Mali žestoko odgovorio N1: Opoziciona priča, pretočena u ličnu dramu, standard se ne meri anegdotama

Antisrpski mediji pisali su o tome kako su povećanja plata u Srbiji ''iluzija'', ali je odmah usledio odgovor ministra dinansija Siniše Malog!

Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je na gnusne uvrede antisrpskih medija kako ''region prestiže ekonomskog tigra'', budući da sve rade da Srbiju vide na dnu, a ne mogu da se pomire sa činjenicom da se ona diže kao Feniks iz pepela i iz dana u dan jača.

Odgovor prenosimo u celosti:

 

- Standard se ne meri anegdotama. Mera je statistika i ona kaže da je u junu prosečna plata iznosila 914 evra, a prema našem zacrtanom planu rasta do kraja 2027. prosečna minimalna zarada u Srbiji iznosiće 650 evra,  prosečna zarada će dostići 1.400 evra i penzija 650 evra, sve zasnovano na realnim ekonomskim osnovama. 

Da “ljudi rade dva posla jer ne mogu da žive od jedne plate” je krajnje maliciozno iskoristio N1 jer ne opisuje stanje tržišta rada 2025. godine. Danas ljudi imaju svoja radna mesta  na kojima zarađuju svoj dohodak - za razliku od perioda kada je svaki četvrti građanin bio bez posla i čekao na poziv sa biroa. Da ne govorim o mladim ljudima i nemogućoj misiji da tada pronadju posao jer je stopa nezaposlenosti mladih bila više od 50 odsto. 

Opoziciona priča, pretočena u ličnu dramu, radi manipulacije ne može zameniti statistiku: 2,37 miliona zaposlenih, 51,5 odsto stopa zaposlenosti, 8,5 odsto stopa nezaposlenosti, više nego prepolovljena stopa nezaposlenih mladih ljudi.

Dakle, stvorena radna mesta donose zaradu i sigurnost koju pre jedne decenije veliki deo građana nije imao.

A, činjenice su da je zaposlenost visoka i rastuća. U julu 2025. u Srbiji je bilo zaposleno 2.367.140 ljudi. To su merljivi, proverljivi pokazatelji trajnog boljitka na tržištu rada.

Pre jedne decenije slika je bila bitno drugačija. Nije bilo „drugog posla“ - za mnoge nije bilo nikakvog; ljudi su godinama čekali na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje, gurani u socijalnu pomoć čekajući da ih neko pozove. 

Danas, posle ciklusa rasta zaposlenosti i formalizacije rada, ta slika nije realnost većine. Rast broja zaposlenih i niskа nezaposlenost govore da je osnovni izvor egzistencije jedno radno mesto - stvoreno u realnoj ekonomiji.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Dalje, prosečna zarada u prvih šest meseci 2025. godine iznosila je 107.177 dinara što znači da je prosečna potrošačka korpa od 107.087 dinara u potpunosti pokrivena.

Za period januar-jun 2025. minimalna korpa iznosi 55.645 RSD (475 evra), a u istom periodu minimalna zarada je bila 52.976 RSD (452 evra), što je 95,2 odsto pokrivenosti, dok se za 2026. planira da minimalac pokrije više od 111,5 odsto minimalne korpe nakon povećanja, čime se prelazi prag „nedovoljnosti“. 

To su precizne, metodološki definisane cifre, a ne proizvoljna „okrugla“ suma. Važan kvalitetni pomak: minimalna zarada prelazi prag minimalne potrošačke korpe (početkom 2026.), čime se razbija narativ da „ni za korpu ne može da se zaradi“.

Takođe, inflacija je na silaznom trendu i do kraja  2025. godine će se  kretati oko ili ispod 4 odsto. 

Osim toga, država je sprovela ograničenje marži: ciljano, privremeno, sa fokusom na kategorije koje čine najveći deo korpe. Realna zarada i minimalna i prosečna rastu, kupovna moć minimalne zarade u 2025. će biti 11,9 odsto, a u 2026. realni rast minimalca ce biti 13,7 odsto. To znači realno povećanje životnog standarda ljudi koji primaju najniže zarade u ove dve godine će biti 27,2 odsto.

Istina je da su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija trenutno iznad Srbije po prosečnoj neto plati u 2025. Ali, da ne zaboravimo da su to pre svega zemlje u Evropskoj Uniji. Međutim, Srbija je iznad BiH, Severne Makedonije i Albanije i krajem ove godine će se približiti i prevazići Bugarsku i Crnu Goru.  Srbija ima značajno brži rast zarada od  većine pobrojanih zemalja u regionu. Uz već sprovedeno i najavljeno povećanje minimalca, očekuje se i rast prosečne neto plate do oko 1.022 evra u decembru 2025. i 1.174 evra u decembru 2026. 

Foto: printscreen

Drugim rečima: pored poređenja „preskače se“ dinamika realnog rasta plata.

Aktuelna prosečna neto plata iz juna 2025. od 914 evra i projekcije rasta prosečne zarade od oko 1.174 evra u decembru 2026. (prosek 2025. godine 1.050 evra) i oko 1.400 evra krajem 2027. nisu „hvalisanje“, nego polazne osnove ekonomske politike (povećanje minimalca + rasterećenje kroz veći neoporezivi cenzus) i investicionog ciklusa. 

Dalje, država je predvidela mehanizam neutralizacije preliva troškova, upravo da se rast dohotka pretvori u rast kupovne moći, a ne u novi talas marži. Mehanizam povećanja minimalne cene rada uz rasterećenje privrede je upravo mehanizam da se to ne dogodi. Fazno i najavljeno povećanje minimalca (oktobar 2025. plus 9,4 odsto; januar 2026. plus 10,1 odsto) uz povećanje neoporezivog iznosa na zarade kako bi se rasteretili poslodavci i smanjio motiv da „prelije“ trošak na cenu proizvoda. 

Ograničenje marži po kategorijama (23 grupe osnovnih proizvoda), marža ograničena na 20 odsto u maloprodaji i 20 odsto u veleprodaji/distribuciji, plus plafon „vanfakturinih“ davanja (do 10 odsto). Time se sužava prostor za „maržiranje“ posle rasta dohodaka.

Širok obuhvat proizvoda je nužan kako bi se izbegao  efekat spuštanje cene na jednom, dizanje na drugom artiklu. Sve ove mere ciljaju strukturu poskupljenja.

Hrana i bezalkoholna pića čine oko 40 odsto potrošnje tipičnog domaćinstva. Zato je fokus na hrani i higijeni – tu ograničenje marže najviše pomaže nižim i srednjim primanjima. Otud predlog za privremeno ograničenje marži i veću transparentnost cenovnika (obaveza objave, nadzor, kazne).

Možete svirati „Super Marija“, ali brojevi nemaju džojstik. Plate u Srbiji realno rastu, minimalna cena rada skače i pretiče minimalnu potrošačku korpu već 1. januara 2026. a mere za ograničavanje marže ciljaju baš ono što građane najviše interesuje - cenovnike. 

Podaci pokazuju da smo na ubrzanoj uzlaznoj putanji i to je jedino pošteno poređenje: danas + smer kretanja, a ne anegdota bez konteksta.

Mene sve argumentovano navodi na zaključak da kada se politika umeša u baš sve pore društvenog života, što se dešava u Srbiji, onda se nikakav boljitak ne prašta i ne postoji način da se ne osporava.

Foto: Informer

Naše društvo je u toj meri pod uticajem nečasnih političkih namera opozicije, da je čak i rast plata i penzija građana Srbije – loša vest.

Ne, ne može rast plata, penzija i životnog standarda naših građana nikako biti loša vest, i ne, nećete nas vraćati u godine blata u kojima je dobro živela samo „politička aristokratija u vrhu vlasti“ koja se danas bori da se vrati na funkcije sa kojih su ih građani skinuli na izborima.

Princip je isti, akteri su isti, ali ono što nije isto je kako žive građani, a to je jedino važno.

To je suština i srž razlike današnje i prethodnih vlasti. Jer, dok se vodila salonska politika Srbija je bila na dnu, pred bankrotom, osiromašena i devastirana, bez međunarodnog ugleda, političkog uticaja ili bilo kakvog međunarodnog uvažavanja.

Danas je Srbija treća ekonomija u Evropi po rastu, danas Srbiju hvali MMF, danas su uvažavane reforme i napori koji su se uložili da se one sprovedu, danas je Srbija zemlja čiji se glas čuje, čija reputacija je dovela do izbora za organizatora specijalizovane izložbe Ekspo 2027, zemlja u kojoj su njeni građani u centru interesovanja svih politika i mera vlasti jer je ona tu zbog njih.

Danas je Srbija na putu na kom je odavno trebala biti i sa kog neće skrenuti. To je jedna zaista jako loša vest, ali samo za srpsku opoziciju - napisao Mali.