BOMBE RAZORILE BOLNICE U BEOGRADU! Nastradao naš narod ni kriv ni dužan, zločinci demolirali i PORODILIŠTE

Na ovaj dan, 20. maja 1999. godine, za vreme NATO agresije na Srbiju bombardovane su bolnice u Beogradu

Srbija je ove godine obeležila 23. godišnjicu NATO agresije na našu državu, odnosno na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. godine, a trajala je 78 dana.

Generalni sekretar NATO Havijer Solana je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, izdao naredbu.

Foto: Informer

Kako Klark u knjiti "Moderno ratovanje" piše, planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. uveliko bilo u toku" te da je završeno krajem avgusta te godine.

NATO agresiji prethodile su neiskrene navodno ponude međunarodne zajednice. Lestvica zahteva, kako je potvrdila i Medlin Olbrajt, podizana je svakodnevno, kako bi Srbija bila optužena da nije prihvatila sporazum.

SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku, odnosno opravdanje) kao i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu.

Foto: Tanjug

Operacija "Milosrdni anđeo" 

Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu i Metohiji, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja NATO započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Beogradu (Rakovica, Straževica), Mladenovcu, i drugde.

Foto: Informer DN

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica agresije nije našao na meti.

Bombardovanje bolnica

Na današnji dan, 20. maja 1999. godine bombardovane su bolnice u Beogradu.

Bombardovan je kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović", a u tom napadu je ubijeno troje pacijenata i jedan, dok je više pacijenata ranjeno.

Razorena je Neurološka klinika, dok je od eksplozije demolirana i zgrada Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika. Tada je poginulo 7 gardista Vojske Jugoslavije koji su se u tom trenutku nalazili ispred klinike.

Osiromašeni uranijum

NATO je prilikom bombardovanja, u vazdušnim napadima, koristio municiju s osiromašenim uranijumom, a koja je dovela do ekološke katastrofe i ostavila dugoročne posledice na zdravlje stanovništa. I naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiće od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta kod novorođenčadi...

Foto: Informer

Ove tvrdnje su deo izveštaja Ujedinjenih nacija koji je napravljen još 1999. godine, a koji dokazuje ogromne razmere zločina nad Srbijom. Nakon što je Senegalac Bakarije Kante posetio Srbiju, odnosno tadašnjeg šefa Misije programa UN za životnu sredinu (UNEP), pomenuti dokument sastavljen 1999. godine nikada nije zvanično objavljen. Pod pritiskom zapadnih sila i NATO-a, izveštaj je prvo misteriozno nestao, da bi na kraju završio u arhivi UN u Njujorku.

Međutim, njegovi delovi procurili su u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi. U izveštaju Bakarija Kantea piše da su "prirodu zagadile otrovne supstance, među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), koji se nalazio u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a". Jedinjenje PCB je visokokancerogeno, odgovorno za imunološke bolesti, a jedan litar PCB-a dovoljan je da se zagadi milijardu litara vode.

Poznato je da je najviše bombi sa osiromašenim uranijumom bačeno na jugu Srbije, na brdu iznad grada Vranja. Osmorica radnika "Vodovoda" iz Vranja bila su angažovana da postave zaštitnu ogradu oko bombardovanog repetitora RTS - a na Pljačkovici 1999. godine, a njih sedmorica je kasnije umrlo od karcinoma pluća i debelog creva, potvrdili su jednom prilikom iz pomenutog preduzeća.

Foto: Informer

Pitali smo stanovnike Vranja kako se sada nakon 23 godine od bombardovanja živi u tom gradu i da li se osećaju posledice bombardovanja.

- Naravno da se osećaju i to više nego pre. Zatrovana nam je zemlja, zatrovana voda, zatrovan vazduh... Ljudi masovno umiru od kancera, kao da druge bolesti ne postoje. Baba mi je umrla od kancera debelog creva, a pre toga je operisala i lečila rak dojke i rak materice. Druga baba mi je umrla od raka grla. Deda je operisao rak prostate i on je, hvala dragom Bogu, sada dobro. Ali govorim samo o jednoj kući koja je imala troje ljudi koji boluju od kancera, šta mislite kako je tek sa ostatkom grada? - rekla je za Informer.rs S.N. iz Vranja.

Žrtve

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Prema navodima srpskih stručnjaka, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, avaksi, tankeri. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno.

Foto: Tanjug

Ratni gubici

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.

Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru" 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve".

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila. Letelica F 117, takozvani "nevidljivi" do tada simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovaci. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica agresije nije našao na meti.

NATO je izvršio 2. 300 udara i bacio 22. 000 tona projektila, među kojima 37. 000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Osim napada sa brodova u Jadranu, kao I iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, operacije su izvršavane iz baza u zemljama Zapadne Evropi i SAD.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.