Litijum je šansa koja se ne propušta! Emanuel Makron ubrzava proizvodnju e-vozila

Procenjuje se da nalazište ovog metala u Centralnom masivu sadrži 118 miliona tona ovog minerala i moglo bi da bude novi El Dorado litijuma za Francusku, a takođe i za čitavu Evropu

Sa zabranom upotrebe vozila sa unutrašnjim sagorevanjem smatra se da će se globalna potražnja za litijumom povećati 40 puta za 20 godina. Podaci koji su pripremljeni za Evropski parlament još 2021. godine pokazuju da će Evropi biti potrebno 18 puta više litijuma do 2030. i 60 puta više do 2050. godine, kako bi zadovoljila projektovanu potražnju za električnim vozilima, koja pretežno koriste litijumske baterije. Istovremeno, brojne zemlje Evrope razvijaju rudarske i projekte za preradu litijuma, poput Velike Britanije, Nemačke, Češke, Francuske, Finske, Austrije.

Za pravljenje baterije kao i ostatka za e-vozila, potrebno je nekoliko vrsta različitih metala, kao što su bakar, litijum, kobalt, mangan i grafit. Međutim, većina resursa koji se koriste za proizvodnju baterije je danas uvezena iz zemalja koje štite svoje blago zvano "kritične mineralne sirovine", zbog čega će Francuska raditi istraživanja na svojoj teritoriji.

Ekološka pravila

Tako je predsednik Francuske Emanuel Makron najavio da želi da ubrza proizvodnju električnih automobila.

Naime, izuzetno ležište litijuma nalazi se u dubinama Centralnog masiva i samo čeka da bude razvijeno, naravno, ukoliko uslovi eksploatacije ispunjavaju ekološka pravila i standarde. Ovo nalazište, za koje se procenjuje da sadrži 118 miliona tona ovog minerala, moglo bi da bude novi El Dorado litijuma za Francusku, a takođe i za čitavu Evropu.

Grupa "Emeris" u Alijeu, ali i državno rukovodstvo, nadaju se da će brzo moći da pređu na operativnu fazu, koja bi, između ostalog, dugoročno obezbedila više od hiljadu radnih mesta, što direktno, što indirektno, a imala bi i pozitivan efekat na reindustrijalizaciju zemlje.

Foto: Shutterstock

Ovaj projekat će u Francuskoj biti predmet javne rasprave u junu. Rukovodstvo kompanije "Emeris" potvrđuje da neće biti bušenja ispod šume i da će se ruda transportovati cevovodom i železnicom.

Ovo je logičan sled događaja s obzirom na to da će od 2035. električni automobili preplaviti evropske drumove. Očekuje se da će upravo oni biti adut u borbi sa klimatskim promenama. I dok rudnici litijuma niču širom planete, Srbija je zahvaljujući pojedincima propustila istorijsku šansu za iskopavanje ovog metala koji predstavlja budućnost u industrijskoj proizvodnji.

Srpski potencijali

Ruda jadarit pronađena je još 2004. godine u Jadarskoj dolini, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, ovaj kraj je rangiran kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.
Međutim, u januaru 2022. godine projekat Jadar je zaustavljen, čime je i zaustavljen razvoj jednog od najvećih potencijala za litijum.
Srbija ima veliki potencijal da se uključi u lanac e-mobilnosti, koji počinje obezbeđivanjem sirovina, preko proizvodnje baterija do proizvodnje električnog automobila. U prilog tome govori i činjenica da je najavljeno otvaranje fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija, a u Kragujevcu se sprema proizvodnja prvog električnog automobila.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.