Pandemija koronavirusa ostavila je velike posledice po zdravlje ljudi među kojima su i neurološki problemi, psihičke smetnje, a ima i primera da je kod nekih ljudi došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Iz jednog prestoničkog doma za stare i negu bolesnih na Zvezdari kažu da se u ovoj ustanovi povećao broj korisnika nakon "kovida 19", i to onih koji pate od demencije.
- Nažalost oko 80 odsto naših korisnika je sa nekim mentalnim problemima, što urođenim što stečenim sa godinama starosti. Nakon kovida broj korisnika koji pate od nekog oblika demencije se povećao, a ono što je zastrašujuće je da se starosna granica osoba koje oboljevaju od demencije pomerila ka mlađima. Najmlađa osoba kod nas koja pati od Alchajmerove demencije ima 57 godina - kazala je dr Marija Bogdanović iz ovog doma za stare i negu bolesnih.
Smatra da je pandemija koronavirusa verovatno ostavila određene posledice, naročito neizvesnost i zatvoreni prostor, te kako kaže, to je bio praktično okidač koji je doveo do ubrzane pojave demencije.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Onsi su pokrenuli i info liniju podrške za koju kaže da se pokazala neophodnom budući da je vrlo teško doneti odluku o smeštanju u dom ili neku drugu ustanovu socijalne zaštite.
Dodaje da su susreti korisnika koji pate od nekog oblika demencije i njihovih srodnika veoma teški i bolni.
- Susretni su bolni za same srodnike, jer dementne osobe najčešće ne prepoznaju svoje najmilije i to je ono što je najbolnije. Stalno objašnjavamo srodnicima kakva je to bolest, da moraju da se izbore sa tim i da moraju da shvate da je to sada izmenjena ličnost usled bolesti, da oni nemaju osećanja i da se nalaze u nekom svom svetu gde ne osećaju bol i nemaju samokritičnost. Oni ne pate u svojoj demenciji - objašnjava dr Bogdanović.
Gubitak koncentracije
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovid infekcije, prof. dr Branislav Tiodorović objasnio je nedavno za "Blic" da neurološki problemi jesu sve izraženiji u postkovid periodu.
- To je ozbiljan problem, kliničari se time bave sve više. To se znalo i u prvoj godini i tokom prvih oboljenja, da jedan od težih oblika jesu neurološke promene, gubljenje koncentracije, pa i orijentacije. Vrlo je važan podatak još kod prvih oboljenja, kod najtežih, da se brzo ispoljavao neki oblik dekoncentrisanosti. U postkovidu, čini se, imamo situaciju da se značajan broj ljudi žali na to bez obzira na uzrast, a ja bih dodao, čini mi se da oni koji su stariji, kod kojih je već počela demencija, da se nakon kovida ubrzao proces bolesti - kaže profesor Tiodorović.
Foto: Tanjug
Dr Branislav Tiodorović
Kako objašnjava profesor, sada je poznato da nisu više u pitanju samo kardiovaskularni problemi, kao ni samo pluća, već su tu i neurološki problemi.
- Mene zabrinjava kada vidim one starije koji su imali predispoziciju za demenciju, da je tu bolest brzo uznapredovala. Naučnici se bave i tek će se baviti postkovid temom, naše je da osluškujemo šta nam organizam poručuje i da se na vreme javimo lekaru - kaže profesor Tiodorović.
Još ne postoje jasni pokazatelji
Međutim, akademik prof. dr Vladimir Kostić, neurolog i predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti, kazao je za "Blic" da u ovom trenutku nemamo jasne pokazatelje da kovid ubrzava procese koji vode ka demenciji i klasičnim dijganozama demencije kao što je Alchajmerova demencija, niti kao što se verovalo u jednom trenutku da povećavaju učestalost Parkinsove bolesti.
Foto: Beta
Dr Vladimir Kostić
- S obzirom na starenje populacije veći je i broj osoba obolelih od nekog oblika demencije. Ono se povećava zbog toga što, verovali ili ne, osobe koje imaju preko 65 godina, između 6 i 8 procenata, se smatra da podležu demenciji, a preko 80 godina čak 40 odsto njih podleže demenciji, i to najviše Alchajmerovoj demenciji. Sa druge strane čitav niz danas dementnih stanja pokazuje da pored Alchajmerove demencije postoje i druge vrste demencije koje imaju potpuno drugu patofiziološku osnovu i u tom smislu nema podataka da se one povećavaju, već da se češće viđaju zbog toga što je sada populacija ta koja je stara. Mi ćemo kao staro društvo morati da se suočimo možda i sa rekonstrukcijom zdravstvene zaštite, jer će taj broj biti sve veći s obzirom na to da smo mi sve stariji - objašnjava prof. dr Kostić.
Zbog starenja društva demencija će postati ozbiljan populacioni problem
On smatra da će zbog starenja društva bolesti demencije postati ozbiljan populacioni problem, a kao podatak iznosi to da se već sada pretpostavlja da čak oko 50 miliona ljudi u ovom trenutku pati od demencije.
Foto: Shutterstock
- U ovom trenutku nema mesta panici, ali da sam kovid može da izazove niz psihičkih oboljenja to je pokazano i to posebno u kontekstu onoga što se zove postkovid sindrom - zaključuje.
Dodaje i da će SANU uskoro izdati knigu sa radovima koji će prikazati na koje sve sisteme utiče kovid, od kojih je najistaknutiji centralni nervni sistem.
Podsetimo, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i predstavnici zdravstvenih ustanova, koje se bave mentalnim zdravljem, prvog juna su zvanično proglasili jun za Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji, tokom kojeg će se promovisati značaj očuvanja mentalnog zdravlja.
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić reagovala je na društvenoj mreži Iks nakon objave CRTE o razgovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa građaninom tokom njegove posete Topličkom okrugu.
Specijalni izaslanik predsednika SAD za posebne misije Ričard Grenel izjavio je da je premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti izazvao političku krizu na Kosovu, te ocenio da Zapad više neće sarađivati sa njim „jer se samo žali i stvara blokade“, prenosi Gazeta ekspres.
Koncentracioni logor "Lora" u Splitu zvanično je zatvoren na današnji dan pre 1997. godine, a predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podsetio je da je "Lora" nastavila da postoji dve godine nakon završetka rata i da je logor zatvoren pod direktnim pritiskom međunarodnih organizacija.
Ministar Nemanja Starović rasturio je Dragana Đilasa nakon što tajkun napao predsednika Srpske napredne stranke i savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića Miloša Vučevića.
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Milica Nikolić ponovo je rasturila najpoznatiju srpsku preletačicu Mariniku Tepić.
Više državno tužilaštvo u Podgorici saslušalo je devet svedoka i preduzima sve radnje u cilju rasvetljavanja slučaja u kojem je, kako se sumnja, osuđenik V. B. (23) silovao pedesettrogodišnjeg zatvorenika sa kojim je delio ćeliju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) u Spužu.
Hrvatska policija večeras je pronašla i uhapsila Ž. B. (47) na području zagrebačkog naselja Jarun, čime je zvanično okončana opsežna potera koja je trajala oko 30 sati. Begunac je lociran i savladan nakon što je dan ranije uspeo da pobegne policajcima tokom sprovođenja u istražni zatvor Remetinec.
Jedan zločin dogodi se u Budvi, drugi u Beogradu, između njih prođe gotovo godinu dana, a naizgled ih ništa ne povezuje. Ipak, tragovi sa mesta pucnjave mogu da otvore potpuno novu istragu.
Kijev je ponovo na meti raketnog napada. Lokalni kanali izveštavaju o seriji snažnih eksplozija, dok su ukrajinske vlasti prethodno upozorile na opasnost od balističkih projektila.
U Ukrajini ćute o činjenici da je rizik od potpunog nestanka struje ove zime veći nego ikad, kaže Jurij Koroljčuk, suosnivač Instituta za energetske strategije.
Iza leđa ministra odbrane Jevgenija Hmare, na zidu u prostorijama 3. armijskog korpusa Oružanih snaga Ukrajine, vidi se karta sa granicama takozvane "Velike Ukrajine".
Glumica Tatjana Lukjanova je zbog premijere predstave "Neprijatelji" svojevremeno pričala da je želela da izvrši samoubistvo ili da zauvek napusti pozorište.
Tokom avgusta na raspolaganju je veliki broj sezonskih plodova koji su ukusni, sveži i često pristupačniji. Zbog toga je ovo dobar period da osobe sa povišenim holesterolom u svoju ishranu uključe više voća koje je bogato vlaknima i antioksidansima.
Osim uobičajenog nanošenja na vrat, zglobove i prostor iza ušiju, postoji i jednostavna tehnika nanošenja parfema koja privlači sve više pažnje - takozvana metoda obrnutog trougla.
Naučnici su istražili čak 138 različitih rasa pasa kako bi utvrdili koja je najlepša. Na osnovu savršenih proporcija, jedna rasa se posebno izdvojila i zauzela prvo mesto na listi najlepših pasa na svetu.
Kompanija iz Kupertina upozorila je korisnike na opasnost od špijunskog softvera koji može ugroziti privatnost i bezbednost uređaja. Upozorenje se odnosi na korisnike koji bi mogli biti meta sofisticiranih napada.
Muzički producent i harmonikaš Mikica Gačić oglasio se za Informer, nakon što je javnost saznala da glas njegovog unuka Tadeja, sina Goge Babić i Marka Gačića otvara pesmu "Balkanboy" Jelene Karleuše.
Jovana Đorđić, unuka legende narodne muzike Predraga Živkovića Tozovca, ponovo je privukla veliku pažnju na društvenim mrežama objavom vrelih fotografija s letovanja.
Voditeljka Bojana Lazić uživa na zasluženom odmoru, a sada je fotografijama u bikiniju raspametila pratioce pokazavši svoje izvajano telo i vitku liniju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.