5 KLJUČNIH LOKACIJA ZA PRONALAZAK MATEJA PERIŠA! Na ovim mestima se intenzivno traga!

Potraga za nestalim Splićaninom Matejem Perišom ušla je u drugi mesec, a najangažovaniji u ovoj akciji su pripadnici ronilačke jedinice srpske Žandarmerije

Nakon pretrage korita reke Save u koju je, kako se sumnja, upao nesrećni mladić (27) akcija je nastavljena preko Velikog ratnog ostrva, do ušća Save u Dunav, kao i nizvodno, tokom ove reke.
Novinar Pinka Mladen Mijatović, koji je prvi zaronio u mutnu vodu i dočarao kako izgleda potraga u ovakvim ekstremnim uslovima, ekskluzivno za Informer otkriva detalje potrage ispod nivoa vode.

- Za takav poduhvat ili aktivnost čovek mora da bude apsolutno psihofizički spreman. Vidljivost pod vodom u reci Savi i reci Dunavu je ravna nuli, a temperatura vode je oko 4 stepena. Samo potpuno spreman čovek može da se upusti u takvu avanturu da uđe u ledenu vodu i pokuša da pronađe nešto u njoj, odnosno na dnu reke.

Ekstremni uslovi pod ledenom vodom

Nije uobičajeno naći se pod vodom u ovakvim okolnostima, a Mijatović otkriva šta mu se dešavalo kad je zaronio.

Foto: MUP Srbije

- Prvo, visoka doza adrenalina i opet želja da se istraži i da se nešto novo otkrije, da se pomere granice. Naravno, sve to u ekstremnim, praktično nemogućim uslovima po nultoj vidljivosti u izuzetno hladnoj vodi, ali opet u saradnji sa iskusnim roniocima profesionalcima sa kojima sam bio pod vodom i koji su mi pripremili i ulili mi dodatnu dozu sigurnosti.

Profesionalni ronioci ne upuštaju se u ovakve akcije pre detaljno pripremljenog plana, ističe Mijatović.

- Otprilike se pre zarona zna gde će se obavljati pretraga terena. Obično se spušta uže sa tegom i još jedno, sigurnosno uže koje predstavlja liniju potrage. Levo i desno od tog užeta ronilac profesionalac pretražuje teren. Pošto je nulta vidljivost, pretražuje metodom dodira i pipanja levom i desnom rukom.

Ronioci u vodi do sat vremena

Za razliku od uobičajenih uslova, za ovakve ekstremne situacije koristi se i posebna oprema.

Foto: printscreen

- Imao sam specijalnu opremu, pododelo, suvo odelo, aktivni veš, još jedan duks, integrisane čizme, posebnu kapuljaču. U ekstremno hladnoj vodi proveo sam otprilike dva puta po pet minuta u vodi, dok profesionalni ronioci budu pod vodom po sat vremena, nakon čega i oni moraju da izađu na površinu pošto dolazi do potencijalno ozbiljnih problema, odnosno hipotermije. Tek kad se telo opet zagreje, ronilac može da ide pod vodu.

Ono što dodatno otežava posao roniocima u potrazi je činjenica da se telo deformiše u vodi, naročito posle ovolikog vremenskog perioda.

Gde bi telo moglo da ispliva

- Pod pretpostavkom da se Matej Periš 31. decembra našao u Savim, a sve ukazuje da se upravo to dogodilo, njegovo telo je otplovio iz Save preko Velikog ratnog ostrva u reku Dunav. Da li se u međuvremenu telo negde zakačilo ili je nastavilo da plovi to će tek biti utvrđeno. Ono što je za svakog utopljenika evidentno i što je činjenica je da nakon određenog vremena počinju takozvani truležni procesi u organizmu. Telo se nadima, pre svega žuč, debelo crevo i pluća se pune gasovima i telo koje je bilo na dnu isplivava gore. Na taj način se najčešće i pronalaze tela utopljenika.

Mijatović ističe nekoliko lokacija kao najverovatnije na kojima bi moglo da ispliva telo.

- U Beogradu, na reci Dunav postoji nekoliko lokacija gde statistika pokazuje da najčešće isplivavaju tela utopljenika i rečna policija svakodnevno opservira da te lokacije kako bi eventualno pronašla telo Mateja Periša. Statistika govori da je Gročanska Ada između ostalog jedna od lokacija gde se najčešće pronalaze tela utopljenika, najviše zato što su takve krivine reke i matica ih tu izbacuje. Kada idemo Dunavom nizvodno ka Rumuniji postoje još dve pozicije, a to su Veliko Gradište i Golubac. Tu je Dunav mirniji i širi i nije tako brza matica. Ono što je sigurno je da telo najdalje može da dođe do hidroelektrane Đerdap i tu je barijera koju ne može da pređe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.