Za njega kažu da je najmudrije pregovarao sa Turcima i Rusima! Mudri prota, hrabri vojvoda: Njegova dela zadužila su Srbiju!

Prota Mateja Nenadović, sveštenik i vojvoda u Prvom srpskom ustanku rođen je na današnji dan pre skoro dva i po veka.

Dobar glas o njemu nadaleko se čuo, bio je među cenjenim Srbima tog doba. Postaje sveštenik 1793. godin, a dve godine kasnije iz svešteničkog čina, odlukom Crkve, postaje prota.

Ipak, ovaj hrabri prota donosi odluku da krene nekim drugim putem i sa 12 knezova valjevske nahije podiže bunu.

Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (danas Kraljevo) i Užica 1805. i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine.

Kada je saznanje o ustanku dospelo do neprijatelja, izvršena je tzv. "Seča knezova" 1804. godine.

Sledeće godine osnovan je Praviteljstvujušči sovjet serbski na čelu sa Nenadovićem, kao prvim predsednikom. Tu se zadržao do 2011. godine, posle čega postaje tamnavski vojvoda, a sa Lukom Lazarevićem komandant ustaničkih snaga na Drini.

Sa Simom Markovićem 1813. godine učestvovao je u turskoj ofanzivi i sa Simom Markovićem komandovao na frontu od Loznice do ušća Drine.

Foto: wikipedia

Posle pada Srbije prešao je u Austriju.

Nakon Drugog srpskog ustanka vraća se u Srbiju gde postaje valjevski knez i član Narodne kancelarije.

Pošto su se njegovi stavovi razlikovali od onih koje je zastupao knez Miloš, penzionisan je 1832. godine, a osam godina kasnije upravo zbog tog neslaganja napušta zemlju. Mihailom morao je 1840. napustiti Srbiju.

Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije 1842. godine postao je državni savetnik, dve godine kasnije sa svojim ljudima ugušio katansku bunu protiv kneževe vlasti.

Foto: wikipedia

Umro je u Valjevu, 11. decembra 1854. godine.

Uspomene i detalji života u "Memoarima"

Uspomene i sećanja iz njegovog života, punog stradanja, ostale su zanavek zapisane kao učitelj budućim naraštajima, u njegovom delu „Memoari“, objavljenom u delovima od strane Matejinog sina, Ljubomira Nenadovića, godinu dana posle njegove smrti.

Prvo celovito izdanje izašlo je 1867. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.