Brisanje pamćenja će biti moguće? Šokantno otkriće naučnika

Sposobnost da neko nešto potpuno zaboravi, ili se neke situacije seti kristalno jasno, nemoguća je, a naučnici rade na tome da omoguće "manipulisanje sećanjem".

Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa idejom da ojačaju ili oslabe pamćenje.

Sećanja nastaju tako što se neuroni mozga aktiviraju kada se osoba susretne sa nekim iskustvom, i što je više izložen istim, to su veze između neurona jače. Međutim, one tokom vremena mogu oslabiti i tako nastaje zaboravljanje.

Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu i tim koji predvodi, ustanovili su da bi primena električnog udara na mozak doprinela tome da ljudi formiraju jača sećanja.

Nauka

Mask u pohodu na Mars sa transformersom! Osvojiće ovu planetu uz pomoć robota, evo i kad (FOTO/VIDEO)

Mars je već dugo opsesija Ilona Maska, vlasnika SpejsEksa i savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, a konačno je spreman da pošalje prvu letelicu i to sa robotom Optimusom do Crvene planete. To je najbogatiji čovek na svetu objavio na Iksu (Tviteru).

11.04.2025

08:30

Nauka

Mesec se udaljava od Zemlje! Svet u šoku: Evo šta to znači za nas!

U prvim danima Zemlje, kada jeMesec tek formiran, dani su bili dugi oko pet sati, ali zbog Mesečevog kočionog efekta na Zemlju tokom poslednjih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata.

10.04.2025

20:30

Foto: Shutterstock

- Volim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam - kaže Hampson.

Tokom eksperimenta, snimali su električnu aktivnost u hipokampusu, moždanoj strukturi uključenoj u pamćenje, i to devet osoba koje pate od epilepsije i imaju moždane implantate,

Naime, volonteri su radili test memorije zasnovan na slikama, a tim naučnika je dokumentovao obrasce pokretanja neurona koji su povezani sa viđenjem određenih slika.

Za potrebe istraživanja, primenjeni su manji električni udari koji su te obrasce oponašali na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja. Njihovo sećanje na slike uparene sa malim trzajima poboljšalo se za 35 do 40 odsto.

- U budućnosti, moždani implanti bi mogli da isporuče male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga - kaže Hampson.

​Druga grupa naučnika bavi se proučavanjem toga da li je moguće pomoći ljudima da nešto jednostavno obrišu iz sećanja. Iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima. Mnogi istraživači smatraju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na iskustvo.

Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i tim stručnjaka koji predvodi, bavili su se istraživanjem neurona mekušaca zvanih morski zečevi, i to dva senzorna neurona, svaki povezana sa istim motornim neuronom, koji kontroliše kretanje mišića. 

Tu je svaka veza moderirana različitim oblikom molekula koji se zove PKM.

Kada se ove ćelije stimulišu u laboratoriji i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, potencijalno se može selektivno blokirate veza bez uticaja na drugu.

Foto: Shutterstock

- Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta - rekao je Šaher.

Šaher je objasnio da bi u budućnosti neke nove terapije mogle učiniti da ljudski neuroni obrišu neželjena sećanja.

- To bi bilo korisno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećajja u kojem traumatska sećanja izazivaju um da poveže neutralno iskustvo sa opasnim, ali ne želite da izbrišete neke činjenice povezane sa lošim događajem koje bi mogle biti korisne - rekao je on.

Neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku Andre Fenton kaže da je etika manipulisanja sećanjima ljudi "veoma trnovita".

- Naša proživljena iskustva i sećanja na njih, čine nas onim što jesmo. Promena sećanja neke osobe može na neki način dovesti do toga da ona bude druga osoba i zato moramo da nastavimo veoma pažljivo - kaže Fenton.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.