samo tokom izgradnje HE Kokin Brod 15 radnika poginulo na gradilištu.

Priča o Zlatarskom jezeru nije usamljena u Srbiji. Gazivode, Zavojsko i Zaovinsko jezero, Ćelije, potopljena Valjevska gračanica, primeri su "srpskih Atlatntida". I o njima danas kolaju razne legende.

Podsećamo da je pre tri godine, zbog ispuštanja vode koja se koristi za proizvodnju struje, nivo Zaovinskog jezera drastično opao. Zalivi su bukvalno presušili, iza vode koja je otekla cevima ostale su gole strmine. Ostala je pustoš u vidu potpuno presušenih zaliva i suvih padina uz koje se dizalo jezero, a na površinu izbili ostaci davno potopljenih naselja, čak i nadgrobni spomenici.

Foto: Printscreen You Tube

Jezero u obliku zmaja

Jezero Ćelije nastalo je 1972. godine pregrađivanjem Rasine, kao deo za zaštitu akumulacije Đerdapa. U godinama nakon izgradnje, utvrdilo se da jezero poseduje veoma kvalitetnu vodu, pa je njegova namena postala i vodosnabdevanje oko 200.000 stanovnika Kruševca i okolnih mesta.

Njegovo dno bilo je nekadašnje selo Zlatari. Grobovi predaka prekriveni su vodom i travom, a vrh srkve se još ponekad nazire ispod površine. Jedna od legendi koje kruže ovim krajem, jeste takođe da će u jezeru biti utopljeno onoliko ljudi, koliko je grobova potopljeno.

Jezero koje ima oblik zmaja, gotovo svake godine uzme po neki život, pa ga neretko zovu i "jezero smrti".

Potopljeni dvori Jelene Anžujske

Možda najzanimljivije, do skoro nepoznto priče, krije dno jezera Gazivode. Ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, samo su delovi potopljenog blaga.

Da bi se sagradilo veštačko jezero Gazivode počekom sedamdesetih godina prošlog veka, potopljeno je 12, isključivo srpskih sela u kotlini Ibarskog Kolašina na Kosovu i Metohiji.

Voda koja je tada "progutala" tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka, puštena je za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta.

Foto: Printscreen You Tube

Reka koje je sve progutala

Priča o Zavojskom jezeru nije priča o napretku zemlje i potrebi za njenom elektrifikacijom. Ova akumulacija posledica je prirodne katastrofe koja je 1963. godine zadesila selo Zavoj nadomak Pirota.

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg iz XVII veka bila je centralno duhovno zdanje ovog sela, koje je prema poslednjem popisu činilo 160 kuća. Seoska slava bila je Spasovdan. Njegovi stanovnici vodlili su svoje skromne živote sasvim mirno, dok se jedne februarske noći, nakon obilnih nsežnih padavina, pokrenulo klizište.

Bila je to poslednja zima koju su proveli u svojim kućama.

Zavoj je potopljen 26. februara odronom dela planine i blokiranjem reke Visočice, koja je kasnije napunila kotlinu i "progutala" selo.

Žitelji ovog područja nakon vodene stihije koja je uništavla sve pred sobom, migrirali su u okolna mesta.

Foto: Printscreen You Tube

Svetinja pod vodom

U manastir Svetog Arhangela Mihaila iz 15. veka, u narodu poznat kao Valjevska Gračanica, u Tubraviću, voda je počela da prodire pre nekoliko godina zbog probnog punjenja akumulacije Stubo-Rovni.

Da li će se i oko ove "srpske Atlantide" ispredati mitovi o poplavljenim svetinjama i grobovima, budućnost će pokazati.

Verovanje u priču o ukletim jezerima i uzimanjem danka etnolozi mahom objašnjavaju narodnom izrekom: "Neka počiva u miru". Kako navode, uznemiravanje mrtvih tj. uzimanje mira, prilikom rušenja ili razmeštanja grobova, donosi lošu sreću. Ukoliko se to radi, za to postoje obredi koje narod želi da ispoštuje. Otuda mnogi još veruju u priče o ukletim i potopljenim grobima predaka kojima je narušen mir, piše Telegraf.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.