Najbolji odmor i zabava, govorila je reklama u zaglavlju naslovne strane "Večernjih Novosti" poslednjeg dana juna te, globalno turbulentne, 1954. godine. Dok su u dalekim delovima planete buktale revolucije, oslobodilački ratovi i državni udari, a velike korporacije i kolonijalisti pokupavali da spreče narode malih zemalja da povrate ono što su im jednom davno uzeli, na stadionu JNA tog leta je - otvoren bioskop.
Posle onog na stadionu Tašmajdan, ovo je bio drugi veliki bioskop na otvorenom gde su Beograđani mogli da u večernjim satima nađu predah od dnevnih vrućina, a pri tom se i lepo zabave. a kao poseban faktor, u reklami je pisalo da publika dođe ranije, jer se pre filmskih projekcija svira "moderna zabavna muzika".
Foto: Večernje Novosti
A ko nije bio zainteresovan za gledanje filmova u bioskopu pod vedrim nebom, za koje bi trebalo da ode čak do padina Topčiderskog brda gde je bio stadion JNA, ili do Tašmajdana, u samom centru Beograda mogao je da od 1. jula sebi nađe drugu vrstu zabave. Kako je ukazivala reklama pozicionirana u drugom gornjem uglu ove naslovne strane, tog dana je počinjala premijera "novog internacionalnog plesnog i artističkog programa" u "varijete-dansing Kristal baru" u Kolarčevoj 1.
Ovaj glamurozni događaj adekvatno je i ilustrovan reklamnom fotografijom žene u raskošnoj večernjoj haljini, kao iz nekog holivudskog hita tog vremena. Možda ova reklama nije baš bila namenjena najširoj populaciji ali je sigurno imala svoju ciljnu grupu u tadašnjem Beogradu. Sam "kristal bar" se, kako se videlo iz adrese, nalazio u raskošnom predratnom zdanju nekadašnje Izvozne banke na obodu Trga republike u koju se prethodne, 1953. godine, uselilo novoformirano domače preduzeće "Jugoeksport". Bilo je to već mesto gde su se diktirali modni trendovi u Jugoslaviji i bilo je logično da pod svojim krovom ima i "bar" za "internacionalni plesni i artistički program". Glamur mode i lepog života je tu čekao svoju publiku.
Foto: Večernje Novosti
U donjem delu novine bila je uokvirena jedna spoljopolitička vest, kakve su, videlo se već, činile osnovu naslovnih strana "Večernjih Novosti" u ovo vreme. Naslov je bio intrigantan jer se pominjala - Nemačka. Zemlja čije trupe su do pre svega 9 godina sejale smrt i teror u Jugoslaviji, i sa kojima su se partizani ogorčeno borili ne bi li oslobodili zemlju. U toj borbi pale su nebrojene žrtve i svaki pomen Nemačke u to vreme, i to ne samo u Jugoslaviji, izazivao je povećanu pažnju. Ono što je u ovoj vesti bilo posebno interesantno jeste da su, kako je u naslovu pisalo, "SAD za uspostavljanje nemačkog suvereniteta".
Kako je pisalo, američki ambasador u Parizu izjavio je da se ne može očekivati da novoformirani vojni savez NATO na neodređeno vreme snosi teret troškova "odbrane" Zapadne Nemačke i da Nemci, koji su prema njegovom mišljenju već pokazali "svoju političku zrelost", treba da preuzmu u punoj meri svoju ulogu u zajedničkoj odbrani. Isti ambasador je kazao i da je Zapadnoj Nemačkoj još 1952. bio obećan suverenitet ali da je to i dalje odloženo zbog Francuske.
Odbrana se odnosila na Sovjetski savez, dojučerašnjeg saveznika u svetskom ratu protiv nemačkog nacizma: danas je sovjetski komunizam postao neprijatelj, a poraženi Nemci jedan od glavnih partnera. Okretalo se "kolo sreće" u Evropi, a jedini koji su ispoljavali sumnju prema takvom planu, iz sopstvenog strašnog iskustva sa Nemačkom, Francuzi, nisu bili spremni da prihvate dojučerašnje okupatore kao najbliže partnere, i ispoljavali su velike rezerve prema tome. No, neće ih još dugo imati. Ponuda Vašingtona bila je od onih koje u ratu razorena i ponižena Francuska, čiji oporavak je direktno zavisio od američke pomoći, nikako nije mogla da odbije. Dakle, sa Nemcima u isti vojni savez. Protiv SSSR.
Foto: Večernje Novosti
Da se odmeravanje između kapitalizma i komunizma uveliko odvija širom sveta, i da su male zemlje najčešće poligoni gde se to nadmetanje nesmetano odvija, tog dana je pokazivala glavna vest koja je zauzela najveći deo ove naslovne strane: "Prestala vatra na čitavoj teritoriji Gvatemale". Ono što su čitaoci "Večernjih Novosti" već shvatili, prateći krizu u Gvatemali koja je proteklih 12 dana bila svakodnevna tema, jeste da je tamo uspeo jedan mali rat kapitalizma protiv, pa ne baš komunizma, kako su tvrdili u CIA, ali jedne vrste latinoameričkog socijalizma. Ustvari, pokušaja da se zaustavi surova eksploatacija čitave Gvatemale od strane jedne američke kompanije. A to, saznavali su tog jutra naši čitaoci, nije uspelo.
Umesto toga, saznavali su da je reformi naklonjen predsednik morao da pobegne iz Gvatemale pred paravojskom pučista koju su opremili i platili američki veleposednici, uz pomoć CIA, da je državni udar uspeo, i da je sa prestankom vatre počeo istog dana progon onih koji su se drznuli da se upuste u avanturu zvanu "podela zemlje sa američkih plantaža siromašnim seljacima i radnicima Gvatemale". Drama zvana Gvatemala tako je doživela svoj rasplet i u narednim danima će sve manje zauzimati prostor. Sve dok za šest godina, 1960. tamo ne bude ponovo buknuo građanski rat koji će u tom novom "turnusu" trajati čak 36 godina.
Foto: Večernje Novosti
Dok je Gvatemala tako postala tema na zalasku, sa raspletom drame, makar on bio i negativan, u rubrici "Novosti Telegrami" između ostalog stajala je i jedna vest u kojoj su se pominjali grad Hanoj i zemlja čije će ime, za razliku od Gvatemale, u narednim mesecima, godinama i decenijama, posati opšte poznato na planeti po surovom ratu koji će u njoj buknuti - Vijetnam.
A druga kratka vest bila je o tome da su se u Moskvi predstavnici SSSR i Francuske dogovorili o otvaranju avionskih putničkih linija između prestonica te dve države. Možda negde i ima nade za ovaj naš svet, zaključio bi tog dana čitalac ovog izdanja "Večernjih Novosti".
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Veliki plavi voz koji je na današnji dan 1960. godine pristao nedaleko od dokova u francuskoj luci Šerbur privukao je mnoge poglede: iz njega je izašao oniži čovek u elegantnom belom odelu, praćen svitom u sivim odelima, i uputio se ka fascinantnom putničkom brodu, izuzetne veličine, spremnom za isplovljavanje preko Atlantskog okeana ka američkom gradu Njujork. Na pramcu broda pisao je njegov naziv – Kvin Elizabet 2 – a to raskošno plovilo bilo je jedan od najlepših i najluksuznijih putničkih brodova na svetu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Aleksandar Vučić je na velikom skupu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u Zaječaru pozvao građane da pogledaju ko podržava koju političku opciju.
Kako saznajemo, večeras je jedan blokader u vidno alkoholisanom stanju, pokušao da napadne pristalice liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", koji su okupili kod kružnog toka kod opštine Novi Beograd.
Ana Brnabić ispred liste "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" ponovo je ušla u direktnu polemiku sa Aleksandrom Baucalom, ovog puta oko sankcija Rusiji.
Biznismen Milenko Kostić zvani Kole, govorio je za Dnevnik zapadne Srbije na Lav plus TV o izborima, kandidatu za premijera Aleksandru Vučiću i bivšoj vlasti.
Policija posle izvršenja krivičnih dela uvek započinje akciju potrage za ubicom, hapšenjem pripadnika narko-grupa, a nekim operacijama se daju kodni nazivi. "Balkanski ratnik", "Aurora", "Grom", "Vihor", "Skener", "Rezač", samo su neka od imena koja kriju nazive policijskih akcija, istraga i hapšenja kriminalaca.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Čačku i Gornjem Milanovcu uhapsili su N. R. (30) iz Novog Sada, M. P. (21) i N. P. (22) iz Apatina, kao i J. V. (1989) iz Obrenovca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Pripadnici Policijske stanice Obrenovac pronašli su veliku količinu marihuane tokom pretresa stana J. Lj., a posebno je zabrinjavajuća činjenica da se u stanu u tom trenutku nalazilo i njegovo maloletno dete. Ovo je slika i prilika blokadera, budući da se J. LJ. redovno snimao na društvenim mrežama pozivajući na haos na ulicama.
Policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo u Bosni i Hercegovini uhapsili su napadača koji je danas upotrebio vatreno oružje na području Ilidže i tom prilikom ranio jednu osobu.
Oštećena energetska infrastruktura i teški zimski uslovi mogli bi da nateraju nove grupe Ukrajinaca da potraže utočište u susednoj Poljskoj, upozorava poljski politikolog Marek Miškjevič.
Ukrajinska vlada usvojila je izmene pravila o izuzeću zaposlenih od mobilizacije. Predložene izmene predviđaju da manji broj radnika u odbrambenoj industriji, energetici i komunalnim službama može da bude zaštićen od pozivanja u vojsku.
Glumac Brajan Krenston oglasio se povodom smrti svog kolege iz popularne serije "Breaking Bad" ("Čista hemija"), Ar Džeja Mitija, koji je preminuo u 34. godini.
Ar Džej Miti, zvezda serije "Breaking Bad" i aktivista za prava osoba sa invaliditetom, preminuo je 12. oktobra u 34. godini, a njegov predstavnik potvrdio je da je glumac izvršio samoubistvo.
Nova serija "East of Eden" ("Istočno od raja"), snimljena prema čuvenom romanu američkog književnika Džona Stajnbeka, osvojila je publiku širom sveta i izbila na prvo mesto Netfliksove globalne liste najgledanijih serija.
Scenarista Meti Kamberi kaže da autobiografski roman "Grad bola", po čijim motivima se snima istoimena televizijska serija, nije pisao iz udobnosti, već iz surove realnosti.
Bjanka Jag priredila je životni preokret o kojem bruji ceo svet. Nakon skoro dve decenije jurnjave za kriminalcima i nošenja policijske uniforme, ova žena je rešila da baci značku u stranu i napravi haos na internetu.
Sirotinjska pita pravi se od brašna, jaja, jogurta i mlevenog mesa, a rezultat je sočno i zasitno jelo koje podseća na kombinaciju pite i slanog kolača.
Bilo da birate opušten dnevni izgled ili glamurozno večernje izdanje, ova frizura iz devedesetih pristaje svakom obliku lica, a evo kako da pronađete idealnu varijantu za sebe.
Pesma "Ruzmarin" legendarne pevačice Merime Njegomir već decenijama važi za jednu od najlepših i najemotivnijih pesama narodne muzike, a orila se danas i u Zaječaru na skupu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".
Poznata pevačica Ana Bekuta nastupila je danas na skupu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u Zaječaru, gde je svojim glasom i prepoznatljivom energijom privukla pažnju okupljenih.
Pobednica "Zadruge 6" Aleksandra Nikolić uključila se uživo na društvenoj mreži TikTok prvi put posle više od šest meseci medijske ilegale i otvoreno govorila o svom novom životu, odnosu prema rijalitiju, estetskim korekcijama i zaštiti privatnosti svoje ćerke.
Pevačica Anastasija Ražnatović je tokom današnjeg dana podelila snimak iz Madrida na kom je vidimo kako se snima u automobilu i peva pesmu "Krive drine" od Magla benda. Bend se sada oglasio na svom Instagram profilu ovim povodom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.