KADA OČEKUJEMO TREĆI PIK KORONAVIRUSA I KOLIKO ĆE ON BITI JAK?! Dr Tiodorović: MOŽE DA BUDE KRITIČNO, PRETI NAM OZBILJAN PROBLEM!
Podeli vest
Danas je tačno 6 meseci kako je u našoj zemlji potvrđen prvi slučaj obolevanja od korona virusa, a osvrnuvši se unazad i gledajući kroz prethodnih pola godine, prof. Tidorović kaže da mi uopšte nismo tako loši pa je otkrio i koja mu je situacija u prethodnom periodu bila najteža, ali i od šta nas čeka narednih meseci
Epidemiolog dr Branislav Tiodorović u razgovoru za RTV Pink govorio je o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji i istakao da je virusi i dalje tu i da nikako ne sme da bude opuštanja
19.08.2020
11:19
Što se tiče ovog i narednog meseca, ponavlja da situacija može blago da se pogorša zbog povratka naših sa letovanja, kao i studenata koji se polako useljavaju u studentske domove, a dolaze ne samo iz naše zemlje, već i iz regiona. Preporučuje svima koji dolaze iz zemalja gde je situacija mnogo gora nego kod nas, da budu u nekoj vrsti kućne izolacije.
- Skrećemo pažnju na studente, jer oni dolaze sa različitih teritorija gde je epidemiološka situacija značajno lošija nego kod nas, tako da je jako bitno da oni sprovode mere, inače, to može da dovede do problema.
Danas je tačno šest meseci kako je korona stigla u Srbiju. Gde smo u odnosu na ostale?
- Kad pogledamo i uporedimo sa drugima oko nas, pa i sa Evropom, mi nismo tako loši. Može se reći da smo i u pogledu pozitivnih, i u pogledu bolesnih, i preminulih, solidni, s tim što bi želeli da budemo na idealni, da imamo 10 novih obolelih na 100.000 stanovnika, što je takozvana zelena zona, a sada smo na 32 i taj broj se održava. Istina, imamo na dnevnom nivou dvocifren broj novih obolelih, i to je jako dobra vest.
Za ovih šest meseci koja vas je situacija najviše uplašila, koja vam je bila najteža?
- Od početka smo bili vrlo oprezni. Prvo zato što je nepoznat agens, drugo zato što nisu mere sprovođene kod svih jer ih nisu svi prihvatali. Nisu bili svesni opasnosti. Možda sada dolazi ponovo do jednog opuštanja. Ali, najgori mi je, svakako, bio slučaj sa staračkim domom u Nišu. On je bio strahovit. Tih dana sam tim slučajem bio zaokupljen i danju i noću. Iako smo mi sve učinili da se na najbolji način reši ta situacija, to je, ipak, bila jedna velika tragedija, i to me je poprilično uplašilo kako će se odraziti na stare ljude i u ostalim domovim, i uopšte među starijim stanovništvom. Srećna okolnost je što se, ipak, taj deo naše populacije ponašao vrlo odgovorno.
- Uz sve mere koje smo preduzimali, i njihova lična odgovornost je doprinela da nismo imali tako tešku situaciju kao mnoge zemlje oko nas, a da ne govorimo o Italiji, Španiji... Ali, za mene su ta 4 dana bila najteža, kada je te jadne ljude trebalo prebaciti u Klinički centar u Nišu, i to u toku noći, a bilo ih je oko 150. Klinički centar ima više mesta, ali kada se odjednom primi toliko teških bolesnika, od kojih je najveći broj nepokretan, zatim hronični bolesnici i tako reći pred smrt... To je bila najteža situacija. Ništa se ne može uporediti sa njom. Sve ostalo smo rešavali. Najteže je kada se desi nešto što sigurno znate da se može sprečiti, i sigurno znate da može doći do strahovitih posledica, a ipak se desi zbog ljudske neodgovornosti i olakog shvatanja.
Koji mesec može da nam bude kritičan u narednom periodu?
- Može da bude kritično ako se povrati ovaj virus sa južne polulopte. A to znači kraj godine, ali pre će biti početak naredne, za šta postoji mala mogućnost ali treba misliti na nju. Mislim da se mi, ipak, pripremamo sa te strane. Mislim da imamo iskustvo i u državnom mehanizmu, i u zdravstvenom sistemu, čak i kod samog stanovništva. Uvek je najteži prvi susret sa tako teškim situacijama. Sada smo svi stekli određeno iskustvo, i znamo kako se može sprečiti. Znamo koje su mere, šta sve treba da uradimo, i sa te strane gledajući, ja ne očekujem da ćemo imati ni približno tešku situaciju koju smo imali u prvom piku a pogotovo u drugom, koji je bio mnogo teži. Tada smo imali više obolelih i preminulih.
- Jedino na šta treba da mislimo jeste da što pre počnemo sa vakcinacijom protiv gripa. Ozbiljan problem može biti ako nam se ukrste ili miksuju te dve bolesti, što bi opet na iste kategorije stanovništva bio najveći udar. To su stariji od 65 godina, hronični bolesnici bez obzira na uzrast. Svi oni koji imaju oslabljen imunitet. Zato bi bilo dobro da vakcinacija protiv gripa bude sveobuhvatnija, i da na taj način eliminišemo dobrim delom jedan od efekata mogućeg teškog stanja, i izbegnemo miksovanje ta dva virusa.
Kada će početi vakcinacija protiv gripa?
- Sada je velika navala i na tu vakcinu. Nismo samo mi razmišljali u tom pravcu. Razmišljali su i drugi pogotovo one zemlje koje imaju proizvođače, oni prvo sebe zbrinjavaju. Tako će i sa kovid vakcinom da bude. Prvo će svoje stanovništvo da štite pa onda da prodaju vakcinu drugima. Ali, sa vakcinacijom protiv virusa gripa trebalo bi krenuti makar polovinom oktobra, odnosno što ranije to bolje.
Kada će nam korona postati kao sezonski grip?
- Moguće je vrlo i sada, do kraja godine, odnosno, tačnije, ono što sam rekao, ako se pojavi tamo negde početkom sledeće godine, može biti negde, na tom nivou Sada posmatramo ovo što se dešava u SAD, Brazilu, i Australiji... Od toga koliko će oni uspeti da se izbore i da smanje mogućnost prenošenja, moći će da se proceni da li će nam doći kao neki oslabljeni, mnogo manje opasan virus nego što je to bilo do sada kod nas. Međutim, u Brazilu je dosta velika stopa obolevanja, pa i umiranje. To važi i za SAD. Ali, ja posmatram pre svega južnu poluloptu, taj obrnuti proces kao kod gripa.
- Kod gripa mi posmatramo šta se dešava tamo, pa dođe kod nas. A u slučaju korone sa naše strane, sa severne je prešlo na južnu poluloptu. Imamo Argentinu koja se nešto mnogo ne pojavljuje u podacima. Australija se dobro bori, imaju organizovan sistem. Oni su čak zatvorili ceo Melburn. Višemilionski grad je bio u karantinu, a zatvorili su i neke svoje pokrajine. E, ako to bude urađeno kako valja, i na taj način se smanji mogućnost prenošenja, onda možemo da dobijemo jedan oslabljeni virus, manji udar koji možemo uvek kontrolisati.
Ali, kao što ste rekli krajem ove, početkom sledeće godine?
- Da. S tim da će tu ulogu igrati i to kada ćemo dobiti vakcinu. U najboljem slučaju, ako je dobijemo do kraja godine, prvi efekat te vakcinacije može se videti tek tamo za 2, 3 meseca.
U kom momentu će korona moći da se konstatuje pacijentu sa sigurnošću, ali bez testa?
- To je teško pitanje. Lično smatram da mi imamo sada u toku jedan prirodni proces prokužavanja. To ne znači da mi puštamo takozvani švedski model. Radimo testiranje, i to sveobuhvatno. U samom evropskom vrhu se nalazimo po broju testiranih, a da ne pričamo o regionu, bolji smo čak i od Hrvatske i Slovenije. S te strane mi imamo odličan obuhvat. E, sad, da li za nekoga može da se tvrdi da ima koronu, bez testa, teško je zbog asimptomatskih slučajeva, koji su veliki problem. Nije opravdano ni uvesti testiranje svih. Testiraju se oni koji imaju tegobe.
- Važno je da ljudi budu svesni da ako su bili u kontaktu sa osobom koja je bolesna, za koju znaju da je pozitivna, da bi trebalo da provere svoj status. Ako nemaju nikakvih tegoba, makar da budu oprezni, da koriste sve mere - masku, fizičko rastojanje, dezinfekciju... To je rizik. A taj rizik će postojati i nadalje. Taj rizik nikada nećemo moći da eliminišemo. Biće sastavni deo života. I, takođe, onaj koji je bio u kontaktu, došao sa mora gde ima dosta obolelih poput Hrvatske, Crne Gore, Grčke, trebalo bi da razmišlja malo drugačije, prvo o sebi, a onda i o ostalima.
To znači da bi trebalo da budu u samoizolaciji?
- Tako je, da budu u nekoj vrsti kućne izolacije ali danas je to teško, jer ljudi smatraju da je to prevaziđeno, što je veliki problem - završava Tiodorović za Telegraf.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
zasto niste uveli obavezan test za sve koji dolaze iz podrucja gde je povecan broj zarazenih.kazete dobro smo prosli! Pitajte porodice koji su izgubili najmilije da li smo dobro prosli!
Epidemiolog dr Branislav Tiodorović u razgovoru za RTV Pink govorio je o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji i istakao da je virusi i dalje tu i da nikako ne sme da bude opuštanja
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom sprovode najgore nasilje u Skupštini Srbije, a na delu je scenario koji je iskorišćen i protiv ruskog predsednika Vladimira Putina tokom brojnih demonstracija antiruske prozapadne opozicije.
Opozicija predvođena tajkunom Draganom Đilasom sprovodi nasilje u Narodnoj skupštini, tuku i napadaju poslanike vladajuće većine, duvaju u vuvuzele i smeju se dok navodno žale zbog smrti 15 ljudi u Novom Sadu!
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Đilasova perjanica Marinika Tepić i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazali su danas neviđeno divljaštvo time što su čupali mikrofone u skupštinskoj sali.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Napadi ukrajinskih dronova na region Kaluga u centralnoj Rusiji izazvali su požar u industrijskom postrojenju, saopštile su lokalne vlasti u ponedeljak rano ujutru. Andrij Kovalenko, šef ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija, izjavio je da je pogođena fabrika „Tajfun“, koja je pod sankcijama Evropske unije zbog proizvodnje oružja za rusku vojsku, uključujući raketne sisteme Bal-E i Rubež-ME.
Teretni avion kompanije DHL srušio se u blizini aerodroma u Vilnjusu, a trenutak nesreće zabeležen je na video-snimku. Na snimku se vidi kako avion naglo gubi visinu, nakon čega dolazi do eksplozije.
U severnokorejskoj balističkoj raketi KN-23/KN-24, koju je Rusija upotrebila protiv Ukrajine, pronađene su komponente kompanija iz NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Velike Britanije i Švajcarske, proizvedene 2023. godine, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
Rusija i drugi protivnici Velike Britanije koriste veštačku inteligenciju (VI) kako bi pojačali sajber napade na nacionalnu infrastrukturu, izjavio je britanski ministar Pat Mekfaden na NATO konferenciji u Londonu, prenosi Gardijan.
Oružane snage Ukrajine (OSU) organizovale su "krvavi pokolj" u Selidovu u DNR, pokušavajući da insceniraju novu provokaciju nalik onoj u Buči, izjavio je za RIA Novosti ambasador za posebne zadatke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.