SRBIJI I RUSIJI PUKAO FILM, VREME JE DA SE KAŽE DOSTA! NEKI NA ZAPADU ĆE POLUDETI! Moskva i Beograd kreću rat protiv svih koji bi da prekrajaju istoriju!

Relativizacija odgovornosti za ratne zločine tokom 20. veka, poistovećivanje dšelata sa žrtvama, umanjivanje značaja nedela - to su zadaci političke revizije istorije koja se sprovodi proteklih godina. U odbrani istine od ključnog značaja može da bude Institut za očuvanje istorijskog sećanja, koji bi do kraja godine trebalo da osnuju Srbija i Rusija.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić u ponedeljak je započeo posetu Moskvi i tom prilikom se sastao sa predsednikom Državne dume Rusije Vjačeslavom Volodinom, s kojim je razgovarao o unapređenju odnosa dve zemlje.

Oni su, između ostalog, razgovarali i o zajedničkom osnivanju Instituta za očuvanje istorijskog sećanja do kraja ove godine, čiji bi cilj, prema Dačićevim rečima, bio borba protiv relativizacije istorije, odnosno „iskrivljavanja istine o antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu".

Institut koji čuva istinu o Srbiji i Rusiji

Politička revizija istorije, kojom se zlonamerno „izvrću" istorijske činjenice, zločinci izjednačavaju sa žrtvama i značaj nedela umanjuje, proteklih godina je uzela maha. Borba protiv relativizacije istorije i njenog prekrajanja podrazumeva očuvanje istine i sećanja na ključne uloge sovjetskih i srpskih vojnika u vojevanju i pobedi u Drugom svetskom ratu.

Istoričar Miloš Ković za Sputnjik ističe da samo pominjanje očuvanja istorijskog sećanja u nazivu Instituta ukazuje na to da je ono ugroženo, odnosno da je, pre svega, ugroženo sećanje na stradanje ruskog i srpskog naroda u 20. veku.

- Najneposredniji zadatak takvog instituta, po mom mišljenju, bio bi sistematsko proučavanje i traganje za punom istinom u Drugom svetskom ratu i to, pre svega, o svesnoj nameri osvajača da unište ruski i srpski narod. Mora se razmišljati o onome što je naučna strategija i van tih instituta, kako Rusije, tako i Srbije. Timovi sa dovoljno autoriteta u struci prvo bi trebalo da definišu ključne teme, poput: rata na Balkanu devedesetih godina, Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata... Napraviti timove, definisati istraživanja i rokove i uraditi to. To ne sme da ostane na deklarativnom nivou, kako je bilo do sada - napominje Ković.

ODOBRENA JOŠ JEDNA KINESKA VAKCINA! SZO dao zeleno svetlo za cepivo kompanije "Sinovak"!

Kada se istraživanja završe, dodaje Ković, potrebno ih je objavljivati, prvenstveno na ruskom i srpskom, a potom i na zapadnim jezicima, pre svega na engleskom:

- Mora se ući u borbu za istinu. Mora se ići u borbu za istoriju, pri čemu, naglašavam, nije ni Rusima ni Srbima potrebna ruska i srpska istina. Potrebna nam je istina, a po mom dubokom uverenju, istina je na našoj strani. Takav institut treba da se bavi istraživanjem činjenica, istine, a ne ideološko-političkom propagandom. Nju treba da ostavimo nekome drugome".

Foto: Fotoilustracija

Prema Kovićevom mišljenju, saradnja sa Rusijom u istraživanjima je od ogromnog značaja za Srbiju, jer je našoj zemlji potrebna globalna perspektiva, koju ima ruska nauka. On smatra i da bi Institut trebalo da sarađuje i sa istraživačima koji nisu nužno ruskog ili srpskog porekla, jer to čine i druge ozbiljne institucije u svetu.

Duboki koreni revizionizma - na Zapadu

Ković podvlači da se notorne činjenice o pohodima Nemačke i njenih satelita na Sovjetski Savez i Jugoslaviju danas dovode u pitanje i da to čine upravo zemlje koje su te pohode vodile, kao i da su najgrlatije one države koje bi želele da opravdaju svoje učešće u rušilačkim i genocidnim pohodima na Rusiju i Srbiju.

- Ovde je genocid ključna reč. Onda se mora razmišljati o korenima genocida, a istraživanje korena genocida nad ruskim i srpskim narodom mora da nas vrati dublje u prošlost. Tu bi se valjalo vraćati najmanje do 13. veka, do pohoda Tevtonskih vitezova i Šveđana na Rusiju, odnosno do Krstaških ratova ugarsko-hrvatskih kraljeva na Srbe u Bosni i na Srbiju, odnosno ugrožavanje Srbije. Genocid je tema koja se mora istraživati u dubljoj istorijskoj perspektivi da bi se bolje razumela i tu je potrebna najbliža saradnja ruskih i srpskih istoričara - smatra Ković.

KO GOD NIJE SPREČEN "VAŽNIJIM POSLOVIMA" NEK DOĐE DA SE ZAJEDNO POMOLIMO BOGU! PATRIJARH PORFIRIJE POZVAO GRAĐANE NA SPASOVDANSKU LITIJU 10. JUNA! /VIDEO/

Kako kaže, potreba je da se promeni slika onoga što se dogodilo u 20. veku, a to se čini iz perspektive lažnog pomiriteljskog tona, pri čemu nije slučajno to što se upravo oni koji su pretrpeli genocid za genocid i zločine optužuju.

- Posebna tema ovde je Jasenovac, koncentracioni logori za Srbe. Rusi su takođe uništavani u koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, ali malo toga je uporedivo s Jasenovcem. Kada poredimo koncentracione logore, moramo da razumemo da koncentracioni logori za Srbe, a naročito za Rusine, postoje i u Prvom svetskom ratu. Tu se pokazuje logoraška istorija ne samo Srba, nego i Rusa. I te pojave se moraju posmatrati u kontinuitetu. Ogroman će posao biti pred ruskom i srpskom istoriografijom, jer nema više vremena za gubljenje. Zlo politički instrumentalizovanog revizionizma pustilo je duboke korene na Zapadu - ističe Ković.

Foto: Fotoilustracija

Ković predočava da revizija istorije Drugog svetskog rata još nije poprimila razmere revizije Prvog svetskog rata, kojom se umanjuje krivica Centralnih sila i njihovih saveznika, a koji su, s pojedinim izuzecima, bili saveznici i u Drugom svetskom ratu.

Priprema za nove pohode

Iako politički revizionizam ima duboke korene na Zapadu, Ković tvrdi da u zapadnim zemljama ima i ozbiljnih istoričara, ali da su oni u drugom planu u odnosu na političke kampanje:

- Polazi se od toga da onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše i sadašnjost i budućnost. Sve to su najave novih pohoda na Istok, koji se u ovom trenutku spremaju. Mi smo na svojoj koži osetili kako to izgleda devedesetih godina. Svi znamo da je Rusija sledeća na redu i to se, čini mi se, najbolje razume u Rusiji. Revizija istorije je, po pravilu, priprema za određene političke i strateške korake.

SRBIJA I RUSIJA SU PRIJATELJSKE ZEMLJE I UVEK ĆE SE MEĐUSOBNO PODRŽAVATI! Dačić sa Lavrovim: Imali smo dobar sastanak!

 osnivanju Međunarodnog instituta za očuvanje istorijskog sećanja bilo je reči i početkom prošle godine u Moskvi, na petom zasedanju Komisije za saradnju između Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije.