SVET OSTAJE BEZ NAJVAŽNIJEG RESURSA U BORBI PROTIV PANDEMIJE, NISMO SPREMNI ZA ONO ŠTO DOLAZI! Profesor infektologije Radoslav Katanić o koronavirusu

Profesor infektologije sa Medicinskog fakulteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Radoslav Katanić, izjavio je da svet nije spreman na epidemije virusa

Zašto se brojke toliko razlikuju od države do države, koliki je uticaj različitih zdravstvenih sistema u borbi protiv bolesti i broj premunilih je pitanje koje nam se nameće. 

"U zapadnoj Evropi, Americi i u Britaniji sistem porodične medicine uopšte nije loše zamišljen, i omogućava da lekari u svom regionu, delu grada, imaju apsolutnu kontrolu nad bolestima svih uzrasnih grupa. Međutim, taj sistem se povezao sa smanjivanjem broja ležećih postelja u bolnicama, forsirajući visoko specijalizovane grane medicine, što je jedna od mana ovog sistema."

Profesor Katanić ističe da usled velikog porasta zaraženih od korona virusa oni nisu mogli da odgovore adekvatnim kapacitetima, odnosno da ih hospitalizuju na vreme. 

"Još jedna mana i bitnija stvar ovakvog zdravstvenog sistema je ta da nisu mogli ni da odgovore kadrovski. Oni su naime, epidemiologiju i infektologiju stavili u zapećak.

Foto: Reuters

Ono što je neophodno u ovakvim situacijama, i u doba pandemije, koje će se svakako ponavljati jesu vrhunski epidemiolozi, i odmah nakon njih infektolozi, kojih svuda po svetu ima sve manje. 

Godinama stručnjaci upozoravaju javnost da zarazne bolesti nisu savladane bilo vakcinama ili antibioticima, javljaju se nove, a organizovano društvo mora da ima spremne kapacitete i kadrove kako bi se izborili sa sličnim situacijama", navodi profesor. 

"Prednost ovog sistema je što su napravili visoko specijalizovane bolnice i laboratorije, za neke druge grane medicine, a infektologiju potisnuli u drugi plan, što se pokazalo kao velika greška. "

Mišljenje profesora Radoslava Katanića je da naš zdravstveni sistem donekle nosi istu manu, ali da je situacija bolja nego u zapadnim zemljama.  

NEMAČKA, VELIKI BROJ ZARAŽENIH I MALA STOPA SMRTNOSTI

"Nemačka ima veliku stopu zaraženih, ali izrazito malu smrtnost, i to je zbog toga što su oni sačuvali svoje bolničke kapacitete. Sve zemlje koje su prirodnim putem pokušale da se odbrane od epidemije, vrlo brzo su se vratile na klasične protivepidemijske mere."

Foto: Reuters

KOSOVO I METOHIJA

Nasuprot Srbije, na Kosovu i Metohiji, prvi oboleo slučaj desio se skoro tri nedelje kasnije.

Dovodi se u pitanje da li će građani KiM tek sada doživeti ekspanziju virusa i koji su ključni razlozi za nešto kasniju epidemiju. 

"Osnovni razlog je odsustvo velikog broja studenata, skoro 10.000. Gradovi na KiM su skoro pusti bez njih. "

Drugi i jako važan razlog je, kako profesor navodi, mlađe stanovništvo za razliku od svih regiona u našoj zemlji. 

ATIPIČNE MERE PONAŠANJA U SVETU

Kada je borba sa epidemijom krenula, prva se izdvojila Švedska po atipičnom modelu ponašanja usled takve zaraze. Njihova Vlada smatrala je da strožije mere i potpuna izolacija nisu bile potrebne, što je kasnije dovelo do potpunog fijaska i naglog porasta obolelih. 

"Zemlje Skandinavije na čelu sa Švedskom doživele su tipčan italijanski scenario. Oni su uveli najstrožije mere sa zakašnjenjem od skoro dve, tri nedelje, kada je broj zaraženih već bio zabrinjavajuć."

Najteže pitanje profesoru Kataniću bilo je kada će Srbija moći da "odahne" od korona virusa.

"Brojke u Srbiji se smanjuju i to uliva optimizam"