Bio je "državni neprijatelj" broj 1: Gepekovale ga kolege iz DB-a i isleđivale u podrumu pet dana!

Lik Nikole Jovića, koga u seriji "Sablja" igra od prošle godine pokojni bosanskohercegovački glumac Mirsad Tuka, zapravo je nekadašnji pripadnik Resora državne bezbednosti Vladimir Nikolić, koji je bio žrtva otmice svojih kolega!

Nikolić je 15 godina radio u Službi, iz koje je u maju 1999. izašao kao načelnik Analitike (Petog odeljenja), nekoliko meseci pre nego što su ga dojučerašnje kolege kidnapovale na ulici 1. oktobra 1999. na putu od kuće do kancelarije. 

Istog dana o tome je javnost obavestila njegova supruga Branka, ugledni ginekolog, koja je pozvala tadašnji "Studio B" i tako "digla prašinu".

Naknadno se ispostavilo da su Nikolića, sa kesom na glavi, držali pet dana i noći u podrumu (u prostorijama za zadržavanje RDB na Banjici u Ulici kraljice Ane), verujući da je Srpskom pokretu obnove, na čijem čelu je bio Vuk Drašković, dostavio "izvesne podatke".

Izdržao "metode" 

Za to vreme, iscrpljujućim "metodama" su pokušali da od njega iznude priznanje, ali bezuspešno. I pored toga, zbog odavanja službene tajne osuđen je na godinu dana zatvora, a pušten je na slobodu tek posle promena 5. oktobra 2000. i postupak protiv njega je obustavljen.

 

Foto: Facebook

A svemu je "kumovalo" to što se Nikolić posle otkaza u DB-u zaposlio u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, na čijem čelu je tada bio Veselin Bošković, rođeni brat Draškovićeve supruge Danice, pa su smatrali da je zauzvrat morao da im se oduži poverljivim informacijama.

Bilo je to vreme najtvrđe vlasti Slobodana Miloševića, a samo dva dana posle otmice desio se pokušaj atentata na Draškovića na Ibarskoj magistrali. U insceniranoj saobraćajnoj nesreći tog 3. oktobra poginule su četiri osobe iz pratnje lidera SPO, među kojima i Bošković.

- Dva dana posle mog kidnapovanja dogodila se Ibarska. Ljudi iz Službe planirali su atentat na Draškovića pa su mislili da ja, pošto sam se posle otkaza u DB zaposlio u Direkciji, mogu da im poremetim planove. Sve vreme su od mene pokušavali da izvuku informaciju kakvu sam to tajnu odao SPO-u da dobijem posao- reći će kasnije Nikolić.

Kada je izašao iz zatvora, Nikolić je podneo krivičnu prijavu protiv ljudi iz Službe, odgovornih za njegovo nezakonito hapšenje i iznuđivanje iskaza. Posle je taj predmet preuzeo tužilac po službenoj dužnosti.

Niko nije bio kriv

Pred Drugim opštinskim sudom sudilo se Milanu Radonjiću (tadašnjem načelniku Beogradskog centra DB-a), Veselinu Lečiću (zameniku Radonjića, a kasnije pripadniku JSO), Stevanu Basti (zaposlenom u Centru) i Goranu Živaljeviću (bivšem zameniku direktora BIA).

 

Foto: Tanjug

Radonjić je deset godina kasnije od otmice bio osuđen na šest meseci zatvora, Basta na pet, dok su ostala dvojica oslobođeni optužbi. Na kraju, svi su prošli nekažnjeno zbog zastarelosti slučaja.

Prvooptuženi Radonjić tvrdio je na suđenju da je Nikolić "uhapšen zbog zaštite službe i države i daljeg operativnog rada". Iznoseći odbranu, još je rekao da prilikom hapšenja "nije bila u pitanju nikakva zavera".

Dodao je i da mu "nije jasno zbog čega Lečić, Basta i Živaljević sede na optuženičkoj klupi", kad su oni "samo radili svoj posao i izvršavali naloge".

Lečić je potvrdio da je potpisao sporna rešenja, ukazavši da je to uradio tek pošto je dobio nalog telefonom od Radonjića. Basta je takođe potvrdio da je potpisao rešenje o zadržavanju 24 sata, dok je iznudu iskaza negirao.

Radonjić je bio i jedan od optuženih za umešanost u četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ali je i u tom postupku oslobođen pred Vrhovnim sudom Srbije. Sudija Dragomir Milojević je rekao da "ima indicija da je Radonjić znao za plan ubistva, ali bez snage dokaza."

Oslobođen je pravosnažno u februaru ove godine i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kao i ostala trojica optuženih - Radomir Marković (osuđen na 40 godina zbog Ibarske, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Draškovića u Budvi), Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Nepodobni kadar

U jednom od retkih intervjua Nikolić je kasnije pričao o tome kako je i zašto postao državni neprijatelj broj 1, o mučnim detaljima otmice, rokovniku sa "državnom tajnom", o tome kako je proglašen "čovekom SPO"....

Foto: Tanjug

U to vreme Službom je rukovodio JUL, a rukovodeće kadrove postavljala je Mirjana Marković. Dovela je Radeta Markovića na samo čelo službe. Za šefa beogradske Udbe postavljen je Milan Radonjić, koji će krenuti u čišćenje nepodobnih kadrova - otkrio je bivši pripapdnik DB-a.

Grupi službenika, među kojima je i sam bio, ponuđena su rešenja po kojima su raspoređeni za rad na Kosovu i Metohiji. U tom rešenju se, kako je istakao, nigde nije navodilo na koje radno mesto su raspoređeni, niti na koji period:

- Naravno da sam odbio da potpišem nešto za šta ne postoji objašnjenje, iako sam znao da će to biti razlog da me, kao neposlušnog, odstrane. I tako je i bilo. Našao sam se, praktično, na ulici. Znajući da mi neposlušnost i to što sam neistomišljenik takve službe neće biti oprošteni, odlučio sam se na svojevrstan test i zaposlio se u jednoj privatnoj firmi kao vozač, ali sam posle deset dana dobio otkaz. Gazda mi je rekao da ga je zvao Rade Marković i da zato više ne mogu da radim kod njega. Ja sam diplomirani pravnik, pa su mi školski drugovi ponudili posao u Direkciji.

Poznati scenario

Problem je bio u tome što su ga ljudi iz Službe doživljavali kao "strano telo" pa su, tvrdio je Nikolić, u svojim glavama iskonstruisali neke stvari.

- Kao profesionalac, znao sam da me prate, prisluškuju telefon... Nagovestio sam supruzi i prijateljima da je služba, u kakvu se pretvorila, na sve spremna. Rekao sam da, ukoliko mi se nešto desi, o svemu obaveste javnost i pomenu četiri imena - Rade Marković, Nikola Ćurčić, Branko Crni i Milan Radonjić. Nismo morali dugo da čekamo . Kidnapovan sam 1. oktobra 1999.- objasnio je Nikolić.

 

 

Foto: Informer

Nekoliko dana posle zločina na Ibarskoj i puštanja Nikolića na slobodu, uprkos tome što nije potpisao priznanje da je odao tajnu, izveden je pred istražnog sudiju:

- Sumnjičili su me da sam učinio dostupnim tajne informacije neovlašćenim licima. Dok sam bio u podrumu, ljudi iz Službe su pronašli moj rokovnik u kojem su, navodno, bile zapisane neke tajne. Za taj rokovnik su saznali od mene. U njemu nije bilo nikakvih tajni. Zapisivao sam samo neke brojeve telefona, interne lokale, termine sastanaka...

Osuđen po direktivi

Zatim je i podignuta optužnica protiv Nikolića. Po njegovim rečima, ceo postupak je vodio Rade Marković, a u slučaj su bili umešani i Balša Govedarica, tadašnji predsednik Vrhovnog suda, Bogoljub Marjanović, predsednik Okružnog suda, Dragiša Krsmanović, republički javni tužilac....

- Stražari iz Centralnog zatvora su me 31. decembra 1999. doveli u Palatu pravde na izricanje presude. Saznao sam da je petočlano veće već glasalo. Predsednik veća bio je za osuđujuću presudu, a četiri člana veća za oslobađajuću. Ne znajući šta da radi, sudija je otišao u Marjanovićevu kancelariju, gde su ga čekali ljudi iz Službe. Izricanje presude je odloženo za 10. januar. Međutim, i tada presuda nije saopštena, jer sudija nije došao na posao. Isti scenario ponavljao se još pet puta. Šesti put, sudija je poslao pismo u kojem se oglašava nenadležnim za moj postupak. Suđenje je vraćeno na početak, a predmet je dodeljen Pavlu Vukašinoviću. On je posao brzo završio. Osudio me je na godinu dana, iako je zaprećena kazna bila od tri do 15 godina. Time je zadovoljio nalogodavca, ali i sebi umirio savest - ubeđen je nekadašnji operativac.

Nikolić je posle petooktobarskih promena prešao u diplomatiju. Sve do 2021. službovao je kao generalni konzul Srbije u Italiji (Trstu), Hrvatskoj (Zagrebu) i u Republici Srpskoj (Banja Luci). Potom je imenovan za člana uprave jednog uspešnog preduzeća sa sedištem u Beogradu...

 

JSO čuvala Miškovića i Spasojevića!

Veselin Lečić rekao je u martu 2013. u Specijalnom sudu, kao jedan od optuženih za pobunu/protest JSO, da su pripadnici Jedinice čuvali vođu "zemunskog klana" Dušana Spasojevića, biznismena Miroslava Miškovića i njegovog sina:

- Pristupio sam Jedinici juna 2001., a Spasojevića i Miškovića su već tad čuvali pripadnici JSO. To je mogao da naredi samo neko na visokoj funkciji u RDB-u i uz instrukcije iz političkog vrha. JSO je čuvala i Ljubišu Buhu Čumeta, nekadašnjeg šefa surčinskog klana koji je kasnije postao svedok saradnik, kao i funkcionera DOS-a Čedomira Jovanovića.

 

 

Foto: Tanjug

Milorad Ulemek Legija je dopunio njegov iskaz tvrdnjom da su pripadnici JSO čuvali  Spasojevića, "jer se osetio ugroženim zbog otmice Miškovića".

- Spasojević je izrazio strah za svoju bezbednost, pošto je policiji ispričao da je Miškovića 2001. godine otelo obezbeđenje Ratka Mladića, kako bi se obezbedila sredstva za skrivanje haškog optuženika. Na osnovu te priče Spasojeviću je odobreno obezbeđenje JSO.

Kasnije su za otmicu Miškovića bili osumnjičeni pripadnici "zemunskog klana", koji je predvodio Spasojević. Poznato je da su svi pripadnici JSO pravosnažno oslobođeni za tzv. oružanu pobunu polovinom novembra 2001.,pošto je utvrđeno da se radilo o protestu.

Leteli "tajni dokumenti"!

U iskazu koji je dao u Specijalnom tužilaštvu u decembru 2015., u vezi svojih saznanja o tome šta je prethodilo ubistvu novinara Ćuruvije za Vaskrs 1999. tokom bombardovanja, Nikolić je naveo da su se od dolaska Radonjića na mesto načelnika Centra događale "potpuno neuobičajene stvari."

Nikolić je tada bio jedan od četvorice dežurnih načelnika u beogradskom centru i smenjivao se sa ostalim kolegama:

- Odmah nakon dolaska Radonjića, započeta je pratnja Ćuruvije. On je izdao potpuno atipičan nalog da se javlja svaka promena Ćuruvijinog kretanja. To se ranije nikad nije radilo i bilo je veoma čudno...

Naročito je istakao da je za 20 dana, koliko je proveo zajedno s Radonjićem dok je rukovodio Centrom, "doživeo takve stvari i video da nešto nije u redu" - od naloga da se uđe u crnogorsku vilu do ulaska pripadnika beogradskog centra u rezidenciju američkog ambasadora:

- Centar je zbog bombardovanja izmestio celokupnu dokumentaciju, da nijedan papir nije zafalio, sve je bilo na svome mestu i nastavljen je rad kao da se ništa nije dogodilo, za razliku od centralne službe koja to nije uradila, "pa su papiri leteli po celom Beogradu"...
 

Živaljević "raskrinkao" Službu!

Goran Živaljević je u vreme otmice Nikolića bio radnik kontraobaveštajnog sektora Centra RDB Beograd, a od januara 2003. do marta 2004. zamenik direktora BIA. U Službi je bio do 2018. na više pozicija. Trenutno je u penziji, skoro je izdao dve intrigantne knjige: "Služba" i "Služba 2"...

 

 

Foto: Društvene mreže

U postupku za otmicu bio je do 2005. godine svedok, a kasnije je postao optuženi zbog iznuđivanja iskaza. Živaljević je posle otmice Nikolića bio određen da s njim razgovara. Oslobođen je na kraju procesa.

O tom razgovoru Nikolić je govorio u istrazi 2001. i 2005. godine:

- Živaljevićevo ponašanje je bilo korektno, delovao je čak i zabrinuto. Smatram da je on poslednji akter te priče kad je o odgovornosti reč. Mislim da u tom kontekstu ne treba da bude ni oglašen krivim, niti da on bude jedini krivac i da se na njemu kola slome.

Samo ispitivanje Nikolić je ovako opisao:

- Goran nije zaista nijednog momenta prekoračio neka svoja ovlašćenja koja je imao kao policajac. Nije povisio ton, niti se kabadahijski ponašao. Taj razgovor je, ja to znam, bio sniman. S tim, što se sećam da je u jednom momentu rekao: 'Znaš, Vlado, ukoliko to ne kažeš i ne završiš s tim, bićeš ubijen'. Ipak, nisam osetio da je on mislio na to da će me on eventualno ubiti."

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.