Važno za sve građane: Poznato koliko će tačno iznositi naknade za legalizaciju

Novi Zakon predviđa da cena legalizacije nekretnina iznosi od 100 do 1.000 evra!

Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima koji se nalazi na predloženom dnevnom redu sednice Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7.oktobar predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra, kao i da se zakon počne primenjivati dan nakon usvajanja u parlamentu.

Prijave bi se podnosile 45 dana nakon stupanja zakona na snagu, a taj proces trajao bi dva meseca. 

Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave. 

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Foto: Shuterstock

Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.

Tako bi u Beogradu naknada u ekstra zoni iznosila 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150 a u šestoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150 a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200 a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.

U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.

U razlozima za donošenje zakona se navodi da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik. 

Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.

Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona. 

Foto: Shutterstock

Kao razlozi za mali broj donetih rešenja o legalizaciji i ozakonjenju ističu se zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dugi i skupi administrativni postupci, nerešeni imovinskopravni odnosi na zemljištu, nezainteresovanost građana i slično.

Zakon bi doneo to da bi svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije bili evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti.

Donošenjem zakona obezbedila bi se pravna sigurnost građanima i ostvarilo načelo „svoj na svome“, a oni bi mogli da slobodno raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer bi po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez
rešenja o odobrenju za izvođenje radova bili upisani kao vlasništvo države.

Zakon, kako se navodi, sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece. 

Predloženo je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.