Svaki treći Srbin koji traži DNK test nije otac deteta - Slučaj muškarca koji je imao samo jedan odnos sa ženom šokirao Srbiju

Svaki treći testirani muškarac u Srbiji nije otac, pokazuju najnoviji rezultati! Samo u državnim ustanovama godišnje se uradi oko 200 testova za utvrđivanje očinstva, a uz privatno testiranje taj broj je i mnogo veći, kažu stručnjaci.

Doktor Oliver Stojković iz Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta otkriva za Informer da svaki treći muškarac koji se testira sazna da dete nije njegovo!

- Najčešće na testiranje dolaze muškarci koji sumnjaju u vernost svoje supruge. Na našem Institutu godišnje se obavi oko 200 testova za utvrđivanje očinstva, a rezultati pokažu da oko 70 muškaraca zapravo gaji tuđe dete. Dakle, u proseku svaki treći muškarac koji se testira sazna da nije biološki roditelj deteta. U Srbiji postoje četiri institucije koje se bave ovakvim testiranjem, tako da podaci mogu i da variraju - objašnjava dr Stojković.

Foto: Shutterstock

Razlog za testiranje

Psiholog Jovana Stojković ističe da zasigurno postoji neki razlog ili sumnja čim se neko odluči za DNK test.

- Neću da generalizujem, ali i u mojoj praksi se pokazalo da često kada muškarci imaju sumnju da dete nije njihovo, to na kraju i bude istina! Njihova sumnja nije "pala sa neba", već za to obično imaju neki razlog, možda sumnjaju na neverstvo, postoji fizička udaljenost partnera ili konkretniji dokazi - kaže ona i potvrđuje to primerom iz prakse.

- Moj klijent je imao samo jedan odnos sa ženom, nakon čega je otišao u Ameriku. Kasnije je saznao da je ona trudna i to ga je, naravno, kopkalo duže vreme, da bi tek posle četvrtog rođendana deteta uradili DNK test. Na kraju se ispostavilo da je on zaista otac tom detetu.

Foto: Shutterstock

Što se tiče otkrivanja istine deci, Stojkovićeva smatra da je za to najteži period početne adolescencije sve do punoletstva.

- Deca su u pubertetu sklona idealizaciji i misle da je svaka druga porodica bolja, još to saznanje da njihov otac možda nije pravi otac mislim da im potpuno ruši život, za dete je to mnogo stresnije nego za roditelje. Nije pitanje samo testiranja nego i šta ukoliko se sazna tako nešto - otkriva ona i dodaje da ovakve stvari nikako ne bi trebalo kriti:

- Prikrivanje očinstva, usvajanje deteta, to su teške crne tajne, koje stvaraju ogroman pritisak u porodici, zbog čega nastaju toksični odnosi. Osoba koja u porodici zna za tu tajnu je pod velikim pritiskom i služi se nezdravim mehanizmom odbrane - potiskivanjem. To je poprilično velika laž koja može izazvati psihičke posledice jer ta tajna traje godinama. Smatram da dete zaslužuje svaki vid istine - kaže naša sagovornica.

Testiraju se i deca

Ne proveravaju samo roditelji da li je dete njihovo, već vrlo često i sama deca iniciraju testiranje, navodi Stojković.

- Često se dešava da se i deca podvrgnu testiranju kako bi otkrila da li su njihovi roditelji zaista njihovi biološki roditelji, i to u zrelim godinama, posle tridesete. U svakom slučaju, smatram da, iako se odluče na DNK test posle izvesnih godina, ta ljubav između roditelja i deteta ne može tako lako da se prekine jer je dobar otac onaj koji odgaja dete, a ne onaj čije je dete - kaže dr Stojković.

Cena standardnog testiranja za jednog oca i jedno dete u DNK Centru za genetiku iznosi oko 26.000 dinara. Dodatni troškovi mogu nastati ako se testira više osoba ili ako je potrebno ubrzati proces izdavanja rezultata.