IMAMO NOVU INFORMACIJU - KORONA SE PRENOSI I VAZDUHOM! Dr Tiodorović: SITUACIJA JE KRAJNJE OZBILJNA, virus može napasti svakoga!

- Situacija je krajnje ozbiljna, a odgovornost je na svakome od nas. Lekari, medicinske sestre, medicinsko i nemedicinsko osoblje su do sada stekli veliko iskustvo, ali i njih je ova borba umorila, baš kao što je i narodu dosta koronavirusa. Šta nas čeka do kraja godine, to niko ne može da kaže, ali spremamo dalju strategiju za borbu

Ovo kaže u intervjuu za “Blic” prof. dr Branislav Tiodorović, dodajući da drugi talas očekujemo na jesen, te da ćemo ga dočekati svakako spremniji na više nivoa.

Prvi talas, drugi talas, prvi pik... Koji je ovo talas i koliko smo to pikova imali do sada?

- Ovo je još uvek prvi talas, prvi pik desio se oko Vaskrsa, nakon toga počelo je opadanje, drugi pik nastupio je kao posledica popuštanja mera i prevelikog opuštanja. Upozoravali smo da je virus tu, da može doći do ponovnog razbuktavanja, da su opasni repovi epidemije, ali narod je pomislio da je sve gotovo. To je očekivano donekle, svi su pohrlili da se vrate svakodnevnom životu, živelo se pod ograničenjima, bio je to taj prvi udar i narod je jedva dočekao da prodiše, ali eto, desio se drugi pik. Ovo što se sada dešava, posledica je dešavanja u poslednjim danima kada su krenula okupljanja po gradovima, posebno imamo Beograd. U prva dva dana imali smo masovna okupljanja, neko je nosio masku, većina nije i mi to sada čitamo kao statistiku. Dakle, ovo je taj treći pik, ako nemamo okupljanja i ako se poštuju mere koje sada važe za celu Srbiju, u toku nedelje možemo se nadati da će početi stišavanje. Nije to nikakva filozofija da izračunate kada vam nailazi naredni pik, imamo dan okupljanja, onda dodajemo, pet, sedam do 10 dana i to je to.

Oči javnosti uprte su u prognoze epidemiologa, pa stižu kritike na račun Kriznog štaba da ste negde pogrešili. Bilo je najava da će leto biti mirno, ali ipak nam se dogodio udar. Zašto?

- Niko tu ne greši, sve zavisi u kom trenutku i u kom vremenskom periodu se daje prognoza. Ta prognoza da će leto biti mirnije izrečena je krajem maja, početkom juna, tada je situacija bila mnogo mirnija. Nakon ukidanja vanrednog stanja imali smo opadajuću tendenciju, zatvorili smo privremene kovid bolnice, brojke su padale, sve je ukazivalo da će leto biti mirno. Mi smo uvek isticali da je virus tu, da je potrebna opreznost, ali došlo je do velikog opuštanja, svako je nastavio da živi kao da se ništa ne dešava.

I ko je kriv?

- Ne postoji krivica, postoji odgovornost. Ili se ponašaš odgovorno ili ne. Kada se narod jednom opusti posle policijskog časa, teško ga je vratiti ponovo u stanje kontrole, zato su se i mere uvodile postepeno. E sada, niko nije očekivao da će se usred epidemije uplesti politički faktor.

Foto: Printscreen

Šta je ono najgore što možemo očekivati u narednom periodu?

- Možda se meni čini, ali kao da su se ljudi uozbiljili posle ovakve statistike kakvu danas čitamo. U bolnicama je dosta mladih ljudi, imamo one na respiratoru. Svako treba da se zamisli kada čuje da je neka osoba koja je 1994. godište umrla. Jednostavno, virus može napasti svakoga, a sada su na udaru mladi jer su oni u najvećoj cirkulaciji. Verujem da se sada radi o smirivanju, ipak više se poštuju mere, maska, distanca, dezinfekcija. Ali, postoji nešto drugo, narod se već umorio i od virusa i od ograničenja i od maski, i od preporuka i od mera. Hoće ljudi da žive normalno, a to sada nije moguće. To nije samo kod nas, ceo svet ima identični problem i svi smo u borbi. Ali moram da kažem da postoji zamor i veliki pritisak zdravstvenog sistema koji je prenapregnut i doveden do ivice izdržljivosti. To se odnosi i na broj raspoloživih kapaciteta, na kadar, opremu i sredstva koja se u epidemiji troše neprekidno, a sve je angažovano do maksimuma. Ima zemalja kod kojih se javilo pogoršanje, znači mi nismo po tome izuzetak, varijacija na temu uvek će biti, neko će uvek misliti da je moglo bolje, da je moglo drugačije. Sad pooštravaš mere, pa policijski čas, pa to izazove otpor, jer je stanovništvo bilo već pod presijom svih ovih meseci, to ima za posledicu da ljudi psihički ne mogu da izdrže. Opet se vraćamo na medicinske radnike, setimo se da ti ljudi neprekidno rade, da su mesecima koncentrisani samo na posao, a gde su njihove porodice, njihov socijalni život? Treba istaći, naši zdravstveni radnici pokazali su spremnost, rade danonoćno, naravno raspoređeni u smenama, ali opet ne izlaze iz kovid priče, a onda dođu u situaciju, kao što imamo primer u Beogradu da nemaju slobodnih mesta, da moraju da ih šalju u druge gradove, e to je ono najgore što možemo da očekujemo - da nam se bolnice prepune, a zdravstveni radnici se premore.

Šta danas znamo o koroni?

- Svaki čovek u nauci dobro zna, što više uči primećuje koliko novog može da nauči. Naučili smo koji je virus u pitanju, da ima veliki opseg delovanja, naučili smo da ne napada samo respiratorni sistem, nego kompletno i druge organe. Covid-19 deluje sistematski, ne možemo da kažemo da ne napada druge organe, poput organa za varenje, srce i vaskularne organe, bubrege, kod mladih možda će dati kao posledicu sterilitet, jer ima takvih naznaka. Ovo više nije respiratorna bolest, ovo što mi sada vidimo je sistemska bolest. Dalje, dolazi do tromboze krvnih sudova, onda to proizvodi moždane udare, srčane udare, to se odnosi na ljude koji imaju hroničnu bolest. Bolesti svakako mogu biti zastupljene i kod mlađih ljudi, pa korona izazove komplikacije.

- Pred sobom imamo neprijatelja koji nije nevidljiv, vidljiv je on i te kako. Prvo je bilo naznaka da se virus prenosi kapljičnim putem, da na razdaljini od metar i po pada dole zbog težine, sada imamo još jednu informaciju, a to je da se virus prenosi i vazduhom. E sada ne znamo šta je to što ga podiže, da li je strujanje vazduha u pitanju, poput vetra ili kada uključimo klima-uređaj. Pratimo svakodnevno istraživanja u svetu i iz dana u dan saznajemo nešto novo.

Guverner italijanskog regiona Veneto Luka Zaja izjavio je da je testiranje pokazalo da je virus korona koji cirkuliše u Srbiji agresivniji od onog koji je poznat u Italiji. Kako to komentarišete?

- Svako hoće sebe da opravda. Pošto je već “stručnjak” za medicinu, bolje neka objasni zašto je Italija platila takav ceh, pa im sada treba neki “srpski virus”. Naučno je dokazano da se virus ne razlikuje, da je svugde u svetu isti, tako da je ovo neistina.

Foto: Printscreen You Tube

Da li je možda došlo do mutacije?

- To još uvek niko nije utvrdio. Postoje razna nagađanja, a ja ne volim da govorim o nečemu što nije stručno i naučno dokazano. Ono što je činjenica jeste da je veliki broj mladih ljudi inficiran i to zbog nepoštovanja mera, sada imamo veliki broj virusonoša, te se virus lakše i učestalije prenosi zbog količine, pa samim tim daje i težu kliničku sliku. Možda to daje iskrivljenu sliku da je mutirao, u ovom trenutku naučnih dokaza nema.

Sve nas zanima šta nas očekuje do kraja godine?

- Ni oni u velikim svetskim laboratorijama to ne bi mogli da vam kažu. Svi sada razmišljaju o taktici i strategiji, kako će strateški da zaustave virus, a to je naravno vakcinom. Može samo teoretski da se razmišlja, po principu iskustva sa gripom, kako će to proći na južnoj polulopti, sada recimo u Brazilu i Argentini, da vidimo da li će se tamo održati, koliko ljudi će biti pogođeno. Dalje, moramo pratiti kako se ponaša Australija koja je organizovana i izolovana, kako će tamo da se razreši, onda možemo očekivati da će u zimskom periodu doći i do nas. Nadajmo se da će doći kao neka blaža forma, ali kažem nadajmo se. U svakom slučaju mi ga očekujemo na jesen i pripremamo se za to. Kliničari se bore sa teškom situacijom, spasavaju ljudske živote, oni sada nemaju vremena da razmišljaju o tome šta će biti u budućnosti. Svi mi ostali, epidemiolozi, infektolozi i imunolozi moramo da razmišljamo šta ćemo za jesen, a za jesen moramo da pripremimo strategiju po kojoj ćemo imati više kadra. Moramo da odmorimo ljude jer ovo ide u serijama, naši medicinari su spremniji u smislu da imaju više iskustva, ali umorni su, a sve ovo utiče na psihu.

Najavljena je izgradnja kovid bolnica, koliko će nam to značiti u drugom talasu?

- Ova zamisao izgradnje bolnica u Beogradu i Kruševcu je dobra, u Beogradu će imati 1.000 mesta ako se ne varam, a u Kruševcu 500. Ima još jedna ideja, a to je da se bolnica u Knez Selu renovira i rekonstruiše, i to bi bila treća bolnica sa 500 kreveta. Dakle, mi moramo biti spremni, moramo imati objekte gde ćemo smestiti potencijalne obolele, a da ne remetimo rad zdravstvenog sistema jer postoje i druga oboljenja koja moraju da se leče. Kovid je sada prioritet, ali ne zaboravimo da ljudi ne boluju samo od virusa. Jednom rečju, čeka nas velika borba, ali mi se pripremamo najbolje što umemo.

U kovid sistem uključeni su lekari svih struka. I vaša ćerka prof. dr Danica Tiodorović, koja je dermatolog, leči obolele. Kakav savet ste joj dali i koju poruku imate za sve medicinare?

- U onom prvom udaru bila je već u kovid sistemu i stekla je veliko iskustvo koje joj sada mnogo koristi. Veoma je važna zaštita, naši lekari moraju da vode računa da štite sebe jer kada izađu iz bolnice oni kod kuće imaju porodicu, a kad se vrate na posao imaju pacijente. Dakle, svi zdravstveni radnici, pa na kraju i moja ćerka moraju da se čuvaju i štite. Da budu zdravi kako bi ispunili svoju lekarsku misiju, a to je da spasavaju ljudske živote.

Vratiću vas u 1986. godinu kada ste boravili u Pasterovom institutu u Parizu. Da li ste tada mogli da zamislite da će se svet 2020. godine boriti protiv ovakve bolesti?

- Kao epidemiolog imao sam tu sreću da se usavršavam u Parizu. Još veću sreću imao sam što su me često pozivali na njihove naučne sastanke, simpozijume, na kojima su obrađivane te retke bolesti, epidemije koje su se dešavale u svetu, pogotovo u Africi. Slušajući i učestvujući u tom radu u Pasterovom institutu meni se činilo u početku da to deluje kao neka pretpostavljena budućnost, na skretanje pažnje na takav problem. Danas, gledajući iz ove perspektive i ove situacije u kojoj se svet nalazi, pa i mi, vidim koliko je to bilo opravdano. Dobro je što sam imao priliku da tada čujem o novim zarazama i o mogućim epidemijama, o potencijalu koji nose različite bolesti, a posebno virusne. Takođe, tamo sam imao priliku da upoznam ljude poput Lika Montanjea, kao i njegovu ekipu, oni su prvi uspeli da dokažu virus HIV-a, dobitnici su Nobelove nagrade. U više navrata boravio sam tamo, usavršavao se, to iskustvo mi je pomoglo tokom čitave moje karijere.

Zašto je važna vakcinacija protiv sezonskog gripa?

- Da bismo izbegli mogućnost da dođe do ukrštanja, istovremenog delovanja korone virusa i gripa, veoma je važno sprovesti vakcinaciju protiv sezonskog gripa. Ova vakcina ne štiti od korone, već od sezonskog gripa, ali štiti od komplikacija koje mogu nastati kombinovanjem delovanja jednog i drugog. To je ono što je Italija doživela, u epidemiji gripa podvukla se i epidemija korone.

Kome se preporučuje?

- Za lekare je obavezna, osim ako postoji neki opravdan pojedinačni razlog. Vakcina se preporučuje starijima, hroničnim bolesnicima, osobama sa slabijim imunitetom, dijabetičarima, onkološkim bolesnicima, naravno uz konsultaciju sa njihovim lekarima, specijalistima koji prate njihovo zdravstveno stanje. Takođe, tu imamo i vakcinaciju trudnica, porodilja, jer one prirodno imaju oslabljen imunitet, opet napominjem, sve se to obavlja u dogovoru sa lekarom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Stojan

pre 4 godine

Sad bi trebalo da je svima jasno da se moraju sami zastititi i da su sami odgovorni za svoje zdravlje ali i za zdravlje drugih. Zato izlaziti samo ako se more, nositi maske, ne priblizavati se nikome, ne ici na mesta gde ima mnogo sveta. Koliko dugo ce to biti niko ne zna i svima je strasno da zatvoreni provodimo svoj zivot ali alternativa je ubitacna.

2 0 Odgovori

Mira

pre 4 godine

Stojane ala ste vi ispranog mozga..izgleda da gledate samo parove i zadrugu...tv i citate novine...udjite malo.u svet ne zivite u mraku.

0 0 Odgovori

voja

pre 4 godine

zanima me samo hoce li neko vise zatvoriti usta ovim sto pricaju koje kakve price o virusu i da pocnu ozbiljno da se bave svojim poslom, u drzavama evropske unije za lazne izjave i ovakvih nedokazanih prica doktorima oduzimaju licencu, dok se kod nas jos uvek niko ne bavi tom politikom

0 0 Odgovori

Mane

pre 4 godine

Trebalo bi uvesti elektrostatičke ploče kao sredstvo odbrane od korone u bolnicama.Mi imamo ultravioletne lampe ali ovo sredstvo bi otklanjalo sitne čestice iz vazduha tako što bi se lepile na pločama.U prostoriji gde su bolesnici stalno se izbacuju aerosolne čestice finijih struktura a ovo bi drastično umanjilo njihovu koncetraciju i time učinilo prostoriju daleko sterilnijom.Bolesnici bi faktički bili bolje zaštićeni jer bi se smanjila koncetracija aerosola u vazduhu.Ploče bi bile dimenzija 0,5x1m na međusobnom rasojanju od 1cm.Napon između njih između 10 i 15 KV.Ploče su položene na pod-statične,ili dinamične sa ventilatorima.Na samim pločama može se postaviti tanki filc-filtar a veći deo između njih cirkuliše vazduh.

0 0 Odgovori

rafrd011

pre 4 godine

Da li iko više može da veruje bilo šta da pričaju.

0 0 Odgovori

GL

pre 4 godine

POKUSAVAJU DA STO VISE IZLUDE NAROD.

0 0 Odgovori

Novi odjeci

pre 4 godine

Му*росери.

0 0 Odgovori

zoran

pre 4 godine

Pomalo već dosadna priča...ovi lekari za sve i svašta samo pokazuju da medicina ima mnogo problema..tačno je da pomažu ljudima, tačno je i da odmažu..

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari