Navala studenata na ovaj beogradski fakultet iz godine u godinu sve je veća: Sa diplomom će zarađivati 50 evra po satu!
Podeli vest
Juče je počeo prvi upisni rok na beogradskim fakultetima prijavljivanjem kandidata za osnovne akademske, integrisane i osnovne studije, a kako se čini, najveća navala bila je na Filozofskom fakultetu, konkretno na smer Psihologija, na kom su kandidati stajali u redu i čekali nekoliko sati pre početka upisa.
A zbog čega đaci hrle na psihologiju - pretpostavljamo zbog toga što su, kako objašnjavaju stručnjaci, psiholozi potrebni u svakoj branši, a jedna njihova seansa košta 50 evra.
Prema prvim preliminarnim podacima posle prvog dana prijavljivanja kandidata za upis na 31 fakultet, na nekoliko studijskih programa već je prijavljeno više kandidata nego što ima slobodnih mesta, saopštava Rektorat Univerziteta u Beogradu.
Prvi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu počinje danas prijavljivanjem kandidata za osnovne akademske, integrisane i osnovne studije, a završava se poslednjim danom upisa primljenih 12. jula.
19.06.2024
14:20
Studijski program psihologije na Filozofskom fakultetu godinama unazad ima sufiks "najtraženiji" na beogradskom Univerzitetu, iako su kvote ukupnog broja studenata povećane sa 88 na 116, od čega je njih 105 na budžetu, dok se 11 finansira samostalno. Konkurencija se nije smanjila, a prema zvaničnim informacijama ove godine se za jedno mesto bori čak sedam kandidata.
Time je studijski program psihologije na Filozofskom fakultetu, čini se, najpopularniji na celom Beogradskom univerzitetu, ostavivši tako iza sebe, po popularnosti, Fakultet organizacionih nauka, Stomatološki, Medicinski, Elektrotehnički
Atraktivne studije
Prodekanka za nastavu Filozofskog fakulteta dr Nataša Jovanović istakla je jednom prilikom zbog čega je studentima zanimljiv ovaj smer.
- To je atraktivna studijska grupa iz više razloga. Studenti dolaze u tim godinama kada im je razvoj ličnosti sopstvene i tuđe veoma zanimljiv, tako da je zbog toga psihologija atraktivna. Psiholozi relativno dobro stoje kada je reč o pozicioniranju na tržištu rada, tako da ima i taj faktor. Zanimljiv im je studijski program, silabusi, kurikulumi - kazala je ona.
Studije psihologije su uvek bile popularne među srednjoškolcima, s tim što je devedesetih interesovanje splaslo, da bi se onda kasnije opet stabilizovalo na današnjem nivou.
Upravnik Odeljenja psihologije na Filozofskom fakultetu dr Aleksander Baucal je mišljenja da psiholozi zauzimaju značajn faktor u digitalnom svetu koji je danas dominantan.
- Prilikom razvoja nekih aplikacija, nije dovoljno biti dobar u programiranju, nego razumeti buduće korisnike, njihove potrebe i očekivanja, njihove preferencije u korišćenju aplikacija. Firme mogu da razviju u tehnološkom smislu odlične aplikacije, ali one najuspešnije se izdvajaju upravo po tome što su prilagođene korisnicima. U medicinskom sektoru, opet, odavno je poznato koliko ‘psihološki faktor' utiče na uspešnost lečenja. Široka primenjivost psihologije i njena relevantnost u ličnom životu su razlozi zbog kojih je studiranje atraktivno za veliki broj mladih ljudi - kazao je on.
Dodaje da se studenti psihologije zapošljavaju u najrazličitijim sektorima i kompanijama.
- Osim što se bave kliničkom psihologijom u zdravstvu ili privatno, rade kao školski psiholozi ili psiholozi u kompanijama, mnogi posao nađu i na radnim mestima koja nas iznenade. Imamo one koji su na berzama ili u finansijskom sektoru, zatim u digitalnim industrijama. Retko se dešava da naši studenti imaju teškoće pri zapošljavanju. Iz razgovora sa njima stičem utisak da je njima najveći problem da se usmere i izaberu između brojnih mogućnosti koje im pružaju studije - kaže Baucal.
Od zdravstva do konsaltinga
Osim tradicionalnog zapošljavanja psihologa u sistemima zdravstva ili obrazovanja, sve veći broj njih opredeljuje se za kasnije usavršavanje za privatnu terapeutsku praksu, ali i rad u kompanijama, pošto je poslednjih godina broj kompanija koje ih zapošljavaju sve vidljiviji na tržištu rada.
Upravo ovo, ali i činjenica da su psiholozi sve potrebniji industriji četvrte generacije, onoj koja se bazira na digitalnoj ekonomiji i podacima, navelo je i neke privatne fakultete da osnuju studijske programe psihologije, pa i da spoje psihologiju i ekonomiju.
Interesovanje studenata za psihologiju je bilo veliko i onda kada je izbor karijera nakon studija bio ograničen, a danas se taj broj sve više uvećava jer je prepoznata stvarna potreba za profesionalcima u oblasti psihologije. Pored HR pozicija, diplomci psihologije mogu započeti karijeru u marketingu, prodaji, konsaltingu, ali mnogim drugim poljima zahvaljujući kombinaciji izbornih predmeta.
U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o zanimanjima koja će biti u porastu do 2025. godine psiholozi, psihijatri i prihoterapeuti nalaze se odmah iza lekara, IT i stručnjaka za veštačku inteligenciju, a razlozi su u njihovom sve većem značaju i angažovanju kako u sferi zdravstva i psihičkog zdravlja ljudi, tako i u različitim industrijama.
Jedna seansa 50 evra
Kako rade na posve različitim mestima, od vrtića, škola i bolnica, preko privatne prakse, do multinacionalnih kompanija, odnosno digitalne industrije, tako se i mesečne zarade prihologa značajno razlikuju. Dok oni koji rade u obrazovnom ili zdravstvenom sistemu primaju otprilike koliko i njihove ostale kolege, visoko pozicionirani menadžeri u velikim kompanijama zarađuju i nekoliko puta više.
Cena jedne sense po satu kod psihoteraputa, takođe je različita i kreće se od 15-ak pa do 50 evra.
Prijava na konkurs za psihologiju
Pravo da se prijave na konkurs za Odeljenje psihologije imaju svi kandidati koji su završili četvorogodišnju srednju školu ili studiraju na drugoj visokoškolskoj ustanovi ili na drugom smeru Filozofskog fakulteta. Juče je počela prijava, a kandidati prilikom konkursa moraju da uplate 9.630 dinara za polaganje prijemnog ispita. Za strane državljane ova cifra je nešto veća - 14.450 dinara.
Što se tiče prijemnog ispita, svi zainteresovani za Odeljenje psihologije polažu test iz opšte informisanosti i test iz psihologije. Test iz psihologije polaže se 25. juna u 10 časova, dok se opšta informisanost polaže sutradan, 26. juna u isto vreme. Školarina na ovom smeru je 118.548 na osnovnim studijama, odnosno 226.519 za strane državljane. Kandidati koji steknu uslov za studiranje na Filozofskom fakultetu odnosno na Odeljenju psihologije, imaju na četvrtoj godini studija praksu.
Na Odeljenju za psihologiju na osnovnim, master i doktorskim studijama predaje se veliki broj predmeta iz raznih oblasti opšte i eksperimentalne psihologije, socijalne psihologije, kliničke psihologije, razvojne i pedagoške psihologije, psihologije rada i metodologije psiholoških istraživanja.
Pored Odeljenja psihologije, na Filozofskom fakultetu postoje i druga odeljenja: andragogija, arheologija, etnologija i antropologija, istorija, istorija umetnosti, klasične nauke, pedagogija, sociologija i filozofija.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Prema prvim preliminarnim podacima posle prvog dana prijavljivanja kandidata za upis na 31 fakultet, na nekoliko studijskih programa već je prijavljeno više kandidata nego što ima slobodnih mesta, saopštava Rektorat Univerziteta u Beogradu.
Ukrajinske oružane snage su minirale sve brane i mostove na granici s Belorusijom, izjavio je za RIA Novosti zarobljeni ukrajinski vojnik Aleksandar Zaleski.
Najavljeno je novo maltretiranje građana Srbije koje đilasovci sprovode zloupotrebljavajući tragediju u Novom Sadu. Novi nasilni protesti najavljeni su za danas u 14 časova.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić bio je juče u vanrednoj poseti Okružnom zatvoru u Novom Sadu u pritvorskoj jedinici, gde je razgovarao sa nasilnicima koji su remetili javni red i mir i pravili haos, zbog čega su uhapšeni tokom protesta u Novom Sadu. Pašalić je pričao i sa privedenima u vezi sa tragedijom od 1. novembra, među kojima je i ministar u ostavci Goran Vesić.
U ranim jutarnjim satima došlo je do napada na policiju na starom Savskom mostu, a glavni akter bio je funkcioner Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji radi pod komandom tajkuna i lidera pomenute partije Dragana Đilasa.
Antisrpski ekstremisti, na čelu sa Milom Pajić i Dinkom Gruhonjićem, koji za Srbe kažu da su "genocidni", komanduju srpskom pravosuđu i vrše pritisak na tužilaštvo.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Rat u Ukrajini je poprimio potpuno novi oblik od trenutka kada je Kijevu dozvoljeno da koristi rakete dugog dometa, od toga trenutka Zapad je na nogama, ovu temu analizirali su gosti "Rata uživo" prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku i pilot Stevan Ignjatović.
Informer TV emitovao je specijalni program koji se bavio gorućim pitanjem u našoj državi - ko je oteo srpsko pravosuđe. Na ovu temu govorio je advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
Sudija Višeg suda u Smederevu zakazala je za ponedeljak, 25. novembar, završne reči u postupku protiv Uroša i Radiše Blažića za masakr u selima Dubona i Malo Orašje.
Z. Z. (71) uhapšen je zbog sumnje da je pištoljem ranio V. K. (61) i njegov sin G. K. (28)u Mramorku, komšije kažu da je u trenutku pucnjave bilo kao u ratu!
Vasilije Micić i dalje prolazi kroz košarkašku agoniju u NBA ligi. Nekadašnji MVP Evrolige dobio je samo osam minuta na parketu u porazu Šarlota od Milvokija 125:119, ali to vreme nije iskoristio.
Košarkaška reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država savladala je Portoriko 108:66 u trećoj fazi kvalifikacija za Panameričke igre, a posebno se istakao Džavonte Smart sa ubačenih 20 poena i po pet asistencija i skokova.
Rusija je, pre lansiranja balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“ na cilj u Ukrajini, automatski obavestila Sjedinjene Američke Države putem sistema za smanjenje nuklearnog rizika, izjavio je za RIA Novosti vojni analitičar i urednik časopisa Nacionalna odbrana Igor Koročenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuje javna propaganda protiv rađanja dece na internetu, u medijima, reklamama i filmovima (Child Free).
Srpski režiser Emir Kusturica komentarisao je ruski odgovor raketom "Orešnik" na napad Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na Brjansku oblast američkim ATACMS raketama.
Američki milijarder Ilon Mask na svojoj društvenoj mreži Iks najavio je potencijalnu kupovinu TV kuće MSNBC, poznate po bliskim vezama s Demokratskom strankom u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nekoliko neidentifikovanih dronova primećeno je iznad tri vazdušne baze u Velikoj Britaniji, saopštile su američke vazduhoplovne snage (USAF) koje koriste ove baze.
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi pojavio se 2022. godine u filmu "Bilo jednom u Hrvatskoj", gde je tumačio lik prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
Radijatori su počeli da se zagrevaju, što znači da su sobe toplije i vazduh je postao suvlji. Ovi uslovi nisu idealni za mnoge sobne biljke, jer neke loše reaguju na blizinu grejnog tela i suv vazduh.
Katarina Velika je ime koje mnogi prepoznaju, ali malo njih zaista poznaje život ove fascinantne žene. Ruska carica s pravom je zaslužila nadimak „Velika“, iako njena postignuća nisu uvek bila „dobra“.
Merilin Monro bila je u centru pažnje zbog svoje ljubavne afere sa predsdnikom Amerike Džonom Kenedijem, a sada su isplivali detalji razgovara sa Džeki, nakon priznanja glumice da voli njenog muža.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kojem devojka iz publike ne dozvoljava svom dečku da gleda provokativan ples Tee Tairović, po kojem je pevačica prepoznatljiva.
Roker Mladen Vojičić Tifa, koji se nalazi na slavljeničkoj turneji s "Bijelim dugmetom" svojevremeno je ispričao sve o konzumiranju nedozvoljenih supstanci.
Tea Tairović održala je sinoć, 23. novembra, solistički koncert u Sofiji, a bugarskoj publici priredila je provod za pamćenje. Jedna od najatraktivnijih srpskih pevačica dočekana je ovacijama, a na sceni se pojavila u izazovnom izdanju koje je malo koga ostavilo ravnodušnim.
Rijaliti učesnici Jelena Ilić i Uroš Rajačić prošle godine našli su se u žiži interesovanja kad je ona pred kamerama "Elite" prevarila tadašnjeg supruga Ivana Marinkovića, a po svemu sudeći, izgleda da će sada uploviti u vezu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.