Velike olakšice za mlade! Država im pomaže da se brže i lakše osamostale, evo i kako!

Učešće za kupovinu prvih nekretnina za mlade biće tri do pet odsto, a rate neće prelaziti 200 evra, što će omogućiti mladima da se brže i lakše osamostale.

Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa Narodnom bankom Srbije radiće se na tome da se sa poslovnim bankama naprave garantne šeme i programi kako bi se rešili problemi koje mladi imaju kada je reč o kupovini stana.

- Ići ćemo na to da učešće maksimalno bude tri do pet odsto, a da rate ne prelaze 200 evra za prosečne stanove na nivou Srbije. Radimo na izradi šeme, da vidimo kako da subvencionišemo kupovinu prvog stana - naglasio je predsednik i dodao da se u proseku mladi u Srbiji osamostaljuju tek sa 32 godine.

Vučić je naglasio da se neće dozvoliti "trikovi" kojima su se koristili pripadnici snaga bezbednosti prilikom subvencionisane kupovine stanova. Kako je rekao, oni su nekretnine koje su već posedovali prebacivali na nekog drugog kako bi kupovali jeftine stanove, a potom ih, umesto da žive u njima, izdavali.

- Striktno ćemo da vodimo računa! Proveravaćemo da li je bilo promena u imovinskom stanju. Ovim merama želimo da mlade sačuvamo u Srbiji, da im pružimo odličnu šansu. Napravićemo program kakav nigde u regionu ne postoji, da najlakše mogu da reše stambeno pitanje - naveo je Vučić.

Foto: Shutterstock

Velike razlike

Podaci pokazuju da mladi u Srbiji žive u roditeljskom domu i u četvrtoj deceniji života, odnosno i nakon napunjene 30. godine. Prosek je 30,4 godine, što je znatno više nego u EU, gde mladi napuštaju roditeljsko gnezdo sa 26 godina.

Kako navodi Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine, prosek godina kada se odlazi od roditelja varira od zemlje do zemlje, pa se tako mladi u Švedskoj sele iz roditeljskog doma i pre 18. rođendana.

- Postoje dve grupe razloga zbog kojih mladi kasnije napuštaju roditeljski dom. Prvi su strukturalni, socioekonomski, a drugi se tiču mentaliteta i vrednosti koje u različitim krajevima Evrope i različitim zemljama utiču povoljnije ili negativnije na to da se mladi ljudi sele. Važna je i dužina školovanja, koja je u Srbiji duža nego u drugim evropskim državama, mogućnost zaposlenja i nemogućnost kupovine svoje nekretnine - kaže Antonijevićeva i dodaje:

- Prema istraživanjima koja smo sproveli, četrdesetak odsto ispitanika kao razlog nenapuštanja roditeljske kuće kaže da nema potrebu za tim. Navode da im je potrebna podrška u vidu povoljnih kredita za stambeni prostor i dobre prilike za dobar posao. Važni su i mentalitet i navike u odrastanju. Zbog toga Ministarstvo radi na donošenju novih programa za bolju budućnost mladih koje bi jačale veštine za osamostaljivanje mladih.

Foto: Shutterstock

Prazno gnezdo

Kako za Informer navodi psiholog Snežana Repac, postoji vrlo bitan, možda čak i ključan razlog zbog kojih deca ne žele da se odvoje od roditelja rano.

- To je strah. Vrlo je važno da znamo da li je porodica adekvatno pripremila decu za odlazak. Vrlo često deca nisu psihički pripremljena za odlazak od roditelja, što rezultira velikim strahom. U Srbiji nije zastupljena kultura ranog odlaženja dece od roditelja, a često se dešava da ni roditelji ne žele da se deca odvoje od njih - objašnjava Repčeva.

Kako ističe, roditelji ne pripremaju decu za samostalan život jer bi oni sami voleli da deca žive sa njima.

- To je rezultat toga što roditelji često nemaju svoj život. U pitanju je sindrom "praznog gnezda", tačnije taj strah roditelja od odlaska deteta iz porodičnog doma. Takođe, takvi roditelji često znaju da se u slučaju odlaska deteta mešaju u njegov život i stalno mu budu za petama. Jednostavno, mi kao narod nemamo kulturu ranog odlaženja od porodičnog doma, odnosno odvajanja od primarne porodice - kaže Repčeva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.