Neprocenjiv rukopis iz 14. veka vraća se u Srbiju! Čudna sudbina Nikoljskog jevanđelja

Nikoljsko jevanđelje, rukopis neprocenjive vrednosti iz 14. veka već decenijama se nalazi u Irskoj u legatu biblioteke ser Čester Biti u Dablinu, a ako je suditi prema najavama iz Gradske biblioteke u Čačku, uskoro bi se mogao naći pred srpskom javnošću.

Ova izuzetno vredna relikvija manastira Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri je pod još  nerazjašnjenim okolnostima nestala iz Srbije oko Prvog svetskog rata, a slučajno je pre šezdesetak godina otkriveno da se nalazi u Dablinu.  

- Između desetina hiljada predmeta izuzetne lepote i značaja za čuvanje kulturnog nasleđa celog sveta nalaze se i četiri stare srpske knjige, tri rukopisne i jedna štampana. U zbirci od ukupno dvadesetak slovenskih starih knjiga ističe se "Nikoljsko jevanđelje", napisano i bogato ilustrovano na pergamentu verovatno u skriptorijumu kralja Tvrtka krajem 14. veka, a koje je 1820. godine Vuk Stefanović Karadžić pronašao u manastiru Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Od 1864. godine "Nikoljsko jevanđelje" se nalazilo u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, da bi tokom evakuacije starih rukopisa, knjiga i povelja iz Narodne biblioteke na jug tokom Prvog svetskog rata nestalo pod nerazjašnjenim okolnostima. Posle Drugog svetskog rata, 60-ih godina 20. veka, javnost je saznala da se ono nalazi u Biblioteci Čester Biti, zajedno sa drugim starim rukopisima - izjavio je dr Bogdan Trifunović, direktor biblioteke "Vladislav Petković Dis" u Čačku.

Foto: I. M.

Putovanja

Ovo morate da vidite! Drevne lepote Raške ostavljaju bez daha, a manastir Gradac i crkva Stara Pavlica pravi su "raj" na zemlji

Manastir Gradac danas je ženski manastir, zadužbina kraljice Jelene Anžujske koju su gradili i oslikali najbolji građevinari i slikari svog doba.

01.05.2024

11:00

Ovako je nekad bilo

Informer u Ratinom muzeju gde stanuju praćka, klis, klikeri, sećanja na prošlo vreme...

Čačanin Rato Smiljanić (75), penzionisani TV mehaničar, kuću svojih roditelja pre nekoliko godina pretvorio je u jedinstveni muzej nostalgije i sećanja.

01.05.2024

10:00

 

Nikoljsko jevanđelje nije jedino kulturno blago Srbije koje se danas nalazi u legatu irskog rudarskog magnata, koji je posle smrti svoju veoma vrednu kolekcionarsku zbirku zaveštao Irskoj.

- U ovoj zbirci su i knjige napisane srpskom recenzijom staroslovenskog jezika „Srpsko četvorojevanđelje” na pergamentu ili velumu iz 13. veka, potom delimično sačuvan „Služabnik”, odnosno molitvenik, na pergamentu iz sredine 14. veka, kao i "Praznični minej"  jedna od

 

najlepših ranih štampanih srpskih knjiga, čije je štampanje u Veneciji 1538. godine finansirao trgovac Božidar Vuković. Prema mišljenju stručnjaka, „Praznični minej” u Dablinu je najočuvaniji primerak štampan na pergamentu – kaže Trifunović.

Upravo su ove knjige bile motiv da se dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” ponovo nađe u Dablinu, nakon prvog boravka 2022. godine tokom održavanja svetskog kongresa bibliotekara u ovom gradu. Tada je prvi put imao priliku da u čitaonici Biblioteke „Čester Biti” pregleda „Nikoljsko jevanđelje”.

 

Na osnovu pregledane i fotografisane građe može se zaključiti da su ove knjige najverovatnije  došle u posed Čester Bitija tokom dvadesetih godina 20. veka posredstvom, za sada još uvek nepoznatog prodavca, što potvrđuju zapisi iz sačuvane korespondencije slavista Džona Barnikota i Vladimira Mošina, odnosno Ričarda Hejsa, upravnika Nacionalne biblioteke Irske, kasnije bibliotekara "Čestera Bitija".  Zanimljivo je naglasiti da je Čester Biti ostavio zabeleženo sećanje na susret u Parizu sa Nikolom Pašićem, tadašnjim predsednikom Vlade, kome je pokazao „Praznični minej”, a koji je Pašić sa suzama u očima poljubio – prepričava sagovornik svoje istraživanje u Dablinu.

- Istraživački boravak u Dablinu iskorišćen je da se pripremi zvanični zahtev za pozajmicu i izlaganje "Nikoljskog jevanđelja" u Srbiji kao i drugih srpskih knjiga iz Biblioteke "Čester Biti". Zahtev ću poslati lično, ispred biblioteke Vladislav Petković Dis. Ukoliko se ispune uslovi za izlaganje stare i retke građe, može se očekivati da će u drugoj polovini 2025. godine javnost u Srbiji imati priliku neposredno da vidi ove izuzetne spomenike srpskog kulturnog nasleđa, nakon 110 godina od njihovog nestanka. Ovo bi bio i način da se istaknu neobične kulturne veze Srbije i Irske, dve geografski udaljene evropske države – zaključuje Trifunović.

On je na istraživačkom zadatku u Dablinu bio zahvaljujući stipendiji Evropske unije kroz program mobilnosti za stručnjake u kulturi, kao i projektu Ministarstva kulture Republike Srbije i sredstvima Biblioteke u Čačku.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.