Pandemija koronavirusa ostavila je velike posledice po zdravlje ljudi među kojima su i neurološki problemi, psihičke smetnje, a ima i primera da je kod nekih ljudi došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Iz jednog prestoničkog doma za stare i negu bolesnih na Zvezdari kažu da se u ovoj ustanovi povećao broj korisnika nakon "kovida 19", i to onih koji pate od demencije.
- Nažalost oko 80 odsto naših korisnika je sa nekim mentalnim problemima, što urođenim što stečenim sa godinama starosti. Nakon kovida broj korisnika koji pate od nekog oblika demencije se povećao, a ono što je zastrašujuće je da se starosna granica osoba koje oboljevaju od demencije pomerila ka mlađima. Najmlađa osoba kod nas koja pati od Alchajmerove demencije ima 57 godina - kazala je dr Marija Bogdanović iz ovog doma za stare i negu bolesnih.
Smatra da je pandemija koronavirusa verovatno ostavila određene posledice, naročito neizvesnost i zatvoreni prostor, te kako kaže, to je bio praktično okidač koji je doveo do ubrzane pojave demencije.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Onsi su pokrenuli i info liniju podrške za koju kaže da se pokazala neophodnom budući da je vrlo teško doneti odluku o smeštanju u dom ili neku drugu ustanovu socijalne zaštite.
Dodaje da su susreti korisnika koji pate od nekog oblika demencije i njihovih srodnika veoma teški i bolni.
- Susretni su bolni za same srodnike, jer dementne osobe najčešće ne prepoznaju svoje najmilije i to je ono što je najbolnije. Stalno objašnjavamo srodnicima kakva je to bolest, da moraju da se izbore sa tim i da moraju da shvate da je to sada izmenjena ličnost usled bolesti, da oni nemaju osećanja i da se nalaze u nekom svom svetu gde ne osećaju bol i nemaju samokritičnost. Oni ne pate u svojoj demenciji - objašnjava dr Bogdanović.
Gubitak koncentracije
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovid infekcije, prof. dr Branislav Tiodorović objasnio je nedavno za "Blic" da neurološki problemi jesu sve izraženiji u postkovid periodu.
- To je ozbiljan problem, kliničari se time bave sve više. To se znalo i u prvoj godini i tokom prvih oboljenja, da jedan od težih oblika jesu neurološke promene, gubljenje koncentracije, pa i orijentacije. Vrlo je važan podatak još kod prvih oboljenja, kod najtežih, da se brzo ispoljavao neki oblik dekoncentrisanosti. U postkovidu, čini se, imamo situaciju da se značajan broj ljudi žali na to bez obzira na uzrast, a ja bih dodao, čini mi se da oni koji su stariji, kod kojih je već počela demencija, da se nakon kovida ubrzao proces bolesti - kaže profesor Tiodorović.
Foto: Tanjug
Dr Branislav Tiodorović
Kako objašnjava profesor, sada je poznato da nisu više u pitanju samo kardiovaskularni problemi, kao ni samo pluća, već su tu i neurološki problemi.
- Mene zabrinjava kada vidim one starije koji su imali predispoziciju za demenciju, da je tu bolest brzo uznapredovala. Naučnici se bave i tek će se baviti postkovid temom, naše je da osluškujemo šta nam organizam poručuje i da se na vreme javimo lekaru - kaže profesor Tiodorović.
Još ne postoje jasni pokazatelji
Međutim, akademik prof. dr Vladimir Kostić, neurolog i predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti, kazao je za "Blic" da u ovom trenutku nemamo jasne pokazatelje da kovid ubrzava procese koji vode ka demenciji i klasičnim dijganozama demencije kao što je Alchajmerova demencija, niti kao što se verovalo u jednom trenutku da povećavaju učestalost Parkinsove bolesti.
Foto: Beta
Dr Vladimir Kostić
- S obzirom na starenje populacije veći je i broj osoba obolelih od nekog oblika demencije. Ono se povećava zbog toga što, verovali ili ne, osobe koje imaju preko 65 godina, između 6 i 8 procenata, se smatra da podležu demenciji, a preko 80 godina čak 40 odsto njih podleže demenciji, i to najviše Alchajmerovoj demenciji. Sa druge strane čitav niz danas dementnih stanja pokazuje da pored Alchajmerove demencije postoje i druge vrste demencije koje imaju potpuno drugu patofiziološku osnovu i u tom smislu nema podataka da se one povećavaju, već da se češće viđaju zbog toga što je sada populacija ta koja je stara. Mi ćemo kao staro društvo morati da se suočimo možda i sa rekonstrukcijom zdravstvene zaštite, jer će taj broj biti sve veći s obzirom na to da smo mi sve stariji - objašnjava prof. dr Kostić.
Zbog starenja društva demencija će postati ozbiljan populacioni problem
On smatra da će zbog starenja društva bolesti demencije postati ozbiljan populacioni problem, a kao podatak iznosi to da se već sada pretpostavlja da čak oko 50 miliona ljudi u ovom trenutku pati od demencije.
Foto: Shutterstock
- U ovom trenutku nema mesta panici, ali da sam kovid može da izazove niz psihičkih oboljenja to je pokazano i to posebno u kontekstu onoga što se zove postkovid sindrom - zaključuje.
Dodaje i da će SANU uskoro izdati knigu sa radovima koji će prikazati na koje sve sisteme utiče kovid, od kojih je najistaknutiji centralni nervni sistem.
Podsetimo, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i predstavnici zdravstvenih ustanova, koje se bave mentalnim zdravljem, prvog juna su zvanično proglasili jun za Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji, tokom kojeg će se promovisati značaj očuvanja mentalnog zdravlja.
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policajac Vasilije Lalović izvršio samoubistvo nakon brutalnih lažnih optužbi i napada blokadera i opozicionih partija na njega i njegovu porodicu.
Lider SNS-a Miloš Vučević reagovao je na nezapamćeni izliv mržnje i otvoreni poziv na linč predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Darka Glišića.
Nakon što je blokaderska NVO CRTA izašla u javnost sa famoznim istraživanjem po kom blokaderi imaju 10 odsto prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku i predsednika Aleksandra Vučića, srpsku političku scenu zapljusnuo je talas priznanja da je to istraživanje lažno.
Član Glavnog odbora SNS dr Uglješa Mrdić oštro je reagovao na umobolne objave blokadera povodom tragične smrti policajca Vasilija Lalovića ali i strahovitog poziva na linč predsednika Vučića i ministra Darka Glišića.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Zaplena više od 770 kilograma čistog kokaina u italijanskoj luci Vado Ligure, u regionu Ligurija, privukla je ogromnu pažnju tamošnjih medija. Pored činjenice da je reč o jednoj od najvećih zaplena u poslednje vreme, pažnju istražitelja privukao je nesvakidašnji detalj — na velikom broju paketa nalazile su se nalepnice sa zastavom Srbije.
Radnica V. R. (61) teško je povređena nakon što je pala kroz otvoreni prostor sa trećeg na drugi sprat magacinskog dela objekta preduzeća "Put Gross" u Bijelom Polju.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Službom za kriminalističko-obaveštajni rad i PU u Požarevcu, uhapsili dve osobe kod kojih je pronađena veća količina droge.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da svi državni službenici koji ne izvršavaju svoje obaveze treba da budu upućeni u vojsku i na južnu granicu sa Ukrajinom.
Jedan od osumnjičenih u istrazi o sabotaži gasovoda "Severni tok" je tokom prisluškivanog telefonskog razgovora priznao da je radio za Službu bezbednosti Ukrajine (SBU).
Dok se u Ukrajini šire tvrdnje da je predsednik Volodimir Zelenski smenio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Oleksandra Sirskog, na frontu se desio težak udarac koji je definitivno pojačao pritisak na vojni vrh.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mračno kupatilo i visoka vlaga nisu prepreka, već idealno okruženje za prave sobne biljke. Zaboravite na plastično cveće, uz samo pet pažljivo odabranih vrsta.
Pevačica i nekadašnja rijaliti učesnica, Milica Dugalić, pojavila se u Šimanovcima na žurki Elite, te je pokazala da se oseća i izgleda odlično uprkos bitki koju vodu sa opakom bolešću.
Bivša učesnica "Elite 7" Marijana Zonjić pojavila se na proslavi nakon superfinala "Elite 9" u društvu čoveka sa kojim ima dete, i ovo je prvi put da se pojavila sa njim u javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.