Ljubomir Ćirić vođa ronilačkog tima Žandarmerije za Informer: "Teško je kada u vodi tražimo telo deteta" (FOTO/VIDEO)

U svetu svake godine oko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na podatke koji su dostupni, te je utapanje na trećem mestu kao uzrok smrti.

U razgovoru za Informer Ljubomir Ćirić u Ronilačkoj jedinici Žandarmerije objašnjava najčešće uzroke utapanja.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama, a među deset je vodećih uzroka smrti dece i omladine uzrasta od jedne do 24 godine.

Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima u Ronilačkoj jedinici Žandarmerije za Informer kaže da se u našoj zemlji broj utapanja iz godine u godinu smanjuje, ali da se najčešće utapaju osobe koje ne znaju da plivaju i one koje precene svoje mogućnosti.

- Voda je opasna ukoliko je osoba neplivač ili poluplivač. Recimo zna u bazenu da pređe od tačke A do tačke B, ali reka je nešto drugo. Dovoljno je da dodirne travu ili nešto drugo tu kreće panika i sve sposobnosti padaju u vodu. Takođe, najčešća utapanja dešavaju se na neuređenim plažama pogotovo ako je reč o reci. Ovom prilikom apelujemo na građane da takva kupališta izbegavaju. Razlog je što niko ne može da zna šta se nalazi ispod vode, vrlo često ima krša oštrih predmeta... - objašnjava Ćirić u jedinici Žandarmerije koja jedina iz vode vadi telo utopljenika i dodaje: 

 

Foto: Ljubomir Ćirić/ foto:Maša Banđur

 

- Uzroci utapanju su i konzumiranje alkohola ali i srčanih udara koji se dogode u vodi. Moramo da shvatimo da voda nije naše prirodno okruženje i da prema njoj moramo da pokažemo poštovanje. Pripremite se pre ulaska u vodu, ulazite tamo gde je bezbedno i to samo ukoliko znate da plivate. Termin poluplivač vrlo često znači da osoba ne zna da pliva i bolje je da toga bude svesna, dosta je bilo takvih utapanja pogotovo kod mlađih uzrasta. Nije sramota ne znati da plivaš, sa druge strane nije teško ni naučiti ukoliko se obratite instruktorima plivanja - kaže Ćirić i savetuje da pre ulaska u vodu dobro procenite svoje mogućnosti.

Prema njegovim rečima u svojoj dugoj karijeri imao je različitih slučajeva, ali ako treba da odredimo koje su godište osobe koje se najčešće utapaju reč je starosnoj dobi od oko 25 godina. 
- U jednoj sezoni smo imali četiri utapanja osoba starosti 25 godina - objašnjava Ćirić.

 

Foto: J.R.

Nažalost u našoj zemlji bilo je više slučajeva u kojim su se utapali oni koji su pokušali da pomognu davljeniku. 

- Ukoliko primetite da se neko davi, a niste dobar plivač, ne ulazite u vodu! Pokušajte da im sa obale date nešto za šta se mogu uhvatiti. Štap, kanap, eventualno da se pruži ruka sa obale .... jer se dešavalo da umesto jednog imamo dva utopljenika - priseća se Ćirić čija jedinica kako kaže izlazi na vodu nažalost kada je kasno. 

Međutim, kada oni izađu na teren trebaju im dobre informacije kako bi telo pronašli ispod vode jer je vidljivost nulta i sve traže na dodir. 

Foto: J.R.

- Naša ekipa izlazi na teren nažalost kada se neko utopi. Izlazimo kada nas obaveste iz Policijskih uprava. Za naš posao najbitnije je vreme kada nam se javi, ali i informacije gde je poslednji put osoba viđena. To smanjuje teren pretrage ronioca, koji u vodi ne vidi skoro ništa, već pretražuje teren dodirom. Posao ronioca je težak, a najteže nam je kada u vodi tražimo telo deteta  - kaže sa tugom u glasu Ćirić.  

Foto: J.R.

Pored vađenja utopljenika Ronilačka jedinica angažuje se i za druge policijske poslove vezane za reke i jezera. 

- Naša jedinica angažuje se za pretragu predmeta koji su korišćeni u nekom krivičnom delu. Najčešće je reč o oružju. Imali smo pre nekoliko godina slučaj da smo iz Morave izvukli pištolj koji je rastavljen u delove i bačen sa mosta. Sve delove tog pištolja uspeli smo da nađemo i izvadimo iz vode. Pored toga, radimo obezbeđenja na vodi, ali i hapšenje na vodi i priobalju. Nedavno su naše kolege razbile bandu krijumčara migranta koji su koristili reku za nelegalni prelazak granice. Takođe obezbeđujemo skupove na vodi, kada su regate, karnevali... sva dešavanja u kojima je uključeno dosta plovila i ljudi mi smo tu kao spasioci, uvezani smo sa civilnim spasiocima - objašnjava Ćirić.  

Uvesti u školama obuku plivanja

Iako je sudeći po statistici svake godine manje utopljenika Ćirić kaže da bi bilo izuzetno dobro da se na nivou škole uvede plivanje. 
- Mi smo pre nekoliko godina predlagali ministarstvu prosvete da se osnovcima u petom razredu uvede obuka plivanja. To je nešto što ne iziskuje mnogo vremena, a svaki grad ima uslova da to obezbedi. Svi maju bazene. Garantujem da bi deca u kratkom vremenskom roku mogli da savladaju te neke veštine koje će im "sutra" sačuvati glavu - objašnjava Ćirić koji bi vrlo rado sa svojom jedinicom učestvovao u svemu tome bar u Beogradu.