NAŠ JE SELJAK PAMETAN, ON ZNA DA PROIZVEDE I PUNO I KVALITETNO! Srpsko žito moglo bi da košta kao suvo zlato?! A najjači adut Srbije u 2023. je... OVO NEMA ČAK NI NEMAČKA
Podeli vest
Da li će Srbija u 2023. godini, kada je kriza pogodila gotovo celu Evropu, ali i druge kontinente, napraviti zaokret u strategiji što se tiče poljoprivrede? Za "Inforemer" otkriva stručnjak Dejan Radosavljević i odaje koji je glavni srpski adut
Akcenat Srbije u vremenima krize definitivno je poljoprivreda, te se investiranje u ovu granu pokazalo kao veoma dobro. Što se tiče potrebnog budžeta - dešava se nešto pozitivno!
Ljudi u Srbiji skupljaju godinama folije iz paklica cigareta, a stručnjaci su otkrili da li od toga može da se zaradi i da li vredi skupljati ih
29.12.2022
12:16
- Budžet za poljoprivredu u 2023. godinu iznosi bezmalo 80 milijardi dinara što je rekordan budžet u odnosu na sve prethodne godine - počinje za "Informer" Dejan Radosavljević iz zemljoradničke zadruge "Maradik" i dodaje:
- Dinamika isplate subvencija je takva da svakodnevno mozete čuti od poljoprivrednika kako im ie nesto uplaćeno na račun, a jadni više ne znaju ni šta je uplaćeno jer se inače na razne subvencije čekalo i više od godinu dana. Sve ovo gore navedeno govori da se nesto dešava pozitivno i u tom maniru ocekujemo da u 2023. godini ministarstvo poveća direktna davanja poljoprivrednicima po hektaru kako bi poboljsali produktivnost na svojim poljima tj. obezbedili veći prinos sa zasejanih površina!
Visoke prirodne vrednosti u Srbiji
U Srbiji, poljoprivrednim sistemima u plodnim ravničarskim predelima na severu (Vojvodina) i centralnim delovima zemlje dominira intenzivna proizvodnja žitarica i industrijskog bilja, kao i farme muznih krava u intenzivnom uzgoju. U manje plodnim, i uglavnom planinskim, regionima južne Srbije, poljoprivredni sistemi su raznovrsniji (povrtarstvo, vinogradarstvo i proizvodnja krmnog bilja kao podrška stočarstvu). Proizvodne metode su uglavnom niskog intenziteta, radno intenzivne i izuzetno fokusirane na polu-prirodnu proizvodnju.
Srbija jeste poljoprivredna zemlja jer spram svoje površine ima izuzetno veliko učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini. Godinama i decenijama gledamo razvoj Srbijei to da naša zemlja ima najveće komparativne prednosti u poljoprivredi, kao i da ova grana treba da bude nosilac izvozne ponude zemlje i glavni spoljnotrgovinski adut.
- U godini iza nas smo bili svedoci koliko je bitna sigurnost u proizvodnji i kolika je bila potražnja za hranom, toliko da je država bila prinuđena da se brani od izvoza kroz razne uredbe o zabrani izvoza, paradoksalno, zar ne?
Zbog rata u Ukrajini, ali i zbog zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procena je da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama sada ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza. U svetu je zavladao strah da neće biti hleba, proizvoda za prehranu, ali u Srbiji nije takvo stanje, Srbija ima svoje zrno!
- Strah od gladi je preovladao čak i u bogatim evropskim državama, te su kupovali na berzama svako zrno koje je bilo operativno - uporedio je Dejan Radosavljević i dodao:
- Definitivno je da je srpski adut poljoprivreda, zato je potrebno strateški razvijati ovu granu privrede, a ne reagovati kampanjski. Bez jakih i direktnih subvencija, klasično ratarstvo je u problemu zbog skupe i neizvesne proizvodnje, pa bi država bez obzira na tešku situaciju u svetu, morala držati kurs ulaganja i razvoja poljoprivrede, a naročito ratarstva - izdvojio je Radosavljević ratarstvo kao granu koja ima prednost.
Budući da u Srbiji stočarstvo ide silaznom putanjom i da se mnoge farme gase, a stočni fond smanjuje upitali stručnjaka da li se možda treba okrenuti ka poljoprivredi i tu ulagati... Zaključak je da to kompleksna tema.
- Stičarstvo je mnogo kompleksniji problem i kada bi se ozbiljan popis krupne stoke obavio mislim da bi rezultati bili poražavajuć - priča Radosavljević, ali se dotiče proizvodnje sojinog zrna, u čemu je Srbija daleko napredovala.
- U poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama, npr Nemačko, po izvozu soje smo daleko ispred. Srbija je izuzetna po proizvodnji sojinog zrna, jer u Srbiji nije dozvoljena proizvodnja gmo soje. Sve je popularnija u ljudskoj ishrani, soja i proizvodi od soje bi takodje mogli biti izvozni adut Srbije. To ni Nemačka nema - ističe Radosavljević.
Niko nema zrno soje kao naše
– Zrno soje, visokoproteinska namirnica koja sadrži sedam esencijalnih aminokiselina, bogata uljem. Zrno soje se može koristiti kuvano i pečeno. Potapanjem zrna soje mogu se dobiti sojine klice. Predstavlja pravu riznicu zdravlja, dok mlevenjem zrna dobija se sojino brašno.
IDEMO U SUSRET BOLJIM GODINAMA - SRPSKI SELJAK ZNA KAKO
Prognoze sa silose, zbog krize, početkom 2022. bile su neizvesne, ali se ispostavilo da razloga za brigu Srbija nema. Osim toga, prognoze su se sada "preokrenule" u daleko više obećavajuće.
- Imajući u vidu tešku godinu za ratarsku proizvodnju, koja je sad već iza nas, kao i da je to druga godina uzastopno sa dugim sušnim periodima, naročito je ugrožena bila proizvodnja kukuruza, tačnije rod 2021 i ove 2022 godine - počinje Radosavljević, ali dodaje da su pred nama bolja vremena što se tiče stanja u silosima.
- Stanje u silosima nije loše kako se u prvi mah početkom 2022. godine pretpostavljalo, srpski seljak zna da proizvede i puno i kvalitetno, ali opet ponavljam, potrebne su kvalitetnije subvencije koje podrazumevaju više direktnog novca datog proizvodjaču i brzu isplatu subvencija za nabavku poljoprivredne mehnizacije - zaključuje Dejan.
PŠENICA ZA NAS I PŠENICA ZA IZVOZ
Pšenica berzanska roba i njena se cena menja svakodnevno, kako na produktnoj berzi tako i na ostalim berzama i da se kretanja cena prelivaju sa globalnog tržišta i kod nas. U ovom trenutku, u svetu je aktuelan priliv većih količina pšenice koja se nudi, a reč je o staroj pšenici iz prethodne godine. Sve to utiče na ponudu i potražnju, koja je jedini referent u formiranju cena. Takođe, podaci sa terena pokazuju da je ovogodišnji rod pšenice na nivou višegodišnjeg proseka za ovo područje i iznosi od pet i po do šest tona po hektaru.
- Srbija ima kvalitetno pšenično hlebno zrno i to je opšte poznato, narocito u okruženju. Samim ti potražnja za nasom pšenicom je uvek aktuelna i izvoznog je kvaliteta - ističe Radosavljević i dodaje da Srbija neće gladovati.
Srpsko žito, u jeku rata u Ukrajini, bezmalo bi moglo da košta kao suvo zlato.
- Srbija godisnje proizvede oko 4 mil tona pšenice, za svoje potrebe iskoristi oko 1.5 miliona tona, tako da koliko god da nas zadesi loša godina u proizvodnji pšenice, Srbija će za svoje potrebe imati vise nego dovoljno svega, i to ne samo pšenice - završava Dejan Radosavljević iz zemljoradničke zadruge "Maradik".
EU ŽELI SRPSKU PŠENICU, ALI...
I dok je žetva ukrajinske pšenice dovedena u pitanje, pritisci na našu zemlju rastu, jer mnoge zemlje EU žele da se dokopaju upravo srpskog zrna. U jesenjoj setvi zasejana je pšenica na 630.000 hektara, što je znatno više nego što je nama potrebno.
Proizvodnja pšenice, u ovim uslovima, postala je pavo blago, pa ne čudi što je jedna država EU antidatirala postojeće ugovore, kako bi se dokopala naše pšenice.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zrno soje cuvati kao nase zasticeno nacionalno dobro. Doneti poseban zakon o njegovoj zastiti, prodaji i proizvodnji. To samo ima Srbija, ceo svet ima samo modifikovanu monsantovku!!
Srbija je zemlja, iako ne velika, spada u red manjih drzava , poseduje neverovatne uslove za razvoj ove bazicne delatnosti. Kad bi se racunalo sa svetskim dostiznim parametrima ,uzevsi u obzir prirodne i druge uslove koje imamo kao dar Boga, Srbija bi bila bolja od velesile Holandije. Govorim o zemlji koja je primer u svetu poljoprivrede po prinosima i ulaganjima u agrar, stocarstvo i celokupnu proizvodnju i preradu hrane. Da je pameti u redovima onih koji vode ovu drzavu, dali bi u narednih tri do pet godina apsolutni prioritet razvoju poljoprivrede. Industrija ce nam sama "doci" kroz direktne strane investicije a Drzava Srbija mora preuzeti potpuno brigu o razvoju intenzivne poljoprivrede i stocarske proizvodnje,te prehrambene industrije. Dace Bog, u Srbiji ce se naci nekao ko ce to shvatiti jer nikad nije kasno. Nasa blagorodna zemlja ceka svoje junake!
Nedopustivo je da se tako urusi stocarski sektor i proizvodnja mleka. To je neodgovorno i prema nasoj nacionalnoj bezbednosti. Za to neko mora odgovarati!
Seljak zna kako ali nijedna vlast nije mu omogućila da pravilno radi za sebe i državu svi su samo otimali od seljaka i prekupci i prodavci poljoprivredne opreme, djubriva semena i hemije sve lopov do lopova zato nam je poljoprivreda na 0 , Psenica treba cena daje 60din/kg kukuruz 55din/kg .... ali semenska psenica treba da je 80din/kg djubrivo nebi trebalo da je skuplje od 60 din/kg nafta maksimalno 120 din/li na 1ha obradive dati 200l nafte godišnje. E tada bi se bolje radilo. Traktor snage 60ks dabude do18000 eu .
Goran Ješić, bivši predsednik opštine Inđije pušten je iz pritvora i on je nakon toga dao izjavu tokom koje je psovao prisutne i poručio da je sudija na njegovoj strani.
Ako SAD ne primoraju Kijev na kompromis sa Rusijom, to ne samo da će dovesti do poraza Ukrajine, već će postaviti SAD pred tešku odluku – da li da započnu nuklearni rat, napisao je britanski politikolog, novinar i pisac Anatol Liven u članku za magazin The Nation.
Koliko je tajkun Dragan Đilas muljao sa Mostom na Adi svakodnevno iznenađuje, te sada je otkriven nov podatak koji govori da su silni milioni dati samo da bi što pre mogao da bude otvoren, a sve zarad lične promocije!
Opozicionar i biši predsednik Inđije Goran Ješić fizički je napao policajce, što predstavlja krivično delo "napad na službeno lice". Tokom nasilnog i demolirajućeg protesta u utorak u Novom Sadu, demonstranti pod komandom opozicije gađali su srpsku policiju kamenicama, a nakon toga je Ješić fizički napao policajca, što je rezultiralo njegovim hapšenjem.
Među opozicijom izbila je svađa oko toga ko će pre da zloupotrebi tragediju u Novom Sadu, pa je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac udario Mirana Pogačara.
Miša Bačulov, odbornik Grupe građana „Heroji“ i učesnik na nasilnom protestu u novom Sadu koji je, kako se sam rekao, naredio bacanje fekalija na Gradsku kuću u tom gradu, po izlasku iz policijske stanice pokušao je da se opere preko advokata.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov održao je lekciju lideru Stranke slobode i pravde i tajkunu Draganu Đilasu koji je slagao kada je u izjavi za tajkunski medij Nova S rekao da oni, funkcioneri tadašnje vlasti, nisu promovisali za vreme otvaranja Mosta na Adi 2012. godine
Tokom Sprecijalnog programa Informer TV došlo je do oštrog sukoba na temu odnosa SAD prema Srbiji i kosovskom pitanju između gostiju voditelja Informer TV Igor Ćurčića, Miljana Damjanovića iz SRS-a i političkog analitčara Srbe O. Filipovića.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Crnogorski istražitelji nakon mafijaške likvidacije u Podgorici kada su ubijeni "kavčani", Petar Lipovina (41) i Žarko Pejaković (25) u vozilu koje su koristili egzekutori i koje je pronađeno spaljeno u Marezi pronašli su i dve automatske puške.
Andrija P. (24) je četvrti mladić iz Kraljeva koji je u poslednje tri godine uhapšen zbog sumnje da je umešan u likvidacije koje se vezuju za rat kriminalnih klanova.
Dragan Tasić (72) iz Gornjeg Bukovca kod Vranja ubio je iz lovačke puške komšinicu Mirjanu Jović (55) i njenu majku Đurđiju Cvetković (85), a zatim je presudio i sebi!
Fudbalski savez Srbije je pokazao nultu toleranciju prema Aleksandru Važiću i Darku Tešoviću, koji zbog nameštanja mečeva dve godine neće moći da rade posao koji su do sada obavljali.
Svako ko je ove sezone odgledao više od jedne utakmice Crvene zvezde pita se gde je i zašto nema prostora Ognjen Dobrić. Levoruko krilo je bilo van rotacija Janisa Sferopulosa i u pobedi nad Albom u četvrtak veče, a nije imao problema sa povredom. Prosek od dva poena za osam minuta na parketu po meču Evrolige je daleko ispod onoga što su "delije" od svog miljenika očekivale.
Novak Đoković prisustvovao je meču Evroligje između Crvene zvezde i Albe i tom prilikom istakao je da će igrati u prvoj nedelji nove sezone, samo još uvek nije odlučio gde će to biti
Četvrti vezani poraz upisao je Partizan u Parizu, a treći put se dešavaju ogromne i neshvatljive greške izabranika Željka Obradovića u samoj završnici, koje se na kraju ispostave kao prelomne. Tako je bilo i sinoć, a glavni "junak", ovog puta, jeste kapiten Vanja Marinković.
Jelena Dokić, bivša teniska zvezda srpskog porekla, otvorila je bolna poglavlja svog života kroz dokumentarni film "Nesalomiva", koji detaljno prikazuje njenu borbu sa fizičkim i psihičkim zlostavljanjem od strane oca i trenera, Damira Dokića.
Šest bombardera američkog vazduhoplovstva "Boing B-52 Stratofortress" nedavno je stiglo na Bliski istok kako bi odvratilo Iran i njegove saveznike od mogućih napada na Izrael.
Tela 11 osoba, među kojima dve žene i dva maloletnika, pronađena su u napuštenom kombiju na putu u pravcu Akapulka u Meksiku, javile su danas lokalne vlasti.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao je Suzi Vajls, menadžerku njegove izborne kampanje, za novu šeficu kabineta u Beloj kući, čime će ona postati prva žena u istoriji SAD na čelu kabineta.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poručuje da će ako Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima u SAD, uspe da zaustavi ratove, Minsk novog lidera SAD predložiti za Nobelovu nagradu.
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden kriv je za poraz Kamale Haris na predsedničkim izborima, tvrde saradnici potpredsednice SAD nakon njenog izbornog debakla, navodeći da je trebalo ranije da se povuče iz trke.
Tri osobe optužene su u vezi sa smrću britanskog pevača Lijama Pejna, koji je preminuo nakon što je pao sa terase svog hotelskog apartmana u Buenos Ajresu prošlog meseca, saopštili su argentinski tužioci.
Slavni italijanski gitarski kvartet “40 Fingers” se, posle nešto više od godinu dana, vraća u MTS Dvoranu, gde će održati koncert 10. februara 2025. godine.
U Domu kulture "Jevto Dedijer" Bileća, u subotu, 9. novembra, u 19 časova, biće prikazan dokumentarni film "Jasenovac", autora Danka Vasovića, novinara iz Beograda.
Zimi je važno pravilno prati posteljinu kako bismo smanjili rizik od gripa i alergija. Stručnjaci preporučuju pranje najmanje jednom nedeljno, a tokom sezone gripa čak i dva puta nedeljno, kako bi se uklonile bakterije i alergeni. Održavanje čiste posteljine doprinosi zdravlju i boljem snu.
Bane Mojićević je otkrio da li će se prva generacija "Zvezda Granda" okupiti ove godine s obzirom na to da se navršilo dve decenije od njihovog takmičenja.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.