PAZITE SE LAŽNOG NOVCA! Ova novčanica je najčešće falsifikovana

Za pola godine otkriveno je gotovo 1.600 falsifikovanih dinarskih novčanica i 318 novčanica stranih valuta. Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za borbu protiv falsifikovanja i analizu novčanica i kovanog novca u sektoru Narodne banke za poslove sa gotovinom, izjavio je za RTS da građani na sajtu NBS-a mogu da pronađu koji su zaštitni elementi novca, pomoću kojih mogu da prepoznaju falsifikovanu novčanicu

Bankomati gotovo da više ne izbaciju novčanice manje od dve hiljade, zbog čega trgovci i prigovaraju, zato što najčešće ni oni nemaju takozvani sitan novac. Sitno ili krupno, u radnju se teško može bez 2.000 dinara. Možda je i to razlog što je ove godine više i falsifikovanih novčanica od dve hiljade i tek svaka deseta je novčanica od hiljadu dinara.

Foto: printscreen RTS

Prošle godine najviše se falsifikovao dinar i svaka druga lažna novčanica bila je od hiljadu dinara. Miroslav Jeremić rekao je za RTS da su ove godine otkrili 1.598 falsifikovanih dinarskih novčanica, a među njima više od 1.300 novčanica apoena od 2.000.

Kaže su otkrili falsifikovanih 318 novčanica stranog novca, kao i da je "dominirao" evro, zatim kuna i dolar.

Falsifikat i vodeni žig

Ukazuje da građani na sajtu Narodne banke Srbije, u delu "zaštitni elementi novca", mogu da pogledaju sve zaštitne elemente dinarskih novčanica.

- Osnovni uslov je da poznajete zaštitne elemente originalne novčanice. Uzmete novčanicu za koju verujete da je originalna i upoređujete njen izgled sa novčanicom koju proveravate. Na belom neobojenom delu novčanice, na primer, postoji vodeni žig koji se jasno vidi kada se novčanica okrene ka izvoru svetlosti. Falsifikovana novčanica ili nema vodeni žig ili se bitno razlikuje po svom izgledu - ukazuje Jeremić.

Koliko je falsifikata među devizama

Jeremić kaže da je u prvih šest meseci ove godine konstatovano 96 falsifikovanih hrvatskih kuna u apoenu od 1.000, kao i 27 dolarskih novčanica, pretežno u apoenima od 100 i 50.

- Kune smo i prošle godine otkrili i to u prilično velikoj količini, u protivvrednosti oko 60.000 evra. Policija je zaplenila, pre puštanja u opticaj, iznos od 398.000 lažnih evra. I hrvatske kune i evri otkriveni su pre nego što je nastupila šteta po građane - navodi Jeremić.

Foto: printscreen RTS

Dodaje da je za policija u prvom polugodištu 2022. godine, pre puštanja u opticaj, otkrila 205.100 dolara.

- Dinarski falsifikati, iako ih po broju komada ima najviše, po kvalitetu su loše izrađeni. Ocenjeni su jedinicom, kao loši falsifikati, ili dvojkom, kao osrednji. Veoma retko postoje falsifikati sa ocenom tri. Vrlo dobrih i opasnih falsifikata u dinarima nema - kaže Jeremić.

Zašto nije praktično štedeti u dolarima 

Ističe da, ipak, građani ne poznaju karakteristike originalnih novčanica ili ih poznaju ali prilikom uzimanja novca ne obraćaju pažnju na osnovne elemente.

- Najveći broj ljudi samo preuzme kusur, gledajući jedino boju novčanica. Naknadna sumnja ne pomaže, jer od onaj od koga ste preuzeli novčanicu teško da će prihvatiti da vam je konkretnu novčanicu dao, a vi nemate dokaza da ste je primili i pretrpite štetu - ukazuje Jeremić.

Foto: printscreen RTS

Upozorava i da nije praktično štedeti u dolarima, jer se često pojavljuju i "opasni falsifikati" naročito u apoenima od 100 ili 50.

- Dolari su načelno kao valuta opasni zbog činjenice da su sve serije američkog dolara štampane od 1928. godine do danas u opticaju. Jako je teško čak i za osobe koje se profesionalno bave uplatama i isplatama novca da upamte sve te serije - ukazuje Jeremić. 

Kako prepoznati "lažnu" kovanicu 

Zanimljivo je da se falsifikuju i kovanice, najčešće od dva evra. Jeremić ukazuje da kod kovanica treba obratiti pažnju na dimenziju, težinu, magnetizam, kao i izgled – ono što se nalazi na licu i naličju treba da bude jasno.

- Čim imate nejasne i mutne motive, oštećenja, to upućuje na falsifikat - objašnjava Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za borbu protiv falsifikovanja i analizu novčanica i kovanog novca u Sektoru Narodne banke za poslove sa gotovinom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.