Najbolji odmor i zabava, govorila je reklama u zaglavlju naslovne strane "Večernjih Novosti" poslednjeg dana juna te, globalno turbulentne, 1954. godine. Dok su u dalekim delovima planete buktale revolucije, oslobodilački ratovi i državni udari, a velike korporacije i kolonijalisti pokupavali da spreče narode malih zemalja da povrate ono što su im jednom davno uzeli, na stadionu JNA tog leta je - otvoren bioskop.
Posle onog na stadionu Tašmajdan, ovo je bio drugi veliki bioskop na otvorenom gde su Beograđani mogli da u večernjim satima nađu predah od dnevnih vrućina, a pri tom se i lepo zabave. a kao poseban faktor, u reklami je pisalo da publika dođe ranije, jer se pre filmskih projekcija svira "moderna zabavna muzika".
Foto: Večernje Novosti
A ko nije bio zainteresovan za gledanje filmova u bioskopu pod vedrim nebom, za koje bi trebalo da ode čak do padina Topčiderskog brda gde je bio stadion JNA, ili do Tašmajdana, u samom centru Beograda mogao je da od 1. jula sebi nađe drugu vrstu zabave. Kako je ukazivala reklama pozicionirana u drugom gornjem uglu ove naslovne strane, tog dana je počinjala premijera "novog internacionalnog plesnog i artističkog programa" u "varijete-dansing Kristal baru" u Kolarčevoj 1.
Ovaj glamurozni događaj adekvatno je i ilustrovan reklamnom fotografijom žene u raskošnoj večernjoj haljini, kao iz nekog holivudskog hita tog vremena. Možda ova reklama nije baš bila namenjena najširoj populaciji ali je sigurno imala svoju ciljnu grupu u tadašnjem Beogradu. Sam "kristal bar" se, kako se videlo iz adrese, nalazio u raskošnom predratnom zdanju nekadašnje Izvozne banke na obodu Trga republike u koju se prethodne, 1953. godine, uselilo novoformirano domače preduzeće "Jugoeksport". Bilo je to već mesto gde su se diktirali modni trendovi u Jugoslaviji i bilo je logično da pod svojim krovom ima i "bar" za "internacionalni plesni i artistički program". Glamur mode i lepog života je tu čekao svoju publiku.
Foto: Večernje Novosti
U donjem delu novine bila je uokvirena jedna spoljopolitička vest, kakve su, videlo se već, činile osnovu naslovnih strana "Večernjih Novosti" u ovo vreme. Naslov je bio intrigantan jer se pominjala - Nemačka. Zemlja čije trupe su do pre svega 9 godina sejale smrt i teror u Jugoslaviji, i sa kojima su se partizani ogorčeno borili ne bi li oslobodili zemlju. U toj borbi pale su nebrojene žrtve i svaki pomen Nemačke u to vreme, i to ne samo u Jugoslaviji, izazivao je povećanu pažnju. Ono što je u ovoj vesti bilo posebno interesantno jeste da su, kako je u naslovu pisalo, "SAD za uspostavljanje nemačkog suvereniteta".
Kako je pisalo, američki ambasador u Parizu izjavio je da se ne može očekivati da novoformirani vojni savez NATO na neodređeno vreme snosi teret troškova "odbrane" Zapadne Nemačke i da Nemci, koji su prema njegovom mišljenju već pokazali "svoju političku zrelost", treba da preuzmu u punoj meri svoju ulogu u zajedničkoj odbrani. Isti ambasador je kazao i da je Zapadnoj Nemačkoj još 1952. bio obećan suverenitet ali da je to i dalje odloženo zbog Francuske.
Odbrana se odnosila na Sovjetski savez, dojučerašnjeg saveznika u svetskom ratu protiv nemačkog nacizma: danas je sovjetski komunizam postao neprijatelj, a poraženi Nemci jedan od glavnih partnera. Okretalo se "kolo sreće" u Evropi, a jedini koji su ispoljavali sumnju prema takvom planu, iz sopstvenog strašnog iskustva sa Nemačkom, Francuzi, nisu bili spremni da prihvate dojučerašnje okupatore kao najbliže partnere, i ispoljavali su velike rezerve prema tome. No, neće ih još dugo imati. Ponuda Vašingtona bila je od onih koje u ratu razorena i ponižena Francuska, čiji oporavak je direktno zavisio od američke pomoći, nikako nije mogla da odbije. Dakle, sa Nemcima u isti vojni savez. Protiv SSSR.
Foto: Večernje Novosti
Da se odmeravanje između kapitalizma i komunizma uveliko odvija širom sveta, i da su male zemlje najčešće poligoni gde se to nadmetanje nesmetano odvija, tog dana je pokazivala glavna vest koja je zauzela najveći deo ove naslovne strane: "Prestala vatra na čitavoj teritoriji Gvatemale". Ono što su čitaoci "Večernjih Novosti" već shvatili, prateći krizu u Gvatemali koja je proteklih 12 dana bila svakodnevna tema, jeste da je tamo uspeo jedan mali rat kapitalizma protiv, pa ne baš komunizma, kako su tvrdili u CIA, ali jedne vrste latinoameričkog socijalizma. Ustvari, pokušaja da se zaustavi surova eksploatacija čitave Gvatemale od strane jedne američke kompanije. A to, saznavali su tog jutra naši čitaoci, nije uspelo.
Umesto toga, saznavali su da je reformi naklonjen predsednik morao da pobegne iz Gvatemale pred paravojskom pučista koju su opremili i platili američki veleposednici, uz pomoć CIA, da je državni udar uspeo, i da je sa prestankom vatre počeo istog dana progon onih koji su se drznuli da se upuste u avanturu zvanu "podela zemlje sa američkih plantaža siromašnim seljacima i radnicima Gvatemale". Drama zvana Gvatemala tako je doživela svoj rasplet i u narednim danima će sve manje zauzimati prostor. Sve dok za šest godina, 1960. tamo ne bude ponovo buknuo građanski rat koji će u tom novom "turnusu" trajati čak 36 godina.
Foto: Večernje Novosti
Dok je Gvatemala tako postala tema na zalasku, sa raspletom drame, makar on bio i negativan, u rubrici "Novosti Telegrami" između ostalog stajala je i jedna vest u kojoj su se pominjali grad Hanoj i zemlja čije će ime, za razliku od Gvatemale, u narednim mesecima, godinama i decenijama, posati opšte poznato na planeti po surovom ratu koji će u njoj buknuti - Vijetnam.
A druga kratka vest bila je o tome da su se u Moskvi predstavnici SSSR i Francuske dogovorili o otvaranju avionskih putničkih linija između prestonica te dve države. Možda negde i ima nade za ovaj naš svet, zaključio bi tog dana čitalac ovog izdanja "Večernjih Novosti".
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Posle dugih 12 dana boravka u Jugoslaviji, sudanski general i predsednik Abud, konačno je 20. jula 1960. krenuo kući. Do tada je najveći deo posete proveo na Brionima, arhipelagu na severnom Jadranu, gde je jugoslovenski vođa Tito za sebe napravio kompleks u kome je provodio veći deo letnjih dana i primao goste.
Naslovnom stranom Večernjih Novosti tog 19. jula 1960. godine dominirala je slika jedne tragedije: u plitkoj vodi nalazila se olupina aviona u kojoj je poginulo 8 fudbalera iz Danske.
Udarna vest 18. jula 1960, praćena velikom fotografijom nasmejanih mladih ljudi, odnosila se, posle dugo vremena, na jednu domaću temu. I to na – radne akcije.
16. jul je te daleke 1960. godine. U tadašnjoj Jugoslaviji su počeli letnji odmori i odabir velike fotografije za ilustraciju naslovne strane „Večernjih Novosti“ tog dana bio je adekvatan: grupe veselih žena i muškaraca u čamcu na vesla, u kupaćim kostimima.
Spektakularna poseta sudanskog predsednika generala Dauda bila je i tog 15. jula 1960. udarna vest: zajedno sa domaćinom Titom, ovaj afrički lider prisustvovao je defileu jugoslovenske ratne mornarice na pučini Jadranskog mora, ispred grada Zadar.
Tog 14. jula 1960. epicentar svih događaja u tadašnjoj Jugoslaviji bio je – grad Split. Ovaj, kako ga u tekstu Večernjih Novosti neuobičajeno nazivaju, „glavni grad Dalmacije“, najveća luka na Jadranu, tog dana ugostila je najpre predsednika Tita koji je tu došao da se vidi sa dragim gostom, afričkim generalom i predsednikom Sudana, generalom Abudom čija poseta Jugoslaviji je bila u punom jeku.
Naslovnom stranom je dominirala fotografija generala Abuda, predsednika afričke države Sudan koji je stajao u kabrioletu i mahao okupljenima, a sve se to dešavalo, prema naslovu u Večernjim Novostima, u Zagrebu.
Ko je još mogao tog 12. jula 1960. da razmišlja ko je taj Abud i zašto je došao u posetu Sarajevu, kada je čitavom naslovnom stranom dominirala fotografija dve lepotice koje se u modernim kupaćim kostimima sunčaju na nekoj terasi u Beogradu.
Iako je kao i prethodnih dana, krah francuske kolonijalne vlasti dominirao ovom naslovnom stranom, ipak se videla i jedna razlika u odnosu na dotadašnje izveštavanje „Večernji Novosti“: naslovnom stranom je pored šlemova, bajoneta i trupa, dominirala i jedna – sportska vest! Pod naslovom „Devis kup – pobednici igraju u utorak“ najavljuje se dolazak u Jugoslaviju, prema rečima izveštača „Novosti“, najbolje amaterske teniske ekipe na svetu: mladih Australijanaca.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policajac Vasilije Lalović izvršio samoubistvo nakon brutalnih lažnih optužbi i napada blokadera i opozicionih partija na njega i njegovu porodicu.
Lider SNS-a Miloš Vučević reagovao je na nezapamćeni izliv mržnje i otvoreni poziv na linč predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Darka Glišića.
Nakon što je blokaderska NVO CRTA izašla u javnost sa famoznim istraživanjem po kom blokaderi imaju 10 odsto prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku i predsednika Aleksandra Vučića, srpsku političku scenu zapljusnuo je talas priznanja da je to istraživanje lažno.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić brutalno je i bez milosti odgovorila na najnovije gluposti i nebuloze predstavnika lažne opozicione elite, poručivši im da je njihovo neznanje i pomračenje uma prešlo sve granice zdravog razuma.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Zaplena više od 770 kilograma čistog kokaina u italijanskoj luci Vado Ligure, u regionu Ligurija, privukla je ogromnu pažnju tamošnjih medija. Pored činjenice da je reč o jednoj od najvećih zaplena u poslednje vreme, pažnju istražitelja privukao je nesvakidašnji detalj — na velikom broju paketa nalazile su se nalepnice sa zastavom Srbije.
Zdravstveni centar Vranje oglasio se povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila tokom transporta pacijenta, a u kojoj je vozač saniteta zadobio teške telesne povrede.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Službom za kriminalističko-obaveštajni rad i PU u Požarevcu, uhapsili dve osobe kod kojih je pronađena veća količina droge.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov mogao bi da se priprema za obračun sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i kandidaturu za najvišu državnu funkciju.
Ruski frontovski bombarderi Su-34 izveli su vazdušne udare FAB-500 i FAB-1500 bombama na više položaja ukrajinskih snaga na različitim delovima fronta.
Mađarski tužioci pretresli su prostorije u kojima se nalaze serveri opozicione stranke Fides bivšeg premijera Viktora Orbana, dok iz te partije tvrde da su istražitelji došli da preuzmu njihov celokupan sistem komunikacija i baze podataka.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mračno kupatilo i visoka vlaga nisu prepreka, već idealno okruženje za prave sobne biljke. Zaboravite na plastično cveće, uz samo pet pažljivo odabranih vrsta.
Neprijatan miris mačjeg urina može da se zadrži danima, ali jednostavna mešavina sode bikarbone i vodonik-peroksida često uspešno neutrališe miris i uklanja ga sa različitih površina.
Veliko finale "Elite 9" održano je 20. jula, a kao pobednica sa imanja u Šimanovcima i sa čekom od 100.000 evra izašla je rijaliti zvezda i starleta Stanija Dobrojević, koja je osvojila 36 odsto glasova publike. Drugo mesto pripalo je Aneli Ahmić, sa četiri procenta manje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.