Astronomski nameti za odlazak u minus: Banke nas deru, za ulazak u crveno kamata 55%

Кada nam fali novac i neophodno je brzo zatvoriti neku finansijsku konstrukciju, prva stanica za pomoć nam je banka.

Među bankarskim ponudama koje nam obezbeđuju tu opciju je i dozvoljeni minus uz keš kredit, a to je itekako skup poduhvat u Srbiji, jer će mnogo više platiti to što je trošio novac koji nema.

Zanemarljiv je broj građana Srbije koji na svom tekućem računu ne koristi uslugu dozvoljenog prekoračenja, odnosno odlazak u minus, a za ulazak u crveno će, u zavisnosti od banke, platiti visoku kamatu, mnogo višu nego u okolnim zemljama. Banke u Srbiji imale su rekordnu zaradu u prethodnoj godini, a razlog je, nesumljivo, i to što su neki njihovi proizvodi višestruko skuplji nego u okruženju i nekim zemljama Evropske unije.

Klijenti u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu za to zaduženje plaćaju kamatnu stopu višu i od 33 odsto na godišnjem nivou. Kod suseda je znatno drugačije. U Hrvatskoj i Sloveniji maksimalna kamatna stopa na ovu vrstu zaduženja je 7,5 odsto godišnje, a ova usluga povoljnija je i za klijente u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Praktično, nijedna banka koja posluje u Srbiji, za prekoračenje po tekućem računu, nema jednocifrenu kamatu, a samo jedna blizu je kamatnoj stopi od 10 odsto, ali je, ipak, malo viša i iznosi 10,74 odsto. Sve ostale svojim klijentima, koji koriste uslugu dozvoljenog prekoračenja, naplaćuju kamatu od oko 20 odsto ili iznad toga, a nekoliko njih za ovu vrstu usluge naplaćuje kamatu višu od 30 procenata.

Kamate su još rigoroznije za one koji premaše iznos dozvoljenog prekoračenja i pređu liniju nedozvoljenog prekoračenja. Za tu vrstu pozajmice neke banke naplaćuju klijentima izuzetno visoke kamate, a godišnja kamatna stopa u jednoj banci stigla je do skoro 55 odsto.

Najskuplje pozajmice

Dozvola odlaska u minus najskuplji je bankarski proizvod i stručnjaci ne preporučuju redovno korišćenje takve usluge, ali ukoliko je neophodno, da se vrlo brzo anulira. Pokazalo se da su klijenti banaka svesni rizika koji bi morali da preuzmu na sebe prilikom korišćenja ove ponude, stoga se ova bankarska usluga retko i koristi.

Po podacima Narodne banke Srbije trenutno učešće dozvoljenih i nedozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu zauzima svega 1,4 odsto. Iz NBS ukazuju da je to očekivano, jer je reč o pozajmicama koje su među najskupljim vidovima kreditiranja i to, pre svega, zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni.

Foto: Tanjug

 

Po rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva”, bankarske usluge u Srbiji daleko su skuplje nego u zemljama u okruženju.

- Uslovi koje nude banke u Srbiji poredeći sa onim u zemljama u okruženju su lošiji i opterećenja su mnogo veća. To se odnosi na sve vrste bankarskih usluga, od dozvoljenog i nedozvoljenog minusa, kredita i slično - ističe Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača ,,Efektiva''.

On ukazuje da su u zemljama bivše SFRJ često kamate i duplo manje nego u Srbiji.

- Razlog leži u tome da je kod nas regulativa slabija nego u zemljama bivše SFRJ i da je drugačiji uticaj na kamatnu politiku banaka. Promene nabolje mogle bi se ostvariti većim uticajem NBS, da se banke stimulišu kako bi smanjile kamatne stope ili destimulišu kad ih povećavaju, ili da se poveća konkurencija na domaćem bankarskom tržištu - kaže Gavrilović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.