Mnogi karcinomi se sada mogu kontrolisati tokom dužeg vremenskog perioda i cilj svih istraživanja upravo jeste da karcinom postane hronična bolest sa kojom se može živeti. Međutim, uprkos značajnom napretku u lečenju malignih bolesti, akcenat se uvek mora staviti na prevenciju, kaže medikalni onkolog dr Suzana Matković.
Imunoterapija, ili kako se još zove imunoonkološka terapija, predstavlja potpuno novu klasu lekova koji se, danas, primenjuju u lečenju mnogih malignih bolesti. Stručnjaci predviđaju da će ovaj oblik terapija u postpunosti promeniti način lečenja malignih bolesti u budućnosti.
Imunoterapija je grupa lekova potpuno drugačijeg mehanizma delovanja u odnosu na sve dosadašnje medikamente koji se primenjuju u lečenju onkoloških bolesnika. Lekari naglašavaju da imunoterapija nikako nije primena raznih vitamina, suplemenata ili mnogih preparata koji se reklamiraju kao proizvodi za poboljšanje imuniteta.
Kako deluje imunoterapija?
Imunoterapija deluje tako što povećava prirodnu odbranu organizma od malignih oboljenja. Ovaj vid lečenja stimuliše naš imuni sistem da uništava ćelije raka. Imuni sistem ljudskog organizma podešen je tako da prepoznaje strane ćelije kao što su bakterije, virusi, ali i maligne ćelije.
Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze. Stručnjaci naglašavaju da su tokom poslednjih 10 godina objavljeni rezultati mnogobrojnih istraživanja, o tome kako da usmerimo naša bela krvna zrnca, pre svega podvrstu belih krvnih zrnaca, T-limfocite, da pronalaze i uništavaju maligne ćelije. Pronađeni su izvesni proteini – receptori na T-limfocitima koji se nazivaju receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1).
Foto: Shutterstock
- Takođe, pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama, odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Upravo zbog toga što kontrolišu aktivaciju imunog sistema ovi receptori su nazvani “tačke kontrole” (checkpoints). Kada su ova dva proteina/receptora povezani naš imuni sistem ostaje “uspavan” i ne prepoznaje maligne ćelije. Međutim, poslednjih nekoliko godina razvijeni su lekovi koji se vezuju ili na PD-1 receptor ili na PD-L1 receptor i na taj način sprečavaju njihov kontakt. Kada se spreči kontakt ovih receptora naš imuni sistem se budi i uništava maligni tumor. Upravo zbog toga što inhibiraju ove tačke kontrole (checkpoints) imunološkog sistema ovi lekovi se zovu checkpoint inhibitori – kaže za portal eKlinika medikalni onkolog dr Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete - Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
U nekim slučajevima bolest se potpuno povukla
Veliki broj pacijenta povoljno reaguje na primenu imunoterapije. Dr Matković navodi da se može reći da je epohalan napredak načinjen primenom ovih lekova kod pacijenata obolelih od metastatskog melanoma.
- Za razliku od prethodnog perioda kada su pacijenti sametastatskim melanomom lečeni hemioterapijom i kada je manje od 5 odsto bilo živo 5 godina, danas, više od 50 obolelih od ove bolesti koji se leče imunoterapijom živi duže od 5 godina i ima dobar kvalitet života. U našoj svakodnevnoj praksi imamo i pacijente kod kojih se bolest u potpunosti povukla i nadamo se da ih možemo smatrati izlečenim. Veliki napredak je načinjen i u lečenju pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma (raka mokraćne bešike) koji je uvek imao infausnu prognozu. Inovativni lekovi-imunoterapija kod ovih pacijenata može da produži život i preko 2 godine uz dobar kvalitet života što je i jedan od važnih ciljeva lečenja - naglašava dr Matković.
Foto: Shutterstock
Napredak i u lečenju karcinoma bubrega i pluća
Dr Suzana Matković ističe da je izuzetno veliki napredak postignut primenom imunoterapije i kod obolelih od karcinoma bubrega, a imunoterapija je našla i svoje mesto u lečenju obolelih od karcinoma pluća, karcinoma glave i vrata, karcinoma endometrijuma.
- Lečenje onkoloških bolesnika je, ipak, uvek multidisciplinarno i multimodalno. To znači da se primenjuje i hirurgija i radioterapija kao i različite vrste sistemske terapije – hemioterapija, takozvana ciljana (target) terapija, imunoterapija, hormonska terapija. Koji modalitet, odnosno kombinacija modaliteta lečenja će se primeniti zavisi od vrste maligne bolesti, njene proširenosti, kao i preporuka i protokola lečenja, a sa ciljem postizanja što boljeg ishoda bolesti - precizira doktorka.
Imunoterapija se primenjuje u ciklusima u vidu infuzije koja traje kratko. Dr Matković napominje da obično pri prvom davanju leka ona traje 60 minuta, u narednim ciklusima oko pola sata.
- Terapija se prima u ciklusima na svake dve, tri, četiri ili šest nedelja (zavisno od vrste leka). Tokom primene imunoterapije efakat terapije se procenjuje obično u određenim vremenskim razmacima i to posebnim pretragama i snimanjima kao što su CT, MRI, PET/Ct. Eefekat terapije može biti potpuno povlačenje tumora što smo i imali prilike da vidimo kod na primer metastatskog melanoma, koga od 2017. lečimo imunoterapijom. Odgovor na terapiju može biti delimičan, ali i nepromenjen kada je praktično zaustavljen rast tumora. Nažalost postoje i oni slučajevi gde imunoterapija ne deluje, gde dolazi do pogoršanja bolesti - kaže dr Suzana Matković.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Četvorogodišnjoj Nađi iz Čačka, koja boluje od bulozne epidermolize, o trošku države odobrena je genska krema koja je prošle godine registrovana u SAD kao jedini lek za "decu leptire", a tim povodom za Informer oglasla se i njena hraniteljica Tatjana Nicović.
Četvorogodišnja Sofija Markuljević mogla bi da ponese epitet najhrabrije devojčice u Srbiji, jer uprkos stravičnoj dijagnozi - spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA) i teškoj operaciji koja je sada čeka, pokazuje neopisivu snagu, ali i optimizam.
Otac devojčice koja je sa 10 godina preminula od kancera objavio je na društvenoj mreži "X" pesmu koju je napisala njegova ćerka pre nego što je umrla, a ova pesma izazvala je salvu emocija među korisnicima mreža.
Danas je Međunarodni dan dece obolele od raka koji je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konferencije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja. Na ovu temu u "Info jutru" govorila je Bojana Mitić, danas devojka, a nekada devojčica koja je pobedila kancer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Pojavio se još jedan šokantan snimak incidenta sa blokaderskog skupa u Valjevu, na kojem se jasno vidi kako blokaderka Dijana Hrka drži motku u ruci, preti, udara, a zatim juri aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS) Nedu Perić.
Vlada Srbije razrešila je profesore Nebojšu Bojovića sa mesta predsednika, a Vladana Đokića sa mesta člana Upravnog odbora Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić žestoko je reagovala nakon skandaloznog saopštenja Univerziteta u Beogradu povodom drastičnog pada na prestižnoj Šangajskoj listi, gde je Beogradski univerzitet potonuo u grupu od 501. do 600. mesta!
Umesto da se zaustave i zapitaju gde vode njihovi pozivi na linč, ekstremisti sa društvenih mreža nastavljaju sa brutalnim zastrašivanjem policajaca i njihovih porodica!
Predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja, Miloš Vučević, izjavio je danas da mu je za "gađanje" svaki napad na bilo kog novinara, bilo koje televizije i medijske kuće.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" pokazali smo vam kakvu to kampanju vodi političar u pokušaju Miki Aleksić, šta ovih dana radi profesor blokader Milo Lompar, koje propise krši samozvani ekolog Aleksandar Jovanović Čuta, čime se bavi potrčko Dragana Đilasa, Borko Stefanović…
Optužnica protiv Marka Daničića (25) i Vasilija Gačevića (24) za ubistvo mladog MMA borca Stefana Savića podignuta je nakon dve i po godine od zločina, a i dalje se čeka izručenje jednog od okrivljenih iz inostranstva..
Policija u Beogradu uhapsila je 47-godišnjeg vlasnika i odgovorno lice jedne firme iz tog grada, zbog sumnje da je prevarom oštetio kompaniju iz Jordana za više od 403,7 miliona dinara.
Muškarac iz Lazarevca, inicijala G. L. (63), teško je povređen kada ga je prilikom radova na kući najpre udarila struja, nakon čega je pao sa visine od tri metra.
U selu Konotopje u centralnoj Poljskoj danas je zvanično otkrivena za javnost statua Bogorodice visoka 55 metara, nakon svečanog blagoslova, čime je postala najviši spomenik posvećen Bogorodici u Evropi, javlja poljski javni servis TVP.
Francuski državljanin Brahim Terki (50) i njegova dva sina, uzrasta 12 i devet godina, spaseni su 14. avgusta nakon što su proveli noć na otvorenom moru kod tajlandskog ostrva Ko Samui usled kvara na iznajmljenom džet-skiju.
Vodostaj Rajne pao je na rekordno nizak nivo, dok Evropu i dalje pogađa toplotni talas, pokazali su podaci nemačke Agencije za unutrašnju plovidbu (WSV).
U Varšavi je danas održana velika vojna parada povodom Dana poljskih oružanih snaga tokom koje je skoro dve hiljade vojnika prodefilovalo sa najnovijim naoružanjem, a više desetina moćnih borbenih vozila predstavljeno javnosti sa ciljem da se demonstrira snaga poljske vojske.
Važno birati lagane i nutritivno bogate namirnice za večeru, koje podržavaju zdravu cirkulaciju i opšte zdravlje srca. Odličan izbor su semenke bundeve.
Viber je uveo novu AI funkciju zasnovanu na OpenAI tehnologiji, koja korisnicima omogućava da brzo dobiju rezime nepročitanih poruka u grupnim četovima.
Džini Lu, mops spašen iz trgovine psećim mesom u Južnoj Koreji, pobedio je na ovogodišnjem takmičenju za najružnijeg psa na svetu u petak u Santa Rosi u Kaliforniji.
Skoro svaki čovek kaže da mu je porodica svetinja, ali svedoci smo da nekada postoje i komplikovani porodični odnosi gde nema komunikacije, a takvih primera, nažalost, ima i među poznatim ličnostima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.