Stiže li sneg u maju?! Evo kada i gde je u Srbiji palo 80 centimetara snega!

Ovogodišnji deo zime prolazi u znaku veoma blagog vremena. Povremenih snežnih padavina bilo je u danima nakon Božića, pri čemu se snežni pokrivač zbog nižih temperatura i jačih jutrnjih mrazeva zadržao i nedelju dana. Potom je usledilo dugotrajno suvo i vrlo stabilno vreme, a prva dekada februara donela je ekstremno toplo vreme, uz temperature i do 20°C, a dostitale su čak i 23°C. Te temperature bile su i za 15 stepeni više od proseka za ovo doba godine.

Poslednjih godina primetne su sve blaže zime, uz temperature iznad proseka, a sve manje je i snega.

Tako u sezoni 2019-2020. snega skoro i da nije bilo u Beogradu.

Ozbiljan nedostatak snega u Beogradu i u delovima Srbije veoma česta je pojava prethodnih godina.

Često se dešavaju i ekstremne situacije, odnosno da sneg padne van zimske sezone.

Ipak, prošlogodišnji april nam je već 3 godine zaredom doneo neobičan izuzetak, a april 2021. godine zabeležio je prvi sneg u Beogradu još od aprila 1996. i 1997. godine kada je poslednji put padao u prestonoci.

Foto: pixabay.com

Inače, prosečan datum padanja poslednjeg snega u Beogradu je 23. mart, što ne znači da ne može da pada ranije ili kasnije, pa je tako najkasnije padanje snega zabeleženo 11. maja 1953. godine.

Sneg u maju

Sneg u maju veoma je retka pojava u Srbiji, ali nije neuobičajena. Javlja se uglavnom pri jačem zahlađenju, uz prodor polarnog vazduha sa severa i istoka, uz dotok vlage sa Mediterana.

Sneg u maju u Srbiji pada uglavnom u planinskim predelima, naročito iznad 1000 metara nadmorske visine, pa tako i te kako zna da zabeli Kopaonik, Staru planine i druge više planine, ali i niže planine, poput Zlatibora. Tokom tih dana temperature odu i u minus, a sneg zna uz jak vetar da napravi i pravu mećavu.

Pored planinskih predela, sneg zna u maju da zabeleži i ništo niže predele, uglavnom južne, jugozapadne i zapadne Srbije i tada zabeli i predela na oko 400-500 metara nadmorske visine. Tada sneg zna da zabeli šire područje Ivanjice i Arilja, ali i Bajine Bašte i Ivanjice i da napravi katastrofalnu štetu na poljoprivrednim i ratarskim kulturama, naročito malinama. Takav slučaj zabeležen je maja 2012. godine. Tada je sneg zavejao i Sarajevo kao usred januara.

Foto: Rina.rs

Srećom, kada su gradovi u nizijama u pitanju snežni pokrivač u maju skoro da je nemoguć, iako je bilo u prošlosti da su provejavale pahulje.

Ne tako davno, u vreme ciklona koji je u maju 2014. godine doneo Srbiji katastrofalne kiše i poplave, bilo je i više negop hladno da na višim planinama budu u obliku snega, pa je tako na Kopaoniku palo za dva dana skoro 90 milimetara padavina i to u obliku snega, a visina snežnog pokrivača dostigla je čak 58 centimetara, da bi se u narednih pet daa ovaj snežni pokrivač u potpunosti otopio.

Sneg u maju najčešći je na visokim planinama Kosova i Metohije, poput Šar Planine, Prokletija i drugih, čiji vrhovi prelaze i 2500 metara nadmorske visisne, a sneg u proseku visine od jednog metra na tim visinama se zadržava i tokom većeg dela juna, a slično je i u višim predelima Alpa.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ipak, ove sezone, snega na planinama ima u vrlo malim količinama, pa ga tako ovih dana ima samo iznad 1500 metara, a Kopaonik meri samo 10 cm. Dakle, čak i tamo gde ga ima, ima ga znatno ispod proseka i to ne samo na planimama Srbije, već i cele južne Evrope, gde snega na visinama od 1500 do 2000 metara ima znatno ispod proseka.

Kada se sneg javi tokom proleća, velika šteta može biti pričinjena i zbog veoma mokrog i vlažnog snega, koji kao takav i kao dosta težak može da ošteti vegaticiju, da polomi grane, obori drveća, pa čak da napravi štetu i na elektromrežama.

Pored snega, veća opasnost od njega je pojava kasnog prolećnog mraza, koji zna da se javi jačk i u nižim predelima Srbije i da napravi veliku štetu poljoprivrednim i ratarskim kulturama.

Prosečna jutarnja temperatura u maju je od 10 do 16°C, a prosečna maksimalna dnevna od 20 do 26°C.

Inače, maj u Srbiji odlikuju se veoma promenljivim i nestabilnim vremenom, uz česte grmljavinske nestabilnosti i lokalnu pojavu grada.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Pored juna, maj je mesec koji je u proseku najkišovitiji u Srbiji.

Kada počinju snežni dani?

Prosečno padanje prvog snega u Beogradu je 23. novembra, ali poslednjih godina taj datum zna čeato da bude probijen i to ne samo za mesec dana, već nekada i mnogo duže, kao što je bio slučaj 2020. godine kada je prvi sneg u Beogradu padao u vreme kad mu se više niko nije nadao.

Ipak, sneg u Beogradu znao je da pada ne samo u novembru i to na početku meseca, već i tokom oktobra.

Poslednjih 10 do 15 godina padalo je manje snega nego što je uobičajeno. U vreme naših baka i deka bilo je jačih zima i većih padavina, pa onaj sneg do kolena koji nam oni stalno spominju, za nas je kao legenda.

Ako posmatramo slike pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, zime su bile drugačije nego danas.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Posle sedamdesetih postalo toplije na globalnom nivou. Sada je dosta promenljivo,pa 2007. i poslednjih zima skoro da nije ni bilo snega u Beogradu, a na primer 2012. godine imali smo jako hladan februar, kada su Srbija i Beograd bili zavejani snegom i ledom, a proglašeno je i vanredno stanje. Taj februar bio je veoma hladan, a ako zimu posmatramo kao celinu (decembar, januar, februar) zbog znatno toplijeg decembra i januara bila prosečna.

Kako je snega sve manje, današnji mališani uskoro bi mogli da ga gledaju samo na televiziji. I da slušaju o čuvenoj 1962. godini kada je u Beogradu bilo čak 80 centimetara "beline", odnosno 1999. i 2011. kada smo imali čak po 44 dana pod snegom.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ovo su neke činjenice:

Najraniji sneg otkad se vrše merenja u Beogradu pao je sad već dalekog 7. oktobra 1897. godine

Najraniji snežni pokrivač u Beogradu se formirao 20. oktobra 1908. godine, a najkasniji snežni pokrivač se formirao 22. aprila 1997. godine

Maksimalne visine snežnog pokrivača po mesecima:

oktobar – 16 cm (28.10.1905);

novembar – 39 cm (07.11.1995);

decembar – 65 cm (02. i 05.12.1921);

januar – 61 cm (16.01.1935);

februar – 80 cm (03.02.1962);

mart– 44 cm (17.03.1962);

april– 15 cm (4. april 2023, u višim delovima grada 30 cm);

Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu iznosila je 80 cm (03.02.1962).

Prema trenutnim prognozama, iako se u narednom periodu u Srbiji očekuje zahlađenje, ono neće biti u obliku da sneg pada u nižim predelima, bar u narednih desetak dana.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.