Srpski monah je konstruisao prvi sat! Evo ko je bio "otac vremena"!

Svi mi znamo da Švajcarci već vekovima prave najbolje i najkvalitetnije satove. Međutim, retko ko zna da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom minimum 200 godine pre Švajcaraca.

Zaslugu za ovaj izum preuzima Lazar Srbin, poznat i pod imenima Lazar Crnorizac i Lazar Hilandarac. Ovaj srpski srednjevekovni monah i časovničar poznat je po tome što je 1404. osmislio i izradio prvi javni mehanički sat u Rusiji. Švajcarci su svoj prvi časovničarski esnaf osnovali tek 1601.

Interesantno je da je, sa hronološlog aspekta, Lazar Hilandarac na drugom, trećem ili četvrtom mestu među 1.200 značajnih časovničara u Evropi. Lazarev mehanički časovnih je jedan od prvih 10 satova takve izrade u Evropi.

Foto: Vikipedija

 

Po narudžbini velikog kneza Vasilija I, Lazar je osmislio i izradio časovnik za toranj Kneževog dvora u Moskvi.

Prvi sat imao je veoma visoku vrednost. Koštao je otprilike koliko i velika bogataška kuća. On je radio bez greške neverovatnih 217 godina, nakon čega je zamenjen novim časovnikom koji je ubrzo izgoreo u velikom požaru.

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću, i način da se izmeri koliko taj proces traje.

Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje dužine određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima.

Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišćeni kao satovi. Peščani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Istoričar Vitruvije izveštava da su stari Egipćani koristili klepsidru, vremenski mehanizam koji radi na vodu.

Istoričari se ne slažu o poreklu „Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj grčkog ostrva Antikitera, za koji se veruje da potiče iz 87. pne.) ali se smatra da je to bio rani mehanički sat. Do 9. veka pne. mehanički satovi nisu imali uspinjač. Postoji beleška da je 1176. u katedrali Sens instaliran „orolog“,  reč koja se u Francuskoj još upotrebljava za velike satove.

Ova reč navela je naučnike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i brojčanike, već su „govorili“ vreme zvučnim signalima kao što su zvona.