Srbija ušla u crvenu zonu: Alarmantno za sve građane - Ako ovako nastavimo...

Svaka četvrta osoba u Srbiji je gojazna, a ako se ovako nastavi, do 2030. godine imaćemo oko tri miliona gojaznih stanovnika, upozoravaju stručnjaci.

Prof. dr Edita Stokić, iz UKC Vojvodine kaže da je Srbija u crvenoj zoni kada je reč o gojaznosti.

- Imamo i porast broja gojazne dece do pet godina. Ukoliko nešto ne promenimo, za pet godina imaćemo armiju bolesnika sa brojnim komplikacijama. Prema poslednjim podacima, 57 odsto odraslih ima prekomernu težinu, a 24 odsto ljudi je gojazno - ističe Stokićeva.

Ozbiljna bolest

Doktorka pojašnjava šta je tačno gojaznost.

- Ranije se smatralo da je to samo stanje uhranjenosti, međutim, danas se posmatra kao ozbiljna hronična bolest koja podrazumeva uvećanje mase tela u onoj meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i mnogih komplikacija. To su najčešće srčane bolesti, dijabetes tipa dva, zatim karcinomi, koji su mnogo češći kod gojaznih nego normalno uhranjenih. Gojaznost nosi i probleme neplodnosti - poremećaje reprodukcije i kod muškaraca i žena. Pored toga, skraćuje životni vek i umanjuje njegov kvalitet - upozorava doktorka.

Ona dodaje da u današnje vreme prekomerna težina jeste bolest koja može da se leči.

- Leči se primenom lekova i farmakoterapije, međutim, to nije početak. Prvi korak je dijeta, koja podrazumeva deficit i pravi se za svaku osobu posebno. Nije svejedno da li se dijeti podvrgava muška ili ženska osoba, starija ili mlađa ili je reč o osobi koja već ima neke druge bolesti. Drugi korak je više fizičke aktivnosti. Na kraju dolazi farmakoterapija, to jest upotreba inovativnih lekova. Terapija se po potrebi pojačava, a u nekim slučajevima se kod ekstremne gojaznosti primenjuje i hirurško lečenje - objašnjava Stokićeva.

Foto: Informer

Endokrinolog iz UKC Srbije prof. dr Snežana Polovina kaže da je gojaznost predvorje mnogih bolesti.

- Ako uzmete bilo koju bolest u obzir i ako je osoba koja od nje boluje gojazna, uvek će imati teži oblik te bolesti nego normalno uhranjena osoba, upravo jer postoji hronična upala masnog tkiva, koje pogoršava stanje celog organizma - upozorava Polovina.

Dodaje da lekari moraju da ispune dva zadatka kod ovakvih pacijenata.

- Prvo, osobu treba naučiti kako da bira i kupuje zdrave namirnice, koje će imati veću nutritivnu, a manju kalorijsku vrednost. Sledeći zadatak je da naučimo pacijenta da se fizički aktivira. Mi moramo da prilagodimo njihovu aktivnost eventualnim telesnim ograničenjima ukoliko ih imaju - kaže dr Polovina i upućuje u detalje:

- Osnovna preporuka je oko 150 minuta nedeljno umerene fizičke aktivnosti, ali ako želimo da postignemo veće smanjenje telesne mase, potrebno je za početak 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, a kad se postigne zadovoljavajuće smanjenje kilaže, onda zadržavamo tu težinu sa 150 minuta aktivnosti nedeljno - kaže doktorka.

Kada se ispune ta dva zadatka, tvrdi Polovina, dolazi do rezultata.

- Na taj način može se smanjiti kilaža 15 do 20 odsto. Neki pacijenti su tako uspeli da smanje kilažu i do 40 odsto! - zaključuje dr Polovina.