KADA SE STVARAJU ANTITELA PROTIV KORONE I KOLIKO ONA TRAJU? Odgovori na KLJUČNE DILEME oko vakcinacije!
Podeli vest
Profesor kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta doktor Radan Stojanović i Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije poručuju svima koju su primili prvu dozu vakcine da ne rade test na antitela pre primanja druge doze, odnosno da je najbolje da ga urade dve nedelje i kasnije od druge doze
Gnjatović navodi da je praćenje serološkog odgovora nakon prirodne infekcije pokazalo da svi ljudi koji su razvijali antitela iznad 50 jedinica ta antitela su stabilna i godinu dana posle akutne infekcije i dodaje da joj rezultati nakon vakcinacije daju uverenje da će to važiti i posle primanja vakcine, odnosno da će zaštita trajati i duže nego što su proizvođači vakcina najavili.
Građani Srbije primaju po izboru jednu tri vakcine - rusku "sputnjik V", američko-nemačku "Fajzer-Bajontek" i kinesku Pekinškog instituta, urađenu u saradnji sa "Sinofarmom"
25.01.2021
09:40
Koja vakcina kada stvara antitela
Ona još dodaje da se posle primanja Fajzerove vakcine brže stvaraju antitela, a da je za Sinofarm potrebno da prođe 40-ak dana posle druge doze.
Ukazala je i da je veoma važno kada počnu da se prate efekti vakcina, da se nivo antitela uvek meri istim testom, jer različiti testovi i različite laboratorije imaju i različite parametre i vrednosti.
- Preporuka je da se posle vakcine ne mere antitela da ljudi ne budu sluđeni i da ne bi donosili pogrešne zaključke… Treba biti pažljiv prilikom pokušaja da se uporedi efikasnost različitih vakcina. Na rezultat može uticati uzrast pacijenta, koliko je zdravstvenih radnika uključeno u ispitivanje jer su oni izloženiji virusu nego neki ljudi koji sede kod kuće i poštuju epidemiološke mere - kaže profesor Stojanović u Novom danu na TV N1.
On pojašnjava da se efikasnost vakcine može meriti putem imunološkog odgovora, gde "procenjujemo samo jednu komponentu imuniteta – humoralni imunitet, odnosno merimo količinu cirkulišućih antitela, ne merimo celularni imunitet, to se može meriti samo u naučne svrhe, trenutno nemamo tih komercijalnih testova".
"Hajde da ovo posmatramo kao rat"
- Hajde da posmatramo ovo kao rat. Imamo našu konjicu b limfocite koji su ključni za stvaranje antitela, pogotovu tih neutrališućih, i t limfocite koji su odgovorni za ubijanje ćelija zaraženih virusom. I sada, kako ide borba, mi gubimo našu vojsku, gubi i virus, i vremenom antitela mogu da se izgube. Kod pacijenata koji su preležali koronu, imamo rezultate da imamo stabilnu neku vrstu antitela do sedam-osam meseci posle infekcije. Očekujemo da to bude i posle vakcinacije, ako ne i duže - navodi Stojanović.
- Ali u toj borbi postoje vojnici, pešadija, koji pamte okršaj sa neprijateljem, to su tzv. memorijske ćelije i b i t limfociti. U slučaju da ostanemo bez dela konjice koja stvara antitela, nama ostaje naša pešadija koja pamti protivnika i prilikom ponovnog susreta sa njim je spremna da reaguje i stvara nova antitela koja će na uspešan način stupiti u borbu sa neprijateljem - još dodaje profesor.
Ali koliko ta memorija traje?
No, ukazuje da je pitanje koliko ta memorija može da potraje, navodeći da kada se radi o koronavirusu to nije još poznato, ali da za mers virus traje više godina.
Gnjatović navodi da se posle Fajzervakcine brže stvaraju antitela, jer se brzo sintetiše s protein, ključan za antitela, "ali to nije najvažnije, već koliko dugo će ostati u našoj cirkulaciji i koliko će nas štititi".
Kada se radi o kineskoj Sinofarmvakcini, podseća da je njen koncept drugačiji u odnosu na Fajzerovu i Sputnjik V vakcinu.
- Radi se o klasičnoj vakcini kroz koju se unosi kompletan proteinski materijal. Očekuje se da ona stvori i humoralni i celularni odgovor, ali kasnije nego Fajzer i Sputnjik koje nose izdvojen protein s ključan za stvaranje zaštitnih antitela. Očekuje se da 100 odsto vakcinisanih razvije antitela nekih 40-ak dana posle druge doze - navodi Gnjatović i dodaje da jedna doza vakcine nije dovoljna za stvaranje imunog odgovora.
Koje testove na antitela treba raditi
Na pitanje koje testove treba da rade oni koji hoće da provere nivo antitela, ona navodi da dve nedelje posle primanja druge doze vakcine i kasnije može da se proveri igg klasa antitela prema proteinu s ili kombinacija s i n proteina.
A, ako određena vakcina ne izazove imunitet, da li se treba prijaviti za vakcinu drugog proizvođača, profesor Stojanović kaže da "on lično ne bi".
Na pitanje da li je uvek nužna i druga doza Gnjatović navodi da druga doza služi da produži i ojača dejstvo vakcine.
- Prva doza kod svih osoba koje su stvorile antitela prilikom prirodne infekcije značajno podiže njihove vrednosti, navodi ona, dok profesor Stojanović ističe da oni koji su preležali kovid, i primili jednu dozu vakcine, sigurno nisu u prioritetnoj grupi za drugu dozu, odnosno poslednji su na toj listi, jer su sigurno na sasvim zadovoljavajućem nivou zaštite.
Vakcina nije lek
Upozorava i da vakcine nisu lek, da ne leče koronu, već su sredstvo koje će nam pomoći da se ne razbolimo.
Pominje da je bilo slučajeva u lekarskoj praksi da se ljudi nisu osećali dobro, "nešto ih je lomilo" i otišli su da prime vakcinu, nakon čega su se razboleli. Ukazuje da su oni očigledno primili vakcinu u vreme inkubacije, i da se nisu razboleli od same vakcine, podsećajući da kada prima bilo koju vakcinu čovek mora da bude zdrav.
A na pitanje koliko može da se "rastegne" razmak između dve doze vakcine, on navodi da se, u pokušaju da se prevaziđe problem nedostatka vakcina u svetu, razvijaju razne strategije. Najpre je, kako dodaje, bila strategija da se daje pola doze, što je odbačeno, potom da se mešaju različite vakcine, što je takođe odbačeno, a sada se razmatra povećavanje vremenskog razmaka između dve doze.
Kaže da, prema navodima proizvođača, vremenski razmak između dve doze Fajzerove vakcine može da se rastegne do šest nedelja, Sputnjikove do osam nedelja, a za kinesku vakcinu ne postoje podaci.
- Ono što unosi zabunu je nedostatak publikovanih rezultata, to ne znači da je kineska vakcina loša, ali mnogo bi bilo bolje da su naučnoj zajednici dostupni ti podaci, ukazuje profesor.
Šta je "Sputnjik light"?
Na pitanje šta je to "Sputnjik light", on kaže da je to "daj šta daš".
- Sputnjik light predstavlja pokušaj da vakcina bude dostupna širokoj populaciji, to je spasonosna varijanta da se što više ljudi vakciniše i da se stekne imunitet makar tri-četiri meseca posle primanja, da se spreče teški oblici bolesti i da se rastereti zdravstveni sistem - ocenjuje profesor Stojanović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Građani Srbije primaju po izboru jednu tri vakcine - rusku "sputnjik V", američko-nemačku "Fajzer-Bajontek" i kinesku Pekinškog instituta, urađenu u saradnji sa "Sinofarmom"
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Poljaci ne dozvoljavaju ukrajinskim izbeglicama da se integrišu u društvo i često ih gledaju sa sumnjom, izjavila je ukrajinska novinarka Aljona Babakova u intervjuu za portal Nju vojs.
Tajkun i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas gostujući na Juronjuzi kod Minje Miletić izjavio je da je u politiku ušao sa kućom na Senjaku, te da je sve stekao legalnim putem ne koristeći to što je bio na vlasti, ali tom prilikom je zaboravio da kaže kako i na koji način je pomenutu kuću izgradio.
Aleksandar Ivković iz European Western Balkans srušio je snove opozicije, i to baš na njihovoj tajkunskoj televiziji N1, kada je kazao da predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije moguće, kako kaže, "srušiti na dugme".
Politikolog Srđan Majstorović iz Centra za Evropske studije ponovio je zaa opozicioni medij N1 da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedini lider u Evropi koji nije uveo sankcije Ruskoj federaciji.
Politikolog Srđan Majstorović iz Centra za evropske studije objasnio je na tajkunskoj televiziji N1 da je Srbija odavno stekla uslove da otvori nova poglavlja u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji, ali da određene članice stopiraju evropski put naše zemlje jer predsednik Aleksandar Vučić vodi nezavisnu politiku po pitanju odnosa sa Rusijom i Kinom.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas gostovao je u emisiji Direktno s Minjom Miletić, gde je optuživao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je na čelu kriminalne grupe, dok se za svojih 619 miliona pravio blesav.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Nisam ni slutila šta se dešava... Činilo mi se da je trajalo dugo, ali u stvari sve je trajalo dva minuta, izjavila je na današnjem suđenju Kecmanovićima, nastavnica istorije Tatjana Stevanović koju je dečak ubica teško ranio 3. maja tokom krvavog pira koji je izveo u OŠ " Vladislav Ribnikar" na Vračaru.
Nedelju dana traje hajka za ubicom Alijom Balijagićem koji je prošlog petka ubio brata i sestru, Jovana i Milenku Madžgalj u njihovoj kuću u Sokolcu, a onda pobegao u šumu. Stručnjaci kažu da je nepojmljivo je da čovek u tim godinama toliko dugo izbegava poteru i da postoje tri načina kako će se potera za njim završiti.
Porodica ubijenih Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), koji su ubijeni u svojoj kući u petak, saopštila je da su danas uvidom u zapisnik načinjen pretresom kuće, koji su dobili od policije, utvrdili da im u njihovom domu nedostaju dva pametna telefona.
Elvis Nikolić (23) iz sela Jevremovci kod Pančeva, koji je nestao 19. oktobra zajedno sa svojom devojkom Tamarom Novakov (19) iz istog sela, osam dana nakon nestanka pronađen je mrtav u kanalu u selu Janošik, a za Tamarom se i dalje traga.
Srpski golman Stefan Čupić, trenutno član litvanskog kluba Transinvest, privukao je pažnju sportskih fanova nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju iz Žalgirio arene.
Poznati fudbalski stručnjak i analitičar, Rade Bogdanović, dotakao se teme regionalne fudbalske lige, koja se već godinama provlači po kuloarima našeg fudbala.
Grupa Vivos, koja je pretvorila 575 bunkera iz Drugog svetskog rata u Južnoj Dakoti i nuklearni bunker iz doba Hladnog rata u Indijani u skloništa za preživljavanje, prijavila je porast interesovanja i upita za 200 odsto ovog meseca u poređenju sa septembrom, piše Tajms.
Stanovnici američke države Virdžinija mogu da glasaju na različite načine: uživo, na izborni dan, ali i ranije, na unapred utvrđenim lokacijama, kao i putem pošte.
Državni mediji u Severnoj Koreji objavili su da je Pjongjang izvršio probno testiranje nove interkontinentalne balističke raketa Hwasong-19 ICBM, koju su zvaničnici te zemlje opisali kao novo "super-moćno udarno sredstvo", i za koju je rečeno da je konačna i potpuna verzija.
Izraelski borbeni avioni izveli su najmanje deset napada na Bejrut tokom protekle noći, objavila je jutros libanska Nacionalna novinska agencija (NNA).
Glumac Zoran Rankić, poznat po ulozi Popare iz 2Srećnih ljudi" u penziju je otišao tako što je ostavio oproštajnu poruku kolegama iz Beogradskog dramskog pozorišta, skočio kroz prozor i pobegao.
Lejdi Gaga objavila je juče novi spot za pesmu "Deasise" koji najvaljuje njen osmi studijski album po redu "LG7" koji će izaći u februaru sledeće godine.
Manekenka Hajdi Klum je u Njujorku organizovala godišnju zavavu za Noć veštica, 23. po redu. Ponovo je iznenadila svojim kostimom, baš kao i mnoge slavne ličnosti.
Posni pasulj prebranac je nezaobilazno jelo na slavskoj trpezi, a pripremljen na klasičan način biće toliko ukusan da će vam biti svejedno da li ga jedete topao ili hladan.
Korina Kof je svojevremeno pričala koliko zarađuje, pa su čak i njenim najbližim prijateljima ti iznosi bili šokantni jer nikome nije bilo jasno šta je njena tajna.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je o aktuelnim dešavanjima, braku sa Bojanom Karićem, te ubistvu Zorana Davidovića Ćande, na koje ju je upozorio muzičar Oliver Mandić.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je napadima opozicije i tajkunskih medija, ali i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.