Stručnjaci saglasni - Litijum Srbiju vodi u grupu razvijenih ekonomija

Pod sloganom zelene tranzicije i pete industrijske revolucije, prošle nedelje završena je, treća po redu, konferencija LookUp 3 koja je okupila vodeće stručnjake i predstavnike poslovne zajednice iz Srbije i sveta.

Cilj događaja bio je da se razmotre aktuelni trendovi, izazovi i rešenja u oblastima energetike, održivog razvoja i zaštite životne sredine i čuju iskustva i primeri i drugih zemalja.

Učesnici panela saglasni su u oceni da Srbija ima izuzetan razvojni potencijal u oblasti kritičnih i strateških mineralnih sirovina. Profesor Čedomir Beljić sa Rudarsko-geološkog fakulteta objašnjava da je važno napraviti razliku između ovih kategorija.

- Na prvom mestu bih istakao bakar, čija eksploatacija traje od 1904. godine do danas u timočkom magmatskom kompleksu. Takođe, litijum koji je pronađen u dolini Jadra predstavlja izuzetno značajan resurs i razvojnu šansu za Srbiju - naglašava prof. Beljić.

Ovo nalazište omogućava proizvodnju do 58.000 tona natrijumkarbonata godišnje, što zadovoljava potrošnju milion električnih automobila.

Decenijama unazad, Srbija izvozi bakar i po tome smo drugi u svetu. Sa litijumom u dolini Jadra koji spada među najperspektivnije i  najbolje istražena ležišta litijuma u Evropi, naša zemlja, prema mišljenju stručnjaka, ima mogućnost da u kratkom roku dostigne nivo najrazvijenih ekonomija i privuče najatraktivnije strane investicije u segmentu proizvodnje električnih vozila i drugih naprednih tehnologija.  

Na konferenciji govorio je i Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije. On je ukazao na izazove i mogućnosti u budućnosti rudarstva.

- Budućnost sa kojom smo suočeni je budućnost u kojoj će nam trebati više rudarstva da bismo ostvarili ciljeve održivog rasta. Zbog toga, Kanada, na primer, intenzivno ulaže u rudarstvo kroz državne investicije u razvoj strateških  resursa kritičnih minerala na svojoj teritoriji - rekao je profesor Stin i dodao:

Foto: Informer

- Rudarstvo se trenutno nalazi pod velikim pritiskom, iako je ono ključno za ostvarivanje ambicioznih ciljeva zelene energetske tranzicije. Pri tome važno je naglasiti da rudarstvo danas i rudarstvo od pre dvadeset ili trideset godina nije ista industrija. Savremeno rudarstvo podrazumeva primenu inovacija koje prosto nisu mogle ni da se zamisle ranije. Inovacije su ključne za održivo rudarstvo i postoje brojni primeri širom sveta kako njihova primena omogućava drastično smanjenje negativog uticaja koje je rudarstvo u prošlosti imalo na životnu sredinu. I to je ono o čemu javnost mora biti detaljno upoznata na istinit način i bez senzacionalizma.

Prema rečima stručnjaka, u Srbiji, po kriterijumu Evropske unije još uvek nije definisana kategorija kritičnih mineralnih sirovina. Iako zakon ne prepoznaje ovaj termin, objašnjavaju oni, postoje mineralne sirovine koje su od interesa za državu i one su proglašene strateškim.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stefan Srbljanović istakao je da je Srbija veoma značajna kao zemlja bogata kritičnim mineralima prema kriterijumima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Foto: Foto: Aleksandar Krstović

- Srbija je izuzetno bogata kritičnim mineralima. To našu zemlju svrstava među vodeće po svojim razvojnim potencijalima i to moramo da cenimo i iskoristimo na pravi način, uz odgovoran odnos prema životnoj sredini, rekao je Srbljanović.  Srbija je posvećena zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji, što je posebno značajno ako se ima u vidu da dve trećine energije trenutno dolazi iz termopogona, što je dugoročno neodrživo. Posmatrano i iz te perspektive, za Srbiju je izuzetno značajno da svoje resurse kada su pitanju kritični materijali, posebno litijum, iskoristi na najbolji mogući način uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine - naveo je Srbljanović. 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.