Mnogi karcinomi se sada mogu kontrolisati tokom dužeg vremenskog perioda i cilj svih istraživanja upravo jeste da karcinom postane hronična bolest sa kojom se može živeti. Međutim, uprkos značajnom napretku u lečenju malignih bolesti, akcenat se uvek mora staviti na prevenciju, kaže medikalni onkolog dr Suzana Matković.
Imunoterapija, ili kako se još zove imunoonkološka terapija, predstavlja potpuno novu klasu lekova koji se, danas, primenjuju u lečenju mnogih malignih bolesti. Stručnjaci predviđaju da će ovaj oblik terapija u postpunosti promeniti način lečenja malignih bolesti u budućnosti.
Imunoterapija je grupa lekova potpuno drugačijeg mehanizma delovanja u odnosu na sve dosadašnje medikamente koji se primenjuju u lečenju onkoloških bolesnika. Lekari naglašavaju da imunoterapija nikako nije primena raznih vitamina, suplemenata ili mnogih preparata koji se reklamiraju kao proizvodi za poboljšanje imuniteta.
Kako deluje imunoterapija?
Imunoterapija deluje tako što povećava prirodnu odbranu organizma od malignih oboljenja. Ovaj vid lečenja stimuliše naš imuni sistem da uništava ćelije raka. Imuni sistem ljudskog organizma podešen je tako da prepoznaje strane ćelije kao što su bakterije, virusi, ali i maligne ćelije.
Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze. Stručnjaci naglašavaju da su tokom poslednjih 10 godina objavljeni rezultati mnogobrojnih istraživanja, o tome kako da usmerimo naša bela krvna zrnca, pre svega podvrstu belih krvnih zrnaca, T-limfocite, da pronalaze i uništavaju maligne ćelije. Pronađeni su izvesni proteini – receptori na T-limfocitima koji se nazivaju receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1).
Foto: Shutterstock
- Takođe, pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama, odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Upravo zbog toga što kontrolišu aktivaciju imunog sistema ovi receptori su nazvani “tačke kontrole” (checkpoints). Kada su ova dva proteina/receptora povezani naš imuni sistem ostaje “uspavan” i ne prepoznaje maligne ćelije. Međutim, poslednjih nekoliko godina razvijeni su lekovi koji se vezuju ili na PD-1 receptor ili na PD-L1 receptor i na taj način sprečavaju njihov kontakt. Kada se spreči kontakt ovih receptora naš imuni sistem se budi i uništava maligni tumor. Upravo zbog toga što inhibiraju ove tačke kontrole (checkpoints) imunološkog sistema ovi lekovi se zovu checkpoint inhibitori – kaže za portal eKlinika medikalni onkolog dr Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete - Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
U nekim slučajevima bolest se potpuno povukla
Veliki broj pacijenta povoljno reaguje na primenu imunoterapije. Dr Matković navodi da se može reći da je epohalan napredak načinjen primenom ovih lekova kod pacijenata obolelih od metastatskog melanoma.
- Za razliku od prethodnog perioda kada su pacijenti sametastatskim melanomom lečeni hemioterapijom i kada je manje od 5 odsto bilo živo 5 godina, danas, više od 50 obolelih od ove bolesti koji se leče imunoterapijom živi duže od 5 godina i ima dobar kvalitet života. U našoj svakodnevnoj praksi imamo i pacijente kod kojih se bolest u potpunosti povukla i nadamo se da ih možemo smatrati izlečenim. Veliki napredak je načinjen i u lečenju pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma (raka mokraćne bešike) koji je uvek imao infausnu prognozu. Inovativni lekovi-imunoterapija kod ovih pacijenata može da produži život i preko 2 godine uz dobar kvalitet života što je i jedan od važnih ciljeva lečenja - naglašava dr Matković.
Foto: Shutterstock
Napredak i u lečenju karcinoma bubrega i pluća
Dr Suzana Matković ističe da je izuzetno veliki napredak postignut primenom imunoterapije i kod obolelih od karcinoma bubrega, a imunoterapija je našla i svoje mesto u lečenju obolelih od karcinoma pluća, karcinoma glave i vrata, karcinoma endometrijuma.
- Lečenje onkoloških bolesnika je, ipak, uvek multidisciplinarno i multimodalno. To znači da se primenjuje i hirurgija i radioterapija kao i različite vrste sistemske terapije – hemioterapija, takozvana ciljana (target) terapija, imunoterapija, hormonska terapija. Koji modalitet, odnosno kombinacija modaliteta lečenja će se primeniti zavisi od vrste maligne bolesti, njene proširenosti, kao i preporuka i protokola lečenja, a sa ciljem postizanja što boljeg ishoda bolesti - precizira doktorka.
Imunoterapija se primenjuje u ciklusima u vidu infuzije koja traje kratko. Dr Matković napominje da obično pri prvom davanju leka ona traje 60 minuta, u narednim ciklusima oko pola sata.
- Terapija se prima u ciklusima na svake dve, tri, četiri ili šest nedelja (zavisno od vrste leka). Tokom primene imunoterapije efakat terapije se procenjuje obično u određenim vremenskim razmacima i to posebnim pretragama i snimanjima kao što su CT, MRI, PET/Ct. Eefekat terapije može biti potpuno povlačenje tumora što smo i imali prilike da vidimo kod na primer metastatskog melanoma, koga od 2017. lečimo imunoterapijom. Odgovor na terapiju može biti delimičan, ali i nepromenjen kada je praktično zaustavljen rast tumora. Nažalost postoje i oni slučajevi gde imunoterapija ne deluje, gde dolazi do pogoršanja bolesti - kaže dr Suzana Matković.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Četvorogodišnjoj Nađi iz Čačka, koja boluje od bulozne epidermolize, o trošku države odobrena je genska krema koja je prošle godine registrovana u SAD kao jedini lek za "decu leptire", a tim povodom za Informer oglasla se i njena hraniteljica Tatjana Nicović.
Četvorogodišnja Sofija Markuljević mogla bi da ponese epitet najhrabrije devojčice u Srbiji, jer uprkos stravičnoj dijagnozi - spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA) i teškoj operaciji koja je sada čeka, pokazuje neopisivu snagu, ali i optimizam.
Otac devojčice koja je sa 10 godina preminula od kancera objavio je na društvenoj mreži "X" pesmu koju je napisala njegova ćerka pre nego što je umrla, a ova pesma izazvala je salvu emocija među korisnicima mreža.
Danas je Međunarodni dan dece obolele od raka koji je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konferencije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja. Na ovu temu u "Info jutru" govorila je Bojana Mitić, danas devojka, a nekada devojčica koja je pobedila kancer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Rusija bi mogla da nabavi rakete „bramos“ od Indije, i to sistem koji je prvobitno nastao kroz zajednički rad Moskve i Nju Delhija, ali je tokom godina prerastao u jedan od najpoznatijih izvoznih aduta indijske vojne industrije.
Ukrajinska komanda ume da napravi sliku uspešnog kontranapada, ali iza te slike, prema oceni bivšeg oficira američke vojske Stanislava Krapivnika, stoje ogromni gubici, nasilno mobilisani ljudi i operacije koje kratko traju, a zatim se završavaju potiskivanjem ukrajinskih snaga.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je tokom današnjeg Kolegijuma detalje jednog susreta iz Palate pravde sa advokaticom propalog košarkaša Vladimira Štimca, a zbog kog je taj blokader sa dna kace načisto pobesneo.
Blokaderi i njima bliski tajkunski mediji poput niskotiražnog Danasa, Nove i N1, još jednom su, po ko zna koji put, pokazali da im ništa nije sveto i da im je najjači adut njihovo licemerje bez presedana.
Predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas pozvao je danas parlamentarne stranke u Srbiji da podrže hitno usvajanje zakona kojim bi se mlađima od 16 godina zabranilo korišćenje društvenih mreža.
Na području Gadžinog Hana kod Niša u jednoj firmi poginuo je radnik pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, rekli su iz policije u Nišu, prenose Južne vesti.
Policija u Beču razbila je navodno visoko organizovanu kriminalnu mrežu koja je, prema sumnjama istražitelja, funkcionisala gotovo kao legalno preduzeće. U akciji kodnog naziva "Operacija Psiho", otkrivena je ilegalna proizvodnja kanabisa.
U zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu UKP i SAJ uhapšen je još jedan osumnjičeni za saizvršilaštvo u teškom ubistvu Aleksandra Nešovića 12. maja u restoranu "27" na Senjaku, nezvanično saznaje Informer od izvora bliskog istrazi.
Pred Višim sudom u Beogradu počinje postupak protiv Srđana P. optuženog za teško ubistvo i paljenje objekata u Velikom Polju kod Obrenovca, navodno zbog spora oko prodaje zemljišta.
Na Krimu su uvedene vanredne mere u prodaji goriva nakon problema u snabdevanju poluostrva, a kriza se sve jasnije povezuje sa udarima ukrajinskih snaga na energetsku i saobraćajnu infrastrukturu na jugu Rusije.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je građane Rusije da u zemljama Evropske unije i drugim „neprijateljskim državama“ mogu biti zadržani zbog podrške specijalnoj vojnoj operaciji ili zbog ranijih poseta Krimu.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je srdačnu rođendansku čestitku kineskom predsedniku Si Đinpingu, u kojoj je pohvalio izuzetna dostignuća i impresivan napredak Kine pod njegovim vođstvom.
Prvi put u poslednjih više od 30 godina, oružane snage u Holandiji sprovode vežbe postavljanja i upravljanja kampom za ratne zarobljenike u slučaju potencijalnog sukoba sa Rusijom.
Ksenija Repić, najstarija unuka poznate glumice Ljiljane Stjepanović, krenula je njenim stopama i već kao dete osvojila publiku ulogama u domaćim serijama.
Italijanska pevačica i jedna od najvećih seks-bombi osamdesetih godina, Sabrina Salerno (58), ponovo je rešila da zapali društvene mreže i dokaže da joj godine ne mogu ništa.
Od 20. juna otvara se povoljniji period za finansije, nove poslovne prilike i rešavanje problema koji su dugo opterećivali budžet. Posebno se izdvajaju Lavovi, Device i Jarčevi.
Ova domaća gibanica pravi se od jednostavnih sastojaka koje većina domaćinstava već ima pri ruci, a rezultat je mekano i sočno jelo sa neodoljivom zapečenom koricom.
Naslage leda u zamrzivaču predstavljaju čest problem u domaćinstvima jer zauzimaju prostor, otežavaju rad uređaja i mogu povećati potrošnju električne energije. Ipak, uz pomoć biljnih ulja taj proces možete usporiti.
Dok je godinama privlačila pažnju provokativnim fotografijama i sadržajem za odrasle, influenserka i model Nejlin Ešli danas tvrdi da je odlučila da potpuno promeni svoj život.
Voditeljka Jovana Jeremić ponovo je uspela da zaintrigira javnost nakon što je na društvenim mrežama objavila fotografiju sa za sada nepoznate lokacije.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.