Čuvar mračnih tajni iz devedesetih: Zavetovao se na ćutanje, a "robija tuđu robiju"?!

Radomir Marković (78), koga u seriji "Sablja" glumi Gojko Baletić, bio je načelnik Resora državne bezbednosti i jedna od najintrigantnijih figura u novijoj srpskoj istoriji.

Važi za rizničara najmračnijih tajni iz perioda vladavine Slobodana Miloševića, a ostaće upamćena njegova čuvena rečenica da bi "Srbija bila na kolenima kad bi otkrio sve što zna!"

Rođen je u Lukavici kraj Tuzle od oca prvoborca, posleratnog pilota, i majke partizanke. Detinjstvo je proveo u Beogradu, gde ja završio osnovnu, srednju školu i Pravni fakultet. Oženjen je Ivančicom, sa kojom ima jednog sina.

Posao policajca počeo je 1970. Prvu dužnost dobio je u Drugom odeljenju. U vreme "antibirokratske revolucije" bio je na mestu načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta SUP-a Beograd.

Usledio je premeštaj u Odeljenje za prekidanje međunarodnih kanala droge. Odatle je prekomandovan na Aerodrom Surčin za komandira stanice milicije, da bi ubrzo bio vraćen u beogradsku policiju, ali sa višim statusom.

Foto: Fejsbuk/Legende devedesetih

Najpre je bio načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta, a nedugo zatim imenovan je za prvog čoveka SUP-a. U prvi plan izbija kada sa te pozicije biva smenjen zbog sumnje da se bavi "nekim nedozvoljenim radnjama". Navodno "reketiranjem", što je MUP demantovao.

Sa činom general-potpukovnika 7. jula 1997. postavljen je za načelnika Resora javne bezbednosti, posle nikad razjašnjenog ubistva Radovana Stojičića Badže. Već sledeće godine u novembru, kad je smenjen Jovica Stanišić, postavljen je za šefa Državne bezbednosti sa činom general-pukovnika, koji je dobio ukazom predsednika Slobodana Miloševića.

Pričalo se da je tome kumovala Mira Marković, jer je Stanišić odbijao da sluša njena naređenja pa je na čelo DB-a postavila svog rođaka. Tada Jedinica za specijalne operacije DB-a počinje da ubija političke protivnike predsedničkog para Milošević-Marković. 

Ošamario Danicu Drašković

Ostaće upamćeno i da je Marković tokom demonstracija rukovodio hapšenjem bračnog para Drašković juna 1993. i tom prilikom je ošamario Danicu Drašković kada je od njega zatražila zaštitu od policijske torture.

Unapređen je vrlo brzo na dužnost pomoćnika ministra policije. Upućeni su tvrdili da sve to ne bi bilo moguće bez bliskosti sa porodicom Milošević-Marković. Bio je uvek član partija na vlasti, najpre SK-a, onda se učlanio u SPS. Kasnije se navodno prešaltovao u JUL.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube/Insajder Video

Iako je utisak kod većine sasvim drugačiji, Marković je na čelu DB-a bio relativno kratko. Tek oko dve godine. Međutim, upravo u vreme njegovog rukovođenja tajnom policijom dogodili su se zločini koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za tu službu neuporedivo duži.

Podneo je ostavku na to mesto na dan formiranja nove Vlade Srbije, krajem 2000. Od tog trenutka je pao u nemilost i postao prva tačka dnevnog reda sednice nove vlasti. Uhapšen je 24. februara 2001. i od tada se nalazi iza rešetaka.

Osuđen je u narednim godinama na jedinstvenu zatvorsku kaznu od 40 godina u tri procesa, nakon što je utvrđeno da je naredio i organizovao četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999., pokušaj atentata na Vuka Draškovića 15. juna 2000. u Budvi, kao i otmicu i ubistvo Ivana Stambolića. 

U međuvremenu, tokom boravka u zatvoru "Zabela", stigla ga je i optužnica za likvidaciju novinara Slavka Ćuruvije za Vaskrs 1999.

U oba prvostepena postupka za taj zločin je bio osuđen na 30 godina zatvora, ali je u februaru ove godine Apelacioni sud doneo konačnu oslobađajuću presudu u odnosu na njega i ostale optužene pripadnike Službe, Milana Radonjića, Ratka Romića i Mikija Kuraka. 

Odbio nov identitet i zaštitu

Pred sudom je u svim postupcima, vojničkog držanja i odsečnog govora, ostao pri tvrdnjama da nije učestvovao ni u jednom zločinu, čuvajući obraz voljenog predsednika Slobodana Miloševića i negirajući da je u njegovo ime organizovao likvidacije političkih neistomišljenika.

Tako je tokom suđenja za zločin na Ibarskoj magistrali govorio o tome da ga je Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika DB-a, u maju 2021. izveo iz zatvora i odveo na večeru u Institut bezbednosti na Banjici kojoj su prisustvovali još tadašnji načelnik DB-a Goran Petrović i ministar policije Dušan Mihajlović.

Naglasio je da mu je Mihajlović tada ponudio zaštitu, nov identitet, novac i zemlju po izboru ako optuži Miloševića, ali da je on to odbio.  

Međutim, tokom akcije "Sablja" Marković je, povodom istrage za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, dao iskaz u kome je optužio Miloševića kao naredbodavca, ali država ni tada nije pokazala umešnost da istera stvar do kraja i privoli ga na saradnju.

O statusu svedoka-saradnika razgovarao je sa tadašnjim specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem, koji je zastupao optužnicu za ubistvo premijera Zorana Đindiđa. To je potvrdio i Mile Novaković, nekadašnji šef UKP-a.

- Rade je imao poverenja u mene, mi smo stari znanci. Prihvatio je razgovor s Prijićem. Svi ti razgovori počinjali su rečenicom: 'Dajem iskaz, pod uslovom da ću u ovom predmetu biti svedok-saradnik - rekao je Novaković.

Đinđića hteli da zakolju!

Navodno je Marković tada nagovestio i da je atentat na Zorana Đinđića postojao još tokom petooktobarskih promena 2000. i da je tada trebalo da bude zaklan!

- Primenom mera došlo se do podataka da nepoznate osobe iz Đinđićevog ličnog obezbeđenja pripremaju ubistvo nožem. U ovom trenutku ne mogu tačno da se setim detalja o ovome, ali sigurno znam da sam zadužio Legiju da preko pripadnika Đinđićevog obezbeđenja poruči onima koji su to planirali da se nalaze pod kontrolom službe, te da takvo delo neće biti moguće, što je Legija i učinio - naveo je Marković u svojoj izjavi.

Uprkos nedovoljno ubedljivim ponudama da progovori o svim zločinima i sebi izdejstvuje slobodu, ostao je pri tvrdnji da ništa ne zna. Za "neznanje" je osuđen na 40 godina robije. I dalje ćuti.

Na koricama knjige "Kazna bez zločina", koju je Marković napisao i objavio iz zatvorske ćelije, u kratkoj biografije piše: "Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok, postaje žrtva progona nove vlasti".

U moru senzacionalističkih priča o čuvaru tajni devedesetih, u jednim dnevnim novinama je 2016. objavljena "ekskluziva" da je Marković konačno odlučio da progovori i da otkrije nalogodavce i reši zločine.

Foto: Fejsbuk/Legende devedesetih

U tom tekstu se navodi da se na taj korak odlučio, revoltiran svedočenjima bivših kolega, koji su tokom postupka za ubistvo novinara Ćuruvije svu krivicu svalili isključivo na DB.

- Rade je u nekoliko izjava koje je dao istražnim organima tokom 2001. već otkrio detalje o nekim zločinima, ali je interesantno da one nikada nisu bile predmet istrage. U jednoj od njih, otkrio je da mu je Slobodan Milošević naredio da se ubije 'izdajnik' Milorad Ulemek Legija, što je on odbio. Takođe da se sa Miloševićem žestoko sukobio, jer je odbio da tokom 5. oktobra 2000. uhapsi Zorana Đinđića - naveo je sagovornik lista.

Zaplakao se samo zbog sina

Piramidu zločina, na čijem je čelu krajem devedesetih bio bračni par Marković-Milošević, Marković je tada navodno bio spreman da razotkrije te je poručio: "Srbija će da padne na kolena ako progovorim", koju su njegovi branioci demantovali.

Ipak, jedan od njegovih advokata je istakao da Radetov manir nije da preti, ali da "on robija tuđu robiju". 

Više razgovora sa Markovićem obavio je tadašnji operativac Zoran Stijović, koji je kasnije i sam izašao u javnost sa ponekim detaljem:

- U jednom trenutku je zaplakao i rekao da se plaši za bezbednost svog sina jedinca. Bio je spreman i da izađe pred sud. Nije mi jasno zašto su prekinuti razgovori s Markovićem, jer smatram da i dalje ima puno ljudi koji bi trebalo i za koje mislim da će progovoriti o onome što se dešavalo.

Marković je nedavno prebačen iz zatvora na bolničko lečenje, nakon što mu se naglo pogoršalo zdravstveno stanje.

Učešće u likvidaciji Arkana?!

Marković je bio u kumstvu sa ocem kontroverznog Andrije Draškovića, koji je preko njega dobio službenu legitimaciju DB-a, posle čega je počeo da mafija.

Vojin Ražnatović, Arkanov sin, ubeđen je da iza ubistva njegovog oca upravo stoje Drašković, Marković i pokojni Zoran Uskoković Skole koji je ubrzo likvidiran iz osvete.

Drašković je navodno, kao organizator zadužio Skoleta da okupi ekipu za atentat, a kao mogući motiv pominjao se sukob oko šverca cigareta u koji je Drašković bio umešan, ali i mnogo štošta još...

I svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi otkrio je da su pripadnici "zemunskog klana" dva puta bezuspešno pokušali da ubiju Draškovića, jer "se pričalo da je on umešan u ubistva Arkana i Zorana Šijana".

Foto: Foto: Printscreen/YouTube/Insajder Video

Bagzi je naveo da je prvi put, sredinom septembra 2000.,"sve bilo isplanirano", ali da se Zvonko Plećić Pleća u Surčinu napio i posvađao sa Ljubišom Buhom Čumetom i otišao u restoran "Knez", gde je ubijen posle svađe sa Draškovićem.

Dodao je da je sutradan Legija preneo Dušanu Spasojeviću da je Drašković lociran u jednom stanu, ali da je tadašnji šef DB-a Radomir Marković zabranio da Drašković bude ubijen.

Suočenje sa Legijom: Izgubio si čast!

Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija bili su bliski saradnici, a onda su u postupcima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića postali saoptuženi.

U međuvremenu, Legija je postao ključni svedok, na osnovu čijeg iskaza u istrazi je počelo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Kada su se susreli u sudnici 2016., Marković mu je tada rekao da to nije prvi put da on nudi svoje usluge vlasti. 

Na Ulemekovu opasku da je rešio da priča da bi povratio oduzetu čast, Marković mu je odgovorio:

- Moram da mu poručim da čast niko ne može da mu oduzme, može samo da je izgubi, što se upravo dogodilo!

Legija je prethodno u januaru 2014. u Zabeli dao iskaz u kojem je naveo da mu je Marković, tokom jedne posete u prostorijama Državne bezbednosti, nonšalantno rekao "da su Radonjini (Milan Radonjić, op.aut.) ubili Slavka Ćuruviju", misleći na Kuraka i Romića.

Potom mu je kasnije, kako je otkrio, iz zatvora poslao ceduljicu da se obojica uklone, jer je "postali mnogo nezgodni".

Izneo spisak tajnih saradnika DB!

Markoviću se svojevremeno sudilo u Okružnom sudu u Beogradu za odavanja državne tajne, ali je u tom postupku na kraju pravosnažno oslobođen. U istom postupku od istih optužbi oslobođeni su nekadašnji šef beogradskog Centra DB-a Milan Radonjić i radnik te službe Branko Crni.

Sva trojica teretila su se optužnicom da su posle 5. oktobra 2000. iz službenih prostorija DB-a izneli dokumentaciju (tri CD-a) sa oznakom državna tajna, na kojima su bili dosijei članova političkih stranaka.

Sud je utvrdio da je ta dokumentacija imala oznaku državne tajne, ali da tužilaštvo nije uspelo da dokaže da bi njeno iznošenje imalo štetne političke posledice po državu. Javnost je sa ovog suđenja bila isključena zbog tajnosti podataka.

Neposredno pre formiranja vlade Zorana Đinđića tadašnji rukovodioci DB-a su, pored iznošenja diska sa dosijeima, izneli i prepravili knjigu saradničke mreže, koja je, kako se to kaže u Službi, "zenica oka Službe", odnosno najvažnija stvar. U pitanju je knjiga, u kojoj su se vodili registri osoba koje su organizovano, sistematski i tajno radili za Službu. Suštinski, to je najpoverljiviji dokumenat među svim dokumentima.  

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.