BACATE FLAŠE, TEGLE, STIROPOR, ALI JEDNE STVARI NISTE NI SVESNI! To je otpad koji nam razara zdravlje, ALI TO NIJE SVE!

Verovatno vam nikada ne bi palo na pamet da postoji neka zajednička nit između stakla, metala, drveta, plastike, tekstila ili nafte. Zaista, izgleda nespojivo. Ipak, postoji spona – sve to nekada završi kao otpad.

Svedoci smo svakodnevnog gomilanja otpada na raznim deponijama, kako na komunalnim, tako i na divljim. Zagađenje nam preti sa svih strana, a čini se da vrlo malo radimo na tome da stvari dovedemo u red. Podsetimo, Srbi godišnje naprave čak 12,4 milion tona otpada.

Pod time se podrazumeva svaka materija ili predmet koji vlasnik odbaci. Razlikujemo komunalni (otpad iz domaćinstva, kućni otpad), komercijalni (nastaje u privrednim subjektima i institucijama) i industrijski otpad (iz bilo koje industrijske grane, osim jalovine i svega ostalog iz rudnika i kamenoloma).

U zavisnosti od toga koliko su opasni po naše zdravlje i životnu sredinu, otpad delimo na:

BEZOPASAN - otpad koji, zbog količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i biološke prirode ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada;

INERTAN - otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama. Ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt;

OPASAN - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i zdravlje životinja, i može biti eksplozivan, zapaljiv, ima sklonost oksidaciji, organski je peroksid, poseduje akutnu otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove.

Foto: Zoran Sinko

I tu nije kraj. Otpad se dalje razvrstava u 20 grupa, u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Prema Katalogu otpada, postoji otpad iz poljoprivrede, otpad nastao iz iskopavanja rudnika i fizičkog i hemijskog tretmana minerala, otpad nastao preradom drveta, papira, kartona, otpad kožne, tekstilne industrije, otpad od rafinisanja nafte, otpad od neorganskog ili organskog hemijskog procesa, otpad od proizvodnje metala, zatim otpadna ulja i otpad od tečnih goriva, građevinski otpad, medicinski otpad...

Od onih 12,4 miliona tona otpada, 9,57 miliona je industrijski otpad, dok na komunalni otpad otpada preostalih 2,92 miliona tona.

Foto: Pixabay

Cifre su zabrinjavajuće, a ako se tome još doda činjenica da se veliki deo ovog otpada teško razlaže ili se čak ni ne razloži, zabrinutost postaje još veća. Zbog toga naučnici decenijama upozoravaju da promenimo navike i prestanemo da bacamo otpad gde za to nije predviđeno mesto.

Pojedini otpad se lako razgrađuje. To je slučaj sa organskim materijama u hrani, ali ima i onog za čiju razgradnju su potrebne decenije, nekada čak i vekovi. Evo nekoliko primera:

SVE OD PAPIRA – vreme razgradnje je četiri do šest nedelja. Iako spada u otpad prirodnog porekla i najmanje je škodljiv po okolinu, potrebno mu je i do mesec ipo da se razgradi.

PREHRAMBRENI OTPAD – od mesec dana do nekoliko godina – s obzirom na prirodno poreklo, pretpostavilo bi se da je vreme razgradnje kratko. Na žalost, nije tako. Da bi se razgradila, na primer, jabuka, potrebno je šest meseci. Ova vrsta otpada spada u opasnije, jer se razgradnja dešava pod zemljom, pa se stvara opasan gas metan.

PLASTIKA – do 1000 godina. Sirova nafta je jedna od sirovina za izradu plastike, da bi se plastika razgradila u vodi potrebno je 500 godina, dok je taj period u zemlji duplo duži – 1000 godina.

BATERIJE – metalni delovi do 100 godina, teški metali u bateriji – nikada! Izuzetno opasno po životnu sredinu i veoma toksične. Da bi se razgradio metalni deo baterije potrebno je 100 godina, dok se hemikalije iz unutrašnjosti baterija nikada ne razgrađuju.

STAKLO – nikad se ne razgrađuje. Pravi se od silicijum-dioksida, koji se na visokoj temperaturi pretvara u tečnost, koja se potom lako oblikuje. Iako spada u najprirodnije proizvode, potrebno je milion godina da se razgradi.

Foto: RINA

To su najosonovniji proizvodi koji su štetni po okolinu. Ali, da bi se razumelo koliko je važno pravilno odlaganje otpada evo još nekih veoma zanimljivih podataka.

Ako bacite opušak cigarete, treba da znate da je potrebno 10 do 12 godina da se razgradi. Kožnim cipelama je potrebno od 25 do 40 godina, a limenkama od aluminijuma čak od 200 do 250 godina. Ono što je možda najšokantnije je podatak da je higijenskim ulošcima potrebno neverovatnih 500 do 800 godina da se razgrade, dok se stiropor i aluminijumska folija uopšte ne razgrađuju. Svega ovoga treba se setiti svaki put kada nešto bacimo. Čuvajmo našu okolinu, u njoj i mi živimo.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Pera

pre 3 godine

Povodom otpada, lako je novinarima. Oni napišu da se ovo ili ono rastvara, raspada za 100, 200, 1000 godina, ali nikom ne pada napamet da napiše šta treba raditi. Ljudi u gradu nemaju izbor, stavljaju otpad u kante bez obzira od kog je materijala, jer drugu mogućnost nemaju. Tačno je, ima nesvesnih gradjana koji bacaju plastične flaše u Dunav, u Moravu i ko zna gde još i time ubijaju ribe u rekama. Ekološka kultura i adekvatno naznačene kante su rešenje.

0 0 Odgovori

Pera

pre 3 godine

Lepo,u kesama stavim pomenute predmete i odlozim pored kontejnera.Kada ispraznuju kontejere,djubretari i one kese pored stave u kamion.Samo zveci staklo doke se drobi...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari